Dok svet ozbiljno napreduje u pogledu zastupljenosti automobila sa električnim pogonom, mi i ne razmišljamo o tome.
Takvu vrstu vozila kod nas ne prepoznaje ni zakon, a kamoli obični građani.
Ipak, kako bismo bar malo okusili šta to znači normalan život i korišćenje novih tehnologija koje prate brojne subvencije, ekipu Auto magazina ugostio je Smart u francuskom Tuluzu, poznatom po Erbas fabrici aviona.
Predstavljena nam je nova generacija „smarta“ sa električnim pogonom, koji se ugrađuje u modele sa dvoja i četvora vrata, kao i kabriolet.
S obzirom na hladno vreme, na raspolaganju za vožnju su nam bili „smart fortwo“ i „forfour“.
Verovali ili ne, ovo je već četvrta generacija električnog pogona koji se ugrađuje u „smart“ od 2007. godine.
Baterije su smeštene ispod poda, tako da su bezbedne u slučaju sudara a istovremeno snižavaju težište. U odnosu na „smart“ sa benzinskim motorom, na prvi pogled nema razlike. Osim natpisa „electric drive“ na haubi, jedini znak raspoznavanja je zelena „tridion“ bezbednosna ćelija koja je rezervisana samo za modele na struju.
Elektro-motor je smešten pozadi, baš kao i kod benzinaca. S obzirom da je reč o najnovijoj generaciji trofaznog sinhronog motora i da je elektronika za njegovu kontrolu uznapredovala u velikoj meri, nema menjača. Auto, zapravo, ima samo jednu brzinu. Ukupna snaga motora je 81 KS, što je na pola puta između atmosferskog i turbo-benzinca koji se inače ugrađuje u „smart“. Još važniji je podatak da sa maksimalnih 160 njutn-metara maksimalnog obrtnog momenta raspolaže već od nula obrtaja. „Smart“ na struju je prava gradska raketa, spremna da povuče bukvalno trenutno, bez obzira na brzinu kojom se vozite. Svi ovi podaci obećavaju pravu zabavu u vožnji a mi za prvi deo planirane maršrute po Tuluzu dobijamo „smart fortwo“.
Auto se pokreće kao i svaki drugi; okretanjem ključa u kontakt bravi „podiže se sistem“. Ručica menjača ima položaje kao i kod klasičnog automatika. Elektronika se brine da ne bude ni najmanjeg proklizavanja pogonskih točkova, tako da je polazak uobičajen. Čak i kada nagazite papučicu gasa „do daske“, sve što ćete dobiti je maksimalno ubrzanje, bez proklizavanja, makar kretali i na vrlo rastresitoj podlozi.
Potpuno odsustvo buke motora i vibracija je nešto što zaista fascinira, a još više je lakoća sa kojom auto ubrzava. „Smart“ je inače poznat po točkovima koji se zaokreću pod uglom od 45 stepeni a kada se dodaju i snažna ubrzanja i međuubrzanja, zadovoljstvu nema kraja. Iako najmanji, ovo je jedan od automobila koji definitivno pruža ogromno zadovoljstvo. Kod klasičnih benzinaca i dizelaša, koliko god da im je mala turbo-rupa, ne možete da dobijete ovako trenutnu reakciju motora na komandu gasa, čak i pri vrlo velikim brzinama.
Iz bezbednosnih razloga maksimalna brzina je ograničena na 130 km/h. Rešili smo da je isprobamo na auto-putu. Sa ogromnim samopouzdanjem se uključujemo na auto-put, a već u traci za ubrzanje praktično dostižemo maksimalnu brzinu. Električni „smart“ je zaista superioran u većini situacija u vožnji podižući je na jedan viši nivo. Da ne pominjemo neverovatno mali prečnik okretanja i lakoću parkiranja; vozite se, ugledate parking mesto i stanete pored. Ne, ne morate da se vraćate unazad da biste se parkirali, samo smotate volan i tu ste. Slično je i sa „smartom forfour“, koji smo nešto kasnije isprobali po idiličnim seoskim pejzažima oko Tuluza.
Šta više, „smart elektro“ je čak prilično sportski orijentisan zahvaljujući snažnom motoru i velikom maksimalnom obrtnom momentu, koji je na nivou atmosferskih 1,6 benzinaca. Doduše, sa malom razlikom – ovde je dostupan uvek i u svakom trenutku i to punim intenzitetom! Da, auto je definitivno brži od benzinaca, bar je takav subjektivni utisak. Inače, prtljažni prostor i komfor u kabini nikako nije narušen, sve je kao kod standardnih modela.
