Fijat je napravio pravi mali spektakl prilikom svetske prezentacije obnovljenog modela “500l”. Novinare su okupili u staroj zgradi fabrike Lingoto. Ovo zdanje sa početka dvadesetog veka bila je fabrika automobila, ali i test centar, jer na krovu ima ovalnu pistu. Sada je pretvorena u muzej, kongresni centar i hotel. Nakon detaljnog brifinga oko opsežnih promena na novom modelu, počele su probne vožnje. Izabrali smo nekadašnju “living”, a sada “vagon” verziju sa povećanim prtljažnikom, najjačim turbo dizel motorom “1,6 mjet 120” i najbogatijom opremom i uputili smo se u test vožnje po putevima u okolini Torina. Utisak vašeg izveštača je da
Tag "fijat"
Krajem šezdesetih godina prošlog veka, Fijat je napravio najveći udarac nemačkim premijum proizvođačima limuzinom i kupeom “130”. Nije tajna da su prilikom konstruisanja ovog modela “na nišanu” imali pre svega Mercedes i BMW. Po mnogim tehničkim karakteristikama, a mnogi kažu i dizajnu su ih prevazišli, pa opet, veliki “fijat” nije doživeo komercijalni uspeh. Do prestanka proizvodnje 1976. godine prodato je oko petnaest hiljada limuzina i samo pet hiljada kupea. Fijat, na žalost, više nikada nije napravio auto ovakvog kalibra. Priča o “130” počinje još 1963. godine kada je doneta odluka da se zameni već tada zastarela limuzina “2300”. Industrija i
Poslednjih nekoliko godina primetili smo da Fijat pomalo luta sa portfoliom svojih proizvoda. Oslonio se na “lajfstajl” modele izvedene iz legendarnog modela “500”, a zapustio je standardne automobile. Fijatu je očigledno potreban model koji služi za širu populaciju i za kompanije za prevoz od A do B. Taj model je “tipo”. Sa ovim automobilom niže srednje klase smo se upoznali početkom godine, kada je predstavljena limuzinska varijanta. Nakon velikog uspeha i prodatih gotovo 40 hiljada primeraka od početka godine, Fiat je odlučio da predstavi karoserijske verzije koje su najviše tražene na tržištima Zapadne Evrope, a to su hečbek sa petoro
U svim prodajnim salonima FCA grupe u Srbiji 17. i 18. juna, vozila iz programa marki Fijat, Fijat Profesional, Alfa Romeo i Džip, kupcima će biti ponuđena po znatno sniženim cenama. Neki dileri organizuju i koktel za posetioce, koji će pratiti i muzika poznatih DJ-eva. Najveći popusti su na vozila marke Džip i iznose i do 9.000 evra. “Alfa romeo mito” prodavaće se po ceni od 12.390, a “đulijeta” za 15.690 evra. “Fijat 500L” nudi se po ceni nižoj od 10.000 evra u verziji sa 1,4 benzinskim motorom od 95 KS, sa baznim “pop” paketom opreme, a “500X” sa 1,6
Dvadeset godina nakon prestanka proizvodnje, Fijat vraća ime “tipo”. Novi auto nema nikakve veze sa prethodnikom; konceptualno su potpuno različiti, kao i ciljna grupa. Dok je stari “tipo” bio klasičan evropejski hečbek niže srednje klase, novi je sedan, nastao na manjoj, modifikovanoj i unapređenoj mehaničkoj platformi “grande punta” (na kojoj je konstruisan i “500L”). Ovakav pristup razvlačenja malih automobila je specifičan za niskobudžetne automobile koji su namenjeni uglavnom tržištima “zemalja u razvoju”. Tamo se, u proseku, voze četiri osobe po automobilu, za razliku od evropskih 1,5. Zato je potreban veći prtljažnik ali i niža cena zbog platežne moći. Tu je
Sva vozila iz Fijatove ponude mogu se nabaviti i do dve hiljade evra jeftinije ukoliko vlasnik poseduje automobil stariji od deset godina koji bi želeo ovom prilikom da reciklira. Tako, u okviru ovog paketa “fijat 500L” košta 9.990 evra sa “pop” paketom koji osim klime ima i multimedijalni sistem i elektro paket koji se do sada nije nalazio na spisku standardne opreme. Krosover “500X” je moguće nabaviti za 14.490 evra, “panda” je u ponudi po ceni od 7.990 evra, a “fijat punto” može da se nabavi od 8.990 evra. Ikona italijanskog stila, “fijat 500” ima cenu od 9.490 evra. Novina
U okviru dvodnevne manifestacije „Buongiorno Italia“, koja je počela danas, 30. oktobra, na Trgu Republike, a završava se u subotu, 31. oktobra, predstavljena su četiri Fijatova modela. Manifestaciji su prisustvovali predstavnici uprave kompanije FCA Srbija, koji su predstavili izložene modele i njihove karakteristike. Ovom prilikom posetioci su imali priliku da se na dve lokacije u samom centru grada na licu mesta upoznaju sa automobilima. Osim toga, zainteresovanim građanima podeljeni su vaučeri za test vožnju modela “fiat 500” i “500X”.
Od kako je stvorena zajednička kompanija Fijata i Krajslera, obe firme su profitirale bar kada je u pitanju razvoj novih modela. Najnoviji u nizu je “fijat toro”, pikap baziran na “džipu renegejd”, odnosno “fijatu 500X” ali sa dužim međuosovinskom rastojanjem. Za sada će biti namenjen isključivo brazilskom tržištu, gde će se i proizvoditi, mada nije isključeno da će “toro” jednoga dana biti u ponudi u Americi ili Evropi pod drugim imenom a možda i brendom Džip (Jeep). S obzirom da u Južnoj Americi nisu striktni propisi o emisiji izduvnih gasova kao u Evropi, u “fijat toro” će se ugrađivati 1,8
Ne tako davno u javnosti se prvi put pojavila fotografija potpuno novog modela Fijata. Simpatično dizajnirani sedan pod nazivom “egea” (Ægea) prvenstveno je namenjen manje razvijenim zemljama i Turskoj, koja je jedno od najvećih tržišta u svetu za male sedane. Sada kad je Fijat ozvaničio početak prodaje u Evropi, stiže i nova informacija da se “egea” za naše tržište neće zvati po geografskom području u Turskoj, većće dobiti čuveno ime “tipo”. Dok se neki raduju povratku imena modela za koje nas vežu lepa sećanja i dobra iskustva, neki su razočarani upravo zbog toga što je ime degradirano dodelom niskobudžetnom modelu.
U današnje vreme nismo navikli da nam neko nešto poklanja, a nova ponuda Fijata bi se delimično mogla tako nazvati. Naime, u pitanju je akcija koja se, na žalost, odnosi samo na pravna lica. Bez obzira na to, ponuda je vrlo atraktivna i zaslužuje pažnju. Za iznos od 13.450 evra sa PDV-om, može da se nabavi “500L” sa srednjim paketom opreme “pop star” i to u tri varijante kada su u pitanju motori. Dakle, cena je ista za sve a zajednička karakteristika im je štedljivost. U pitanju je 1,3 dizelaš od 85 “konja”, zatim 1,4 turbo-benzinac od 120 KS i
Novi broj Auto magazina!
Veoma dobar rezultat, jedan od pet nije uote malo. Još kada bi vlade u EU [...]