Novi veliki Volvoov SUV model “XC90” je zvanično prikazan letos. Prodaja je tek nedavno počela a pre nego što je prvi primerak isporučen kupcima novinari iz celog sveta su pozvani na vrlo specifičan kreš test ovog modela. Osim toga, prikazana nam je i strategija razvoja ne samo bezbednosnih sistema, već i potpuno nove generacije motora.
Za razliku od drugih prozvođača automobila, Volvo ne pravi veliku pompu na prezentacijama svojih modela. Sve je prilično skromno ali sa jasnim ciljem – da se prikaže ono najbitnije. A to su tehnologije koje nikoga od konkurenata ne ostavljaju ravnodušnim. Volvo se ne služi lažnim marketingom, već konkretnim rezultatima svojih projekata i istraživanja.
Konkretno, javna je tajna da većina proizvođača svoje nove modele projektuje tako da obezbede dobre rezultate na EuroNCAP kreš testovima. To je prioritet a za ostale životne situacije koje ovaj institut ne simulira u kreš testovima, mnogi se i ne brinu. Ali ne i Volvo.
Šveđani su nam pokazali ogroman broj testova koje sprovode na svojim modelima i to u dva test centra koji se nalaze u okviru fabrike. Svakodnevno se žrtvuje bar jedan automobil i to uglavnom u ful opremi sa sve kožnim sedištima i bez ikakvih štednji.
Kako nam je objasnio Ivica Jović, jedan od rukovodilaca test centra, auto se nasumično skida sa proizvodne trake i odvaja za testiranja, koja se na posletku završe kreš testom. Ispitivanja su toliko opsežna da je ono što radi EuroNCAP samo mali deo Volvoovih testiranja.
Inače, oprema za testiranje je nezamislivo skupa. Na primer, samo jedna lutka koja učestvuje u kreš testu košta 700 do 800 hiljada evra! Dakle, vrednost automobila koji se svakodnevno žrtvuju je najmanja u celoj priči. I onda se ljudi žale kako su neki automobili skupi…
Grupa od oko 200 novinara iz celog sveta je dovedena u fabriku u mestu Torslanda koje je praktično sastavni deo Geteborga. Impresioniralo nas je to što Volvo ne sprovodi nikakve restrikcije u smislu zabrane fotografisanja fabričkog kruga, baru delu oko test centra koji smo posetili. Doduše, nije bilo maskiranih prototipova ali je na sve strane bilo slupanih automobila i njihovih delova koji su poslužili kao zamorci.
Cilj kreš testa na koji smo bili pozvani je da ukaže na neke situacije koje se, na žalost, svakodnevno dešavaju i da pokaže rešenje problema. Naime, polovina svih saobraćajnih nesreža u SAD-u je izazvana sletanjem automobila sa puta, uglavnom zbog loših vremenskih uslova. U Švedskoj jedna trećina svih udesa je takva da učestvuje samo jedno vozilo, pri čemu nastaju teške povrede i smrtni slučajevi.
Iz tog razloga cilj Volvoa nije puko dostizanje nekakvih ocena i poena na kreš testovima, već stvarna potreba da se sačuvaju ljudski životi. U svemu tome Volvo definitivno vodi, a ostali ga slede.
Među testovima koje Volvo sprovodi a koji su inače zasnovani na stvarnim situacijama iz svakodnevnog života su i tri nova – “letenje”, “jarak” i “neravan teren”.
“Letenje” obuhvata situacije kada vozilo sleti s puta. Kreće se brzinom od 80 km/h i pada sa puta na podlogu pored. Razlika u visini je 80 centimetara što uzrokuje snažan udarac. Vertikalne sile koje putnici tom prilikom doživaljavaju su jednake onima koje deluju na pilota borbenog aviona prilikom katapultiranja.
“Neravan teren” podrazumeva sletanje s puta na vrlo neravan teren što dovodi do velikih vertikalnih i horizontalnih pokreta tela putnika. Na kraju, “jarak” je vrsta testa koja praktično kombinuje sve navedene ali u najgoroj verziji. Mi smo prisustvovali upravo ovom testu koji na prvi pogled deluje bezazleno.
Novi “XC90” se kretao brzinom od 80 km/h, zatim je uleteo u jarak dubine 80 centimetara, što je izazvalo velike vertikalne sile a zatim i dodatne nakon što je auto poleteo u vazduh nekoliko metara. Pad je bio toliko strašan da se čak prepolovila prednja leva felna. Za ovako nešto je potrebna ogromna sila, a koliko tom prilikom trpi kičma, najbolje su pokazali senzori na lutkama.
Upravo iz tog razloga Volvo je razvio dodatne bezbednosne sisteme. Kao prvo, senzor registruje sletanje s puta i aktivira specijalne zatezače sigurnosnih pojaseva koji ih zategnu 100 mm za svega 0,1 sekundu. Drugo, prilikom pada, nova konstrukcija sedišta apsorbuje silinu udarca zahvaljujući novim elementima koji se deformišu i smanjuju silu koja deluje na kičmu za čak jednu trećinu.
