![\"auto](\"http:\/\/www.magazinauto.com\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/10233_HD_ren2005engine.jpg\")
<\/a><\/p>\n
Me\u0111utim, u realnim uslovima, pored navedenih sastojaka, izduvni gasovi sadr\u017ee i vi\u0161ak kiseonika (O2) i azot (N2), a i nepo\u017eeljne sastojke kao \u0161to su ugljen-monoksid (CO), nesagoreli ugljo-vodonici (HC), oksidi azota (NOx) i \u010dvrste cestice (PM).<\/p>\n
Ugljen-monoksid nastaje pri nepotpunom sagorevanju ugljenika iz ugljovodonika u gorivu. Teorijski, pri prisustvu vi\u0161ka kiseonika, odnosno u \u201esiroma\u0161noj sma\u0161i\u201c, ne bi trebalo da bude ugljen-monoksida u produktima sagorevanja, ve\u0107 isklju\u010divo neotrovnog ugljen-dioksida.<\/p>\n <\/p>\n Merenja su ipak pokazala koncentraciju ugljen-monoksida od 1posto i pri stehiometrijskoj sme\u0161i, koja teorijski ima dovoljno kiseonika za potpuno sagorevanje, a u maloj meri i pri siroma\u0161noj sme\u0161i, kada postoji vi\u0161ak vazduha za potpuno sagorevanje. Pri visokim temperaturama, javlja se disocijacija CO2 u CO, pa se tokom takta ekspanzije uspostvlja ravnote\u017ea ta dva jedinjenja.<\/p>\n Ugljen-monoksid ima veoma izra\u017eeno otrovno dejstvo na \u010doveka, tako da u koncentraciji od samo 0,3 procenta za 30 minuta izaziva smrt.<\/strong><\/p>\n Veliki deo nesagorelih ugljo-vodonika (HC), koje automobil izbacuje u atmosferu, je prisutan zbog nepotpunog sagorevanja tokom procesa sagorevanja, a javlja se i pri prisustvu dovoljne koli\u010dine kiseonika za potpuno sagorevanje.<\/p>\n <\/p>\n Smatra se da uzrok tome mo\u017ee biti ga\u0161enje plamena u dodiru sa hladnim zidovima cilindra, zbog velike razre\u0111enosti gorive sme\u0161e zaostalim gasovima prethodnog ciklusa ili niska temperatura aktuelnog ciklusa.<\/p>\n Izvor nesagorelih ugljo-vodonika mo\u017ee biti sme\u0161a u uskim procepima, kao \u0161to je prostor izme\u0111u vatrene zone klipa i cilindra, dokle plamen ne mo\u017ee da stigne. Deo ugljo-vodonika oksidi\u0161e tokom ekspanzije i izduvavanja.<\/p>\n Dozvoljena koncentracija ugljo-vodonika je veoma niska zbog njihovog uticaja na pojavu kancerogenih oboljenja. Najve\u0107i deo atmosferskog vazduha predstavlja me\u0161avina azota i kiseonika, koji su hemijski vrlo stabilni pri normalnim uslovima. Me\u0111utim, pri temperaturama od vi\u0161e stotina stepeni delimi\u010dno dolazi do oksidacije azota u azot-monoksid (NO).<\/p>\n <\/p>\n Intenzitet te reakcije zavisi od visine temperature i pritiska u cilindru, sastava sme\u0161e i raspolo\u017eivog vremen da se ona obavi. Na temperaturu okoline rashla\u0111eni azot-monoksid, brzo oksidira u atmosferi u azot-dioksid (NO2). Niske temperature i vrlo veliko razre\u0111enje vazduhom omogu\u0107uje dugi vek azotnih oksida u atmosferi. Azotni oksidi su jedni od najodgovornijih jedinjenja za uni\u0161tavanje \u0161uma kiselim ki\u0161ama.<\/p>\n \u010cvrste \u010destice javljaju se prete\u017eno kod dizela, dok je kod konvencionalnih OTO motora pojavljivanje \u010dvrstih \u010destica zanemarljivo malo.<\/strong><\/p>\n Prilikom nepotpunog sagorevanja, \u010dvrste materije javljaju se u obliku \u010destica. One se sastoje, zavisno od procesa sagorevanja i stanja rada motora, uglavnom od povezanog lanca ugljovodi\u010dkih zrnaca, odnosno \u010da\u0111i sa veoma velikom specifi\u010dnom povr\u0161inom. Na \u010da\u0111 se talo\u017ee nesagoreli ili delimi\u010dno sagoreli ugljovodonici, me\u0111u kojima i aldehidi karakteristi\u010dnog mirisa.<\/p>\n <\/p>\n Za \u010da\u0111 se vezuju aerosoli goriva i maziva, kao i sulfati. Ove \u010dvrste \u010destice se tako\u0111e dovode u vezu sa pojavom kancerogenih oboljenja.<\/strong><\/p>\n Poznavanje mehanizma nastanka \u0161tetnih sastojaka izduvne emisije ukazuje na metode ne samo njihovog eliminisanja<\/a> nego i mogu\u0107nosti da se oni uop\u0161te i pojave<\/a>.<\/a><\/a><\/a><\/a>
\nDipl. In\u017e. Milan Popovi\u0107<\/strong><\/p>\n