Test: Dacia Dokker Stepway 1.2 TCe 115

Dačijina verzija „reno kangua“, model “doker” (Dokker) pojavio se pre više od dve godine i na prečac je osvojio srca kupaca.

Iako je dobrim delom zasnovan na mehaničkoj platformi „kangua“ prve generacije auto je vrlo simpatičan, beskrajno upotrebljiv i nudi odličan odnos uloženoga i dobijenog.

„Doker stepvej“ je dobio poseban tretman od strane dizajnera. Ideja je da se dodatkom spojlera, zaštite donjeg dela vozila od hromiranog materijala, proširenih blatobrana oivičenih plastičnim lajsnama, naplataka od 16 inča, krovnim nosačima i drugim sitnijim detaljima stvori automobil koji je namenjen mlađoj i “urbanoj” klijenteli koji žele “kul” automobil različit od standardnog kombija.

I, moramo da priznamo da su u tome uspeli. O ukusima ne treba raspravljati, ali smo primetili veliku zainteresovanost prolaznika na ulici i parkinzima koja nam prilikom testiranja uveliko pomaže da procenimo koliko je uspešan i prihvaćen stil automobila koji testiramo.

Automobil ima vrlo prostranu kabinu i veliki prtljaćnik zbog toga što je međuosovinsko rastojanje je prilično dugačko. Identično je kao na, recimo, „audiju A4“ ili „BMW-u serije 3“.

Dizajn enterijera je sličan kao u ostalim novim „dačijama“, ali sa mnogo više praktičnih pregrada za sitnice, kao što je ona na vrhu komandne table. U odnosu na klasične varijante “dokera” “stepvej” ima posebne presvlake sa izvezenim nazivom u plavičastoj boji, istoj kao i lajsne oko otvora klima uređaja i instrumenta.

Iznad vozača i suvozača, ispod krova je postavljena velika polica, a širom kabine je još mnogo drugih korisnih pregrada.

Najlepše u svemu su klizna bočna vrata, koja se standardno isporučuju sa desne strane, dok se leva, kao na testiranom automobilu, dobijaju uz doplatu. Mehanizam dobro funkcioniše, bez zapinjanja, ali je ipak potrebno malo više snage da bi se u potpunosti zabravila. Slabiji ljudi moraće da ih gurnu iz kukova, a ne samo iz ramena kao kod sličnih modela.

Klizna vrata su zgodna kada se parkirate na uskim parking mestima tako da ne morate da brinete kako ćete prići recimo dečijem sedištu ili da ćete slučajno zakačiti auto parkiran do vas.

Očekivano, plastika u enterijeru je svuda tvrda, bez trunke tapacirunga čak i u vratima. Kvalitet završne obrade je osrednji, bez sofisticiranosti ali i bez neočekivanih i nakaradnih rešenja. Lim je vidljiv po ivicama, ali to je deo šarma ovog automobila i mi mu ne zameramo na tome.

Položaj vozača je dosta visok. Sedišta imaju kratke površine i ne drže telo previše dobro. To je priča koju ponavljamo prilikom svakog testa neke “dačije”. Ipak moramo da primetimo da način sedenja ne zamara ni posle nekoliko sati provedenih u vožnji.

Donekle zameramo i položaju ručice menjača, koja je kratka i nalazi se nisko, gotovo u ravni sa sedištem, pa vozač mora da spusti ruku daleko od volana. Ipak, ovo je više stvar navike, jer nismo imali problema tokom testa.

Tasteri elektro-pokretača prozora su smešteni u vratima a ne na centralnoj konzoli kao kod „sandera“ i „logana“. Automatske funkcije, naravno, nema. Komande „klime“ su prepoznatljive, ali su nas zato instrumenti vrlo prijatno iznenadili. Sirena se tradicionalno aktivira pritiskom ručice žmigavaca.

„Doker“ se pokazao kao vrlo prijatan auto za vožnju i uopšte svakodnevno korišćenje. Kompletna utegnutost automobila je takođe neočekivana, kao i agilnost u vožnji, gotovo kao da se ne radi o kombiju.

Moramo da priznamo da je najjači utisak na nas ostavio 1,2 turbo-benzinski motor sa 115 KS, sa kojim ne samo da se ne osećate inferiorno u odnosu na ostale nove automobile, već odmah stičete ogromno samopouzdanje i poverenje u automobil.

On vas neće ostaviti bez snage, a snažna međuubrzanja ćete itekako koristiti sa osmehom na licu. Maksimalna snaga se postiže pri dizelaških 4500 o/min, tako vas motor vrlo brzo iznenadi svojim maksimumom, bez potrebe za maltretiranjem na visokim obrtajima.

Pri normalnoj upotrebni, a to znači kada ne pritiskate papučicu gasa, motor je vrlo elastičan u uglađen, sa jedna primetnom turbo-rupom. Međutim, ako od motora zahtevate maksimalne performanse, itekako ćete morati da vodite računa o obrtajima motora. Naime, ispod 2.500 o/min on je prilično trom i sporo reaguje na gas.

Snažan motor nas je terao da vozimo nešto žustrije, što se donekle odrazilo na potrošnju. Prosek testa je iznosio osam litara benzina na 100 pređenih kilometara. Na auto-putu, pri 120 km/h trenutna potrošnja iznosi 7,5 litara, dok je na otvorenoj magistrali moguće spustiti prosek do 5,5 litara što je odličan rezultat za ovoliki automobil.
Ivan Katunac

Nije skup, ali
“Stepvej” je zamišljen kao kozmetički dodatak za ljude koji žele da budu različiti. Zbog toga je ova verzija nastala na “dokeru” sa baznom opremom iz nekoliko dodataka koji se dobijaju kao standard.

Tu su pre svega klima uređaj, alu felne od 16 inča i krovni nosači, kao i brojni ukrasni dodaci na karoseriji i u kabini. Auto sa turbo-benzincem košta 12.700 evra, 400 evra manje od najbogatije opremljenog standardnog “dokera”.

Međutim, ako želite da svoj “stepvej” doterate do nivoa kakvog vidite na našim fotografijama, moraćete da se dohvatite podužeg spiska dodatne opreme. Pre svega, treba doplatiti za infotejnmet sistem, koji sa navigacionim uređajem, kartama i komandama na volanu košta 550 evra.

Paket “plus” donosi podešavanje volana i vozačevog sedišta po visini, kao i leva klizna vrata i košta 400 evra.

Tempomat se doplaćuje 150 evra, a parking senzori pozadi još 210 evra. Putni računar košta 50 evra, a za metalik boju treba dodati 400 evra. Kada se podvuče crta, automobil koji smo vam prikazali košta 14.460 evra.

Prtljažnik za poštovanje
„Dačije“ su do sada bile poznate po velikim zapreminama prtljažnika, a „doker“ nastavlja tu tradiciju. Sa zapreminom od 700 litara, odnosno tri kubika ako se obore zadnja sedišta, ima gotovo identičnu zapreminu gepeka kao prethodna generacija „logana MCV“, od koga ima kraće međuosovinsko rastojanje za skoro 100 mm.

Takođe “doker” ima vrlo dugačak prtljažnik od 1,16 metara.
Zadnja vrata su dvodelna i mogu se otvarati pod uglom od 180 stepeni, tako da bez problema i viljuškar može da utovari euro paletu.

Dacia Dokker Stepway 1,2 TCe 115
Motor: zapremina 1198 ccm, snaga 84 kW (115 KS) pri 4500 o/min, maks. obrtni moment 190 Nm pri 2000 o/min, menjač 5 stepeni, manuelni
Dimenzije: 4363/1751/1814 mm, međuos. rastojanje 2810 mm, prtljažnik 700/3000 l, rezervoar 50 l, masa 1205 kg, pneumatici 195/55 R 16
Performanse: maks. brzina 175 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 10,7 s, potrošnja 5,4/6,1/7,2 l/100 km, emisija CO2 140 g/km

Oprema
Standard: manuelni klima uređaj, centralna brava sa daljinskom komandom. svetla za maglu napred i pozadi, krovni nosači, “stepvej” kozmetički dodaci, alu felne od 16 inča
Opcije: navigacioni uređaj, putni računar, leva zadnja vrata, parking senzori pozadi, metalik boja, tempomat, vozačevo sedište i upravljač podesivi po visini