Za potrebe ovih istraživanja razvijen je i specijalan robot – “robokouster”, po ugledu na rolerkostere u zabavnim parkovima. U njemu se testira sedište, apsorpcija vertikalnih i bočnih sila, kao i efikasnost novih senzora za sletanje s puta i predzatezača sigurnosnih pojaseva.
Na kratkoj prezentaciji koja nam je priređena nakon kreš testa, stručnjaci Volvoa su nam pokazali koji su to novi bezbednosni sistemi koji će imati važnu ulogu u prevenciji nesreća i povreda putnika. Osim fokusiranja na sisteme za izbegavanje sletanja s puta, novi “XC90” je prvi auto na svetu koji ima uređaj za automatsko kočenje u slučaju naletanja na drugo vozilo prilikom skretanja u raskrsnici i na brzim ukrštanjima na auto-putu a ne samo na pravcu.
Tu je još specijalna vrsta adaptivnog tempomata koji održava odstojanje i prati vozilo ispred u sporim kolonama. Osim toga, na novom “XC90” je primenjeno pet puta više ultra-čvrstog čelika u odnosu na prethodnu generaciju. U ukupnoj masi karoserije ovaj čelik ima udeo od 40 posto. Koliko je struktura sa novim čelikom čvrsta, mogli smo i lično da se uverimo na nekoliko primeraka koji su učestvovali u raznim vrstama kreš testova.
Rezultat su minimalne ili potpuno eliminisane povrede putnika.
Iz Torslande odlazimo puni utisaka a među njima je i konflikt “balkanskog sindroma” – kako bi se sva ova tehnologija izborila na našim drumovima i sa navikama domaćih vozača.
Odgovor na opasnost
Osim što je za strukturu karoserije iskorišćeno pet puta više ultra-čvrstog čelika u odnosu na prethodnu generaciju “volvoa XC90”, novi model može da se pohvali i time da je prvi auto na svetu sa standardnim sistemom za “čitanje” saobraćajnih znakova koji se zadržavaju na instrument tabli za slučaj da ih vozač nije na vreme registrovao. Senzor za kontrolu mrtvog ugla ne informiše vozača samo o vozilima koja su pored, već i o onima koja se velikom brzinom približavaju odpozadi.
Automatsko kočenje u slučaju opasnosti od sudara je takođe standard na novom “XC90” i odnosi se ne samo na automobile već i na bicikliste i pešake ispred vozila, danju i noću. U slučaju da postoji opasnost od sudara odpozadi dok je “XC90” zaustavljen, specijalni radari na zadnjem delu “javljaju” zatezačima pojaseva da zadrže putnike u dobrom položaju. Istovremeno, svetla ubrzano zatrepću da upozore vozača iza a aktivira se i kočnica kako bi karoserija upila energiju sudara i kako bi se ona što manje prenela na putnike.
Snaga V8 motora sa potrošnjom skutera
Tokom prezentacije bezbednosnih sistema u obzir je uzeta i hibridna verzija “volvoa XC90” sa oznakom “T8”. U pitanju je “tvin endžin” (Twin Engine) tehnologija koja kombinuje četvorocilindrični dvolitarski turbo-benzinski motor sa superpunjenjem i dva elektro-motora. Prvi je u kućištu osmostepenog menjača i zajedno sa benzincem pokreće prednje točkove, dok drugi pokreće zadnje. Ukupna snaga sistema je 400 “konja” a maksimalni obrtni moment je 640 Nm.
Pri svemu tome, prosečna potrošnja je svega 2,5 l/100 km a do “stotke” ubrzava za 5,9 sekundi. Inače, u pitanju je plag-in hibrid, koji može da pređe 40 kilometara samo uz pomoć elektro-motora. Emisija CO2 je 59 g/km. Suština kreš-testova ove verzije je da baterija ostaje praktično neoštećena zahvaljujući tome što se nalazi u centralnom grebenu ispod vozila. Novom lokacijom baterije je omogućen pun komfor u kabini i prostor za sedam putnika.
Strašan ali svakodnevan i rutinski prizor
Sam kreš test je protekao bez velike pompe. Za zaposlene u Volvou ovo je apsolutno rutinska stvar. U toku jutra se sve dogodi. Postavljaju se merni instrumenti, specijalne kamere i rasveta a u auto se ugrađuju mnogobrojni senzori i druge vrste kamera. Pre samog kreš testa oglašava se alarm koji upozorava sve prisutne na početak testa.
S obzirom da se auto kreće brzinom od 80 km/h, sve se dešava munjevito, uz strašan zvuk pucanja plastike i metala prilikom udaraca u zemlju. Jedino se na licima novinara moglo videti da je ovo nešto što se ne doživljava svaki dan. Ali ne i za hladnokrvne inženjere i tehničare u Volvou.
