Vespa na današnji dan (23.04.2016.) proslavlja sedamdeset godina postojanja. Vespa je danas brend velike slave. Zvezda je mnogih filmova, za nju dizajnira Armani i nalazi se na stranicama elitnih modnih magazina poput Voga. A pri tom njen najsnažniji motor ima 300 kubnih centimetara, 22 konjske snaga i osmišljena je kao jeftino prevozni sredstvo za široke narodne mase.
Kako je sve počelo? Po završetku Drugog svetskog rata, industrijalci Enriko i Armando Pjađo počeli su da obnavljaju proizvodnju u svojim razrušenim fabrikama. Enriko je uvideo da je veliki problem mobilnost, pa je odlučio da napravi mali motocikl. Ono što je uspeo da spase iz urušenih fabrika prebacio je u grad Bijela u regiji Pijemont i počeo da konstruiše motocikl. Prototip je baziran na mopedu koji su koristili padobranci, nazvan je “MP 5”, ali je ubrzo dobio nadimak “paperino” (italijanski naziv za Paju Patka) zbog čudnog oblika.
Međutim, Enriku se motor nije dopao pa je u pomoć pozvao Koradina D’Askanija (Corradino D’Ascanio) avio inženjera i pronalazača koji je već radio za njihovu kompaniju. D’Askanio je odmah našao nekoliko velikih mana. Motor je bio neudoban i grub, pogon sa lancem je prljao vozača, a u slučaju pucanja gume, točak je bilo nemoguće zameniti.
Uz pomoć dizajnera Maria D’Este, D’Askanio je napravio motor koji nije imao skoro nikakve veze sa “paperinom” i imao je oznaku “MP 6”. Imao je široko sedište i uzan “struk”, pa kada ga je Enriko Pjađo prvi put ugledao uzviknuo je: ”To izgleda kao osa!” I tako je rođena Vespa (vespaje italijanska reč za osu.
Pjađo & C.S.p.A. podeneo je 23. aprila 1946. godine zahtev zavodu za patente Ministarstvu industrije i trgovine u Firenci. Ubrzo potom “vespa” je predstavljena javnosti i izazvala sasvim oprečne reakcije. Uprkos tome, Enriko Pjađo je pokrenuo proizvodnju prve količine, od 2000 “vespi” sa motorom zapremine 98 ccm. Ubrzo je ponuđena luksuzna verzija, sa obrtomerom, bočnim osloncem i belim gumama, koja je koštala 61.000, dok je cena standardne verzije bila 55.000 lira.
Početkom 1948. predstavljena je druga generacija sa motorom od 125 ccm. Do 1950. godine, kada je u Nemačkoj počela licencna proizvodnja, broj proizvedenih jedinica iznosio je 60 hiljada, a u naredne tri godine cifra se utrostručila. Ubrzo su krenuli sa proizvodnjom Plađo Francuska, Španija i Velika Britanija. Londonski magazin Tajm nazvao je “vespu” “potpuno italijanskim proizvodom, kakav nije viđen od rimskih kočija”.
Samo deset godina od prvog modela, proizvedeno je milion “vespi”, a četiri godine kasnije brojka je stigla do dva miliona. “Vespa” se prodavala u 114 država, uključujući i SSSR, Australiju, azijske i afričke države. Klubovi ljubitelja ovog motocikla brojali su već više od 50 hiljada članova.
“Vespa” se konstantno menjala i razvijala. Verzija “sei đorni” (sei giorni) je limitirana verzija od samo 300 primeraka izrađenih 1951. i 1952. godine specijano za trku izdržljivosti “Šest dana”. Godine 1955. počela je proizvodnja modela “vespa 150 GS” sa četiri brzine, standardnim dugim sedištem, aerodinamičnijim oklopom i maksimalnom brzinom od 100 km/h.
Takođe važan model bio je i poslednji motocikl koji je nastao na tabli za crtanje Koradina D’Askanija, “vespa 50”. Motor nije bio vise vodoravno postavljen već se nalazio pod uglom od 45 stepeni, a ovaj mališan je bio izuzetno okretan i pouzdan. Prvi model sa oznakom “SS” odnosno super sport bio je model iz 1965. sa motorom od 181 ccm i 10 KS.
Godinu dana kasnije predstavljena je i verzija “vespa 90 SS”. Prva “primavera” sišla je sa proizvodne trake 1968. Novi motor od 125 ccm imao je i povećanu maksimalnu brzinu za 10 km/h. Prva verzija sa automatskim menjačem “vespa PK 125” datira iz 1984. godine, a odmah za njom stize i automatik od 50 ccm.
Novi vek donosi i nove snažnije motore, pa je prva “vespa” sa motorm od 200 ccm nastala 2001. godine, a verzija sa 300 ccm pre samo osam godina. Poseban omaž prvom modelu je “vespa 946” futurističkog, ali ipak potpuno prepoznatljivog Vespinog stila, koja je u sebi sadržala sva najsavremenija tehnička dostignuća giganta u proizvodnji motocikala kakav je Pjađo.
Za osam decenija koliko postoji Vespa nije mnogo menjala dizajn svojih modela, pa su oni jednako prepoznatljivi sada kao sto su to bili svih ranijih decenija. Vespa klubovi postoje u 40 zemalja, a ovi skuteri mogu se naći na parkinzima čirom sveta, ali i u garažama okruženi najluksužnijim automobilima na planeti.
Nela Tasić
Trag u tri veka
Kompanija Pjađo je nastala daleke 1884. godine, a njen osnivač je bio tada dvadestogodišnji Rinaldo Pjađo (Rinaldo Piaggio). U početku su proizvodili opremu za luksuzne jahte, a samo par godina kasnije preorijentisali su se na luksuzne vagone. Ubrzo su prizvodnju proširili na kombije, specijalizovana tela kamiona, a za vreme Prvog svetskog rata i na avione. Broj fabrika se uvećavao. Tako je 1917. kupljen pogon u Pizi, a četiri godine kasnije i fabrika u Pontederi koja je ubrzo postala centar avio proizvodnje. Pravili su motore, propelere ali i kompletne avione, uključujući i model “P108” koji je postojao kao putnička, ali i borbena verzija. Većina fabrika uništena je tokom Drugog svetskog rata.
Zvezda je rođena
Vespa se posle nepune decenije plasirala na svim kontinentima i ubrzo postala deo modne i filmske industrije. Čuvene su fotografije Čarltona Hestona koji je u Rimu snimao spektakl Ben Hur, a kao prevozno sredstvo koristio je upravo “vespu”. Među slavnim glumcima koji su se našli za upravljačem ovog motora bili su Gari Kuper, Entoni Perkins, Rok Hadson i Marlon Brando. Ako govorimo o damama svakako je najčuvenija scena Odri Hepbern u scenama filma Praznik u Rimu.
I danas ima mnogo poznatih koji su zaljubljenici u ovaj motor. Svakako ćemo izdvojiti Pita Tauzenda, člana kultnog benda Hu (The Who) koji londonskim ulicama ponosito vozi svoju crvenu “vespu”, Mihail Šumaher je pre nesreće vozio “ferari vespu”, a Paris Hilton se odlučila za roze. Američki voditelj Džej Leno ima čak pet modela, a golfer Tajger Vuds tri. Spisak se nastavlja imenima sa velikog platna poput Stivena Spilberga, Džordža Klunija, Miki Rurka, Hju Džekmena i Mile Jovović.
