Koliko su automobili zaista bezbedni?

Podaci o posledicama nesreća nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Zbog toga i ne čudi da su sve vodeće automobilske fabrike prilikom konstrukcije novih modela posebnu pažnju i vreme usmerile na razvoj bezbednosnih sistema.

Paralelno sa razvojem bezbednosnih sistema, postalo je jasno da je neophodno oformiti instituciju koja će na unificiran i nepristrasan način testirati novo zaštite koju pružaju automobili i na taj način napraviti i svojevrsnu rang listu.

Kako u početku nije postojala zakonska regulativa, svaka fabrika je razvijala sopstveni sistem testiranja. Nisu postojale jasno definisane norme kojima bi se ocenio stepen sugurnosti koju pruža automobil.

Bilo je očigledno da je potrebno organizovati institut koji bi sponzorisale vlade moćnih zemalja i koji bi bio autoritet za sve fabrike automobila. Tek na taj način moglo se postiću opipljivije poboljšanje sigurnosti.

Takav institut, nazvan EuroNCAP je osnovan početkom devedesetih godina prošlog veka. Ova institucija je oformila niz standardnih kreš testova kojima precizno može da utvrdi kvalitet automobila. Bitna stvar je da ova organizacija testira sve automobile koji uđu na tržište Evropske Unije.

U međuvremenu, ova institucija je proširila svoje delovanje na većinu značajnih autombilskih tržišta u svetu. Pored NCAP-a, bogate zemlje su napravile svoje institute koji koriste nešto drugačiju metodologiju, poput NHTSA i IIHS u SAD-u.

Svedoci smo da je rad EuroNCAP-a povećao bezbednost putnika u automobilima sa užasavajućeg nivoa od pre dve decenije do sadašnjeg stanja, u kojem praktično na tržištu Evrope nema nebezbednog automobila.

Ipak uvođenje rutine u način testiranja bezbednosti dovela je u poslednje vreme do zabrinjavajućeg fenomena. Nakon pronalaženja optimalnih materijala, konstrukcije i elektronskih sistema koji će zadovoljiti najstrože kriterijume testiranja, fabrike su očigledno rešile da pronađu način da uštede.

Kako se to može zaključiti? Pogledajte samo testove bezbednosti koje rade dve Američke kompanije. One testiraju autmobile na nešto drugačiji način u odnosu na Euro NCAP. Najčešće se tu radi o promenjenom uglu udarca, ili zoni udara.

Rezultati testova su poražavajući za pojedine proizvođače, čiji su modeli prošli mnogo lošije u SAD nego u Evropi. Očigledno je da su konstruktori napravili automobile tako da zadovolje testove u Evropi, a ostavili konstrukciju namerno slabijom u nekim drugačijim situacijama.

Da li to znači da su putnici u najnovijim automobilima ugroženi i nebezbedni? Uslovno rečeno, nisu! Novi automobili su sve bezbedniji i bezbedniji, jer ih na to teraju sve strože norme testiranja. Ako ste vezali i pravilno zategli pojas i pravilno postavili naslone za glavu, pogotovo na zadnjim sedištima, verovatnoća da ćete preživeti tragični incident je veći nego ikada.

Ako neki automobil postigne ocenu od već tri zvezdice po najnovijem pravilniku EuroNCAp-a, on je vrlo bezbedan za putnike prilikom sudara. Naime, treba pažljivo tumačiti šta svaka od ocena kreš testa predstavlja.

Recimo, pomenuti EuroNCAP prilikom ocenjivanja u poslednje vreme dobar deo standarda bezbednosti bazira na serijski ugrađenim elektronskim sistemima u baznu verziju vašeg auta, ali i na tome kako nesretni pešaci prolaze prilikom udara. Dakle, bezbednost samih putnika u novim automobilima je, može se zaključiti, vrlo dobra, ali je opšti aspekt nesreće još uvek upitan kod jeftinijih modela.

Takođe, EuroNCAP ima opravdanje za ovakve loše rezultate drugih ispitivača u činjnici da je sam način testiranja postavila tako da se simuliraju vrste sudara koje su procentualno najzastupljenije na putevima Evrope, te da su putnici maksimalno bezbedni u tim slučajevima.

Dakle, vežite pojas, obavezno ga zategnite da ne bude labav u donjem delu (ovo svakako važi i za putnike na zadnjim sedištima), a za sve ostalo će se pobrinuti vaš auto. Srećno!

Oprezno sa pojasevima
Vezivanje sigurnosnih pojaseva je nužno da bi čovek mogao da preživi automobilsku nesreću. U slučaju da pojas nije vezan, posledice nesreće se udvostručuju zbog toga što telo putnika naleće na upravljač, ili komandnu tablu u trenutku kada vazdušni jastuk izleće.

Prilikom vezivanja pojasa, potrebno je proveriti da li donji i gornji deo dobro leži uz telo. Ako se pojas veže preko debele zimske jakne, postoji velika verovatnoća da će telo skliznuti ispod pojasa. Preporuka je da se u toku vožnje skine višak garderobe.

Stradaju umesto vas
Podaci iz simuliranih sudara dobijaju se pomoću specijalnih lutki koje se pričvršćuju za sedište. Ove lutke su verna replika ljudskih tela sa kičmenim pršljenovima, kostima, čak i kožom. Praktično svi vitalni delovi lutke su opremljeni senzorima koji mere ubrzanje i usporenje za vreme sudara.

Za frontalne kreš testove se koristi lutka koja ima podlaktice sa šakama koje se stavljaju na točak upravljača. Zbog kompleksnosti izrade i brojnih senzora, svaka od lutaka košta preko 100 hiljada eura.