O akumulatorima postoje brojne predrasude i pogrešna mišljenja. Najveći broj problema nastaje zbog neadekvatnog korišćenja pa se nekim vlasnicima automobila dešava da menjaju akumulator jednom godišnje a nekima traju i po pet-šest godina. Za početak, veliki broj ljudi kupuje akumulator većeg kapaciteta jer misle da će tako rezerva snage biti veća. To je jednako loše kao da je kupljen akumulator manjeg kapaciteta od onog koji propisuje proizvođač. Alternatori se razlikuju od modela do modela i od motora do motora, pa jednostavno ne mogu da napune akumulator većeg kapaciteta za koji nisu projektovani. Tokom eksploatacije se prazni i nedovoljno dopunjava, što
Tag "tehnika"
Potreba za pogonom na sva četiri točka osetila se još u vreme kada su se za pogon automobila koristile parne mašine i elektromotori. Loši putevi, neadekvatni pneumatici i ostali problemi kraja devetnaestog veka, prosto su vapili za prevoznim sredstvom koje može samo sebe da izvuče iz nevolja prouzrokovanih lošom trakcijom. Prvi sistem za prenos snage na sve točkove patentiran je još davne 1893. godine. Razvojni put do naprednih elektronski kontrolisanih sistema je bio dug i trnovit. Osnovna zamisao je bila jednostavna. U centrar vozila postavljen je klasični diferencijal koji je snagu slao na prednju i zadnju osovinu. Najveća mana ovog
Kod modernih benzinskih i dizel motora EGR ventili se koriste za preciznu regulaciju sagorevanja smeše, kako bi se povećala ekonomičnost i smanjila količina azotnih-oksida i ugljo-vodonika. EGR ventil služi da u smešu svežeg vazduha i goriva uvede manju, ili veću količinu izduvnih gasova, pomoću kojih se reguliše sagorevanje. Stvari su vrlo jednostavne. Prevelika količina kiseonika stvara topao plamen i brzo sagorevanje smeše. Kao reakcija na povećanje temperature u komori za sagorevanje dolazi do neželjene hemijske reakcije između kiseonika i azota iz usisanog vazduha, kojom prilikom se stvaraju otrovni azot-oksidi. Kao posledica toga, pored povećanog zagađenja životne sredine, usled iteracije sa
Ideja o automatskom menjaču u automobilu se javila vrlo rano, još početkom dvadesetih godina prošlog veka. Prvi automatski menjač patentiran je još 1923. godine, a u radu je koristio vodenu paru. Na žalost, pokazao se kao komplikovan i neefikasan, pa su vozači morali da čekaju još desetak godina kako bi se pojavio prvi automatski menjač