Litijumske baterije imaju kapacitet od 17,6 kilovat-časova, što je dovoljno za realnu autonomiju od oko 130 kilometara (projektovano 155 do 160 km). Prema istraživanjima Dajmlera, dosadašnji kupci električnih „smartova“ dnevno prelaze u proseku oko 30 kilometara, tako da je kapacitet baterije dovoljan za tri dana vožnje. Mogli su da stave i baterije većeg kapaciteta, ali to bi nepotrebno podiglo cenu automobila. Primera radi, električni „reno zoe“ sa tri puta većim dometom košta 10.000 evra više.
Cena električnog „smarta“ u Nemačkoj počinje od 21.940 evra za „fortwo“, dok je „forfour“ oko 600 evra skuplji. Gde je tu računica? Sa subvencijama cena pada na manje od 18.000 evra, što je vrlo prihvatljivo s obzirom da je benzinac tek neznatno jeftiniji. Sa vožnjom od tridesetak kilometara dnevno, godišnje se uštedi oko 1200 evra na gorivu. Na Zapadu su brojne uštede i u pogledu raznih drugih pogodnosti, od besplatnog ulaska u centar grada, preko besplatnih parkinga, popusta na registraciju… Održavanje je takođe povoljnije, s obzirom da ima manje habajućih komponenti u odnosu na motore sa unutrašnjim sagorevanjem.
Naravno, emisija izduvnih gasova nije bukvalno nulta, samo je izmeštena iz centra grada tamo gde se nalazi elektrana, ali, to je već neka druga priča. U svakom slučaju, treba uživati u pogodnostima koje postoje. Na žalost, električni „smart“ se još neko vreme neće prodavati kod nas, s obzirom da kao društvo nismo spremni na tu vrstu civilizacijskog napretka. Do tada, ostaje nam da se nadamo da će nas bar neko sa strane pogurati (ili naterati) da promenimo stav. Električni pogon automobila je definitivno budućnost, samo ostaje pitanje kako što čistije proizvesti struju i baterije.
Rekuperacija uz pomoć radara
Svaki električni „smart“ je opremljen radarskim senzorom koji automatski aktivira sistem za rekuperaciju, odnosno pretvaranje kinetičke u električnu energiju. Funkcioniše tako što, kada vozite u koloni, radar prepoznaje da je ispred vas drugi auto i automatski blago počinje da koči pod uslovom da ste pustili gas (vozač unapred podešava intenzitet rekuperacije, u „eko“ modu je na maksimalnom nivou). Ne radi baš kao kod adaptivnog tempomata u smislu da održava odstojanje od vozila ispred, već samo donekle koči, taman toliko da ne koristi kočnice već koči motorom stvarajući struju. Ako na putu nema nikoga ispred vas, puštanjem gasa će auto normalno nastaviti da klizi, bez rekuperacije.
Generator zvuka štiti pešake
Na spisku opcija nalazi se generator zvuka, koji ima ulogu da imitira motor i menja se u zavisnosti od brzine. U pitanju je mali vodootporni zvučnik smešten sa desne strane iza prednje maske. Ima veoma važnu funkciju u gradskim sredinama gde ima dosta pešaka, kako bi na vreme bili upozoreni na nailazak vozila. Imitacija zvuka motora je aktivna sve do brzine od 30 km/h i po potrebi se može isključiti.
Aktiviranje klime preko aplikacije
Aplikacija za mobilni ima važnu ulogu. Preko nje možete da vidite stanje baterije (koliko je vremena ostalo do kraja punjenja ili koliko još kilometara možete da pređete sa trenutnom napunjenošću), kao i druge podsetnike o vozilu i servisima.
Nama se najviše dopala opcija za aktiviranje ili programiranje uključivanja klima-uređaja ili grejanja. To je vrlo zgodno jer može da se uštedi dosta energije ako programirate „klimu“ da se aktivira dok je auto još na punjaču, čime dodatno štedite energiju. Možete da programirate i početak punjenja, na primer, posle ponoći kada struja postane jeftinija.
Tri vrste punjača
Za sada su u ponudi dve vrste punjača – standardni sa kojim se auto puni na gradskoj mreži od 220 volti i takozvani zidni, sa kojim se vreme punjenja do 80 posto kapaciteta praktično duplo skraćuje. U prvoj varijanti potrebno je šest sati a u drugoj tri i po sata.
Za jesen je planirana i ultra-brza varijanta trofaznog punjača snage 22 kilovata, koja će baterije do 80 posto kapaciteta puniti za manje od 45 minuta.
