Neki sklepani sa dodatnim repom, drugi pažljivije osmišljeni i lepši, treći opet samo odaju po neku naznaku originala iz kojeg su nastali. Stara priča da su takvi automobili namenjeni kupcima koji žele limuzinu po ceni koju mogu da plate, stoji i dalje.
I tu nije nikakav problem. Štaviše, da su vozači, srpski pogotovo, malo pametniji i realniji, vozili bi se u novim limuzinama manjih gabarita, umesto u polovnim, problematičnim lađama iste cene, a manje pouzdanosti.
Mnogi su proizvođači, ipak, osetili tu vrstu interesovanja, pa su odlučili da svoje popularne modele ponude i u verziji sa repom, što, između ostalog, donosi i više prostora za prtljag, tu i tamo malo više mesta i na zadnjim sedištima.
Ta škola mišljenja najviše se razvila u Francuskoj: i Pežo i Sitroen, i Reno (setite se samo „talije“!) to su prihvatili bez pardona. Nova karoserija, ipak, značila je uvek i novo ime. Trebalo je naglasiti razliku (ima li je zaista?) u odnosu na postojeće modele, a marketinški magovi bi već smislili kako da to i prodaju.
Kako je stvar tekla u Pežou? “Pežo 301” je najavljen maja 2012, a prvi put je javnosti predstavljen na pariskom Salonu u septembru iste godine. Za proizvodnju je odabran pogon PSA grupacije u španskom gradu Vigo, u kom se, pored ovog modela, proizvode i Stroenovi modeli “C4 pikaso” i “grand pikaso”, “berlingo” i “pežo parter”.
Dakle, poreklo je neupitno, a kvalitet izrade po svim merilima francuske marke. Prodaja je najpre počela u Turskoj, a zatim je model plasiran na tržišta Azije, Afrike i istočne Evrope. Nije dugo trebalo da dođe i do Srbije, jednog od najgorih tržišta u Evropi.
Međutim, ime “301” staro je više od – osam decenija!. Pežo je 1932. godine počeo sa proizvodnjom modela “301”, koji su najviše vozili taksisti, a dve godine kasnije lansirane su kupe verzija i van.
U zavisnosti od modela maksimalna brzina je bila između 80 i 100 kilometara na sat, a četvorocilindrični motor imao je snagu 35 KS pri 4000 obrtaja u minutu. Ovaj model bio je kratkog veka, jer ga je već 1936. zamenio moderniji “pežo 302”.
Verzija “301” za 21. vek je izrađena na (PF1) platformi koju deli sa sestrinskim modelom, “sitroenom C elize”. Paleta motora preuzeta je sa jednog od najprodavanijih modela ovog francuskog proizvođača, “208”.
U ponudi su tri motora, dva benzinska i jedan dizel. Manji benzinac je trocilindraš od 1,2 litra i 73 KS, a veći, od 1,6 litara ima 115 “konja” koji se nude sa manuelnim i automatskim menjačem. Dostupan je samo jedan dizel i to već dobro poznati 1,6 HDI od 93 KS. Ponuđena su tri paketa opreme; “ases”, “aktiv” i “alur”.
Takav jedan, u verziji „pežo 301 1,6 alir“, stigla je na test novinara Auto magazina. Aktuelna verzija izgleda čisto, bez ambicija da zaseni lepotom ili dizajnerskim egzibicijama. Bočna vizura je skladnija, sa klasičnim linijama koja pokazuje želju da rep ne privlači pažnju kao puka estetska korekcija.
Naprotiv, sasvim je jedinstvena i neće zastareti ni posle nekoliko godina. Iz prednjeg, a pogotovo zadnjeg ugla, vidi se da je limuzina nastala na bazi platforme za „208“: relativno je uskih mera i viša nego što bismo voleli.
Prednja maska je pažljivije urađena, sa željom da podseti na veće Pežoove limuzine, dok je zadnji kraj neupečatljiv. Ipak, ocena o kroju je sa više pluseva, pre svega jer je očigledna želja da produženi deo ne bude tek jednostavan dodatak lima.
