Ovoga puta preskočićemo izum točka, ali ne možemo preskočiti prvi bicikl. Verovali ili ne, prvo “nešto” što bi smo mogli nazvati pradedom bicikla, nastalo je još u 15. veku. To “nešto” imalo je dva drvena točka, drveni ram, pedale i kožni kaiš umesto lanca.
Istorijski podaci se ne slažu oko izumitelja, da li je to bio učenik Leonarda Da Vinčija ili sam Mikelanđelo Buonaroti. Sledeće ime koje moramo spomenuti je Baron van Drais, koji je izumeo volan i time znatno olakšao rad na biciklima, a pri tome sprečio i mnoge telesne povrede.
Prvim biciklom mogao bi se nazvati velosiped iz 1865. godine, drveni dvotočkaš sa pedalama direktno postavljenim na prednjem točku, koji je čak imao i kočnice. Vožnja ovog bicikla prilično se omasovila kako na Starom tako i na Novom kontinentu pa su otvarane i škole za obuku.
Da bi povećali brzinu, konstruisan je dvotočkaš ogromnog prednjeg točka koji je i prvi poneo ime bicikl. Jasno je da visoko sedenje na velikom točku daleko od zemlje nije bilo ni malo bezbedno tako da se brzo odustalo od ovog modela. Veliki točak stavljen je pozadi, dodat mu je još jedan iste veličine, napred jedan mali i eto prvog tricikla koji je imao i lanac.
Izum irskog veterinara dr. Danlopa spasao je svet truckanja, a bicikli su dobili prve pneumatike. Sada su svi neophodni izumi tu, pola veka ranije dobili smo parnu mašinu, godina je 1869, mesto radnje Nemačka a inženjeri su Mišo i Pero. Otprilike u isto vreme, nešto dalje, preko “bare” putem je projezdio “roper stim velosiped”.
Ipak prvi motocikl, delo je dvoje, sada nadaleko poznatih inženjera Dajmlera i Majbaha, čuda koje je daleke 1885. jurilo “čitavih 15 na sat”. Motor je bio sa unutrašnjim sagorevanjem i imao je snagu od čitavih pola “konja”. U to vreme pojavili su se i prvi zakoni o saobraćaju.
Samo deset godina kasnije motocikli ulaze u serijsku proizvodnju. Hilderbrand i Volfmuler proizvode prvi serijski model “petrolet”, koji je bio četvorotaktni, vodeno hlađeni motocikl sa 2,5 KS a mogao je postići tridesetak km/h.
Prvi motocikl koji ulazi u serijsku proizvodnju na području SAD-a je “orijent aster”, napravljen u fabrici Mec u državi Masačusets 1898. Prvih godina 20. veka počinju da se proizvode mnogi proizvođači motora koji i danas postoje na tržištu – Indian, Harli Dejvidson, belgijski FN, Suzuki, nemački NSU i mnogi drugi.
U prvom svetskom ratu uveliko su postojale motorne jedinice, a između dva rata organizovanje putovanja motorom nije bilo ništa neobično.
Sadašnji motori su brži, udobniji, bezbedniji, ali uživanje u vožnji motocikla, vetar u kosi i osećaj strasti za volanom, nastao je mnogo, mnogo pre nas.
Nela Tasić
Zakoni
Krajem 18. i početkom 19. veka donošeni su i prvi zakoni o bezbednosti u saobraćaju. U današnje vreme oni su u najmanju ruku smešni. Na primer, u Francuskoj je važilo da vozilo koje se kretelo na vlastiti pogon u naselju nije smelo da pređe brzinu od 3, a van naselja 6 kilometara na sat.
U koliko je takvo vozilo bilo brže od konja u kasu, vozač je odmah morao biti uhapšen. U Engleskoj su neki zakoni do skora bili na snazi, pa su Londonski taksisti u gepeku morali da nose svežanj sena da bi nahranili svog konja.