Taj zadnji deo krije ogroman prtljažnik, zapremine čak 640 litara, pa su prednosti koje je omogućio praktičan dizajn repa u potpunosti iskorišćene.
Ispod karoserije krije se još jedna mala tajna: međuosovinsko rastojanje povećano je za nešto preko deset centimetara, pa je taj prostor dobro došao za preraspodelu komoditeta u kabini.
To posebno važi za zadnje sedište, gde zaista ima puno mesta, i gotovo da nudi komfor automobila iz klase više. To je još jedan od važnih argumenata koji „pežo 301“ ima.
Prednji deo kabine je relativno moderan, čist, jednostavan i praktičan. Sedišta su dosta udobna, možda malo uža nego što bi trebalo, ali dovoljno da podsete na stare dane francuske škole udobnosti.
U paketu „alir“ (Allure), što bi moglo da se prevede i kao (lep) izgled, između sedišta je pokretni naslon za ruke, malo predimenzioniran za postojeći prostor između sedišta. Verovatno ćete ga radije držati podignutog, makar po gradu kada vam je menjač potrebniji.
Instrumenti na tabli, pozicije prekidača, indikatora – sve je to u službi jednostavnog korišćenja i preglednosti.
Ne može se preći preko činjenice da ova, inače najopremljenija verzija, ima i gotovo luksuzne dodatke, kao što su koža, umeci od visokosjajne plastike i metala, ili pretenciozno bela sedišta.
Volan lepih dimenzija i oblika samo dopunjuje ambijent, koji takođe zalazi u nivo rešenja u automobilima u klasi iznad.
Međutim, postoje i skrivene strane koje otkrivaju filozofiju ovog automobila. Sva vrata, kao i poklopci motora i prtljažnika, čuju se nadaleko.
Posebno je čudan poklopac prtljažnog dela, koji je sa unutrašnje strane potpuno neobložen, što je jeftina dorada koja bi bitno popravila to loše rešenje.
Motor male Pežoove limuzine je zanimljiv proizvod, već proveren, kako rekosmo, u gami sa oznakom „208“, ali i u drugim mašinama PSA grupe. Zapremine je 1.587 kubika, sa 115 konjskih snaga.
Sasvim primeren i pouzdan pokretač raspodeljuje snagu u pet brzina manuelnog menjača. Ovaj je dobro proračunatih odnosa, tih, ali ne uvek i najprecizniji, posebno u prva dva stepena prenosa.
Višednevna vožnja nam je otkrila još neke zanimljive činjenice. Najpre to da ogibljenje lepo podnosi srpske puteve (poznate već znate po čemu), što auto čini udobnim i vrednim vašeg izbora. Gradska vožnja čak ne zahteva često posezanje za menjačem.
Ako se izuzme ono sa bubicama oko „prve-druge“ (na šta se brzo adaptirate), motor i menjač su dovoljno usklađeni da vam omoguće laku stani-kreni vožnju. U punom sjaju „pežo 301“ se pokazuje na auto-putu, kada se možete opustiti i uživati, čak biti svesni da na papučici gasa imate još malo snage za poneko iznenadno ubrzanje.
Kada čujete jaču buku znaćete da ste prešli (zakonsku) maksimalnu brzinu, a setićete se i šta smo rekli o izolaciji poklopca motora i ostalih vrata…
„Pežo 301“ je pre svega pitanje racionalnosti. Verzija sa našeg testa je vrlo dobro opremljena, kvalitetno izrađena, proverena u praksi.
Objektivno, reč je o kvalitetnom automobilu, sa tek nekoliko manjih zamerki, ali i problemom identiteta, bar iz ugla vozača.
Možete vam se svideti ili ne, tek ova limuzina može da obraduje mnoge – sasvim je prihvatljiva kao porodični auto, čak i za duža putovanja, dok je kao bolji izbor preporučujemo svima koji žele nov automobil po ceni pola decenije starog polovnjaka većeg za dve klase.
Zaključak? Kao u reklami za penušavo osvežavajuće piće: za one koji žele, ne za one koji pričaju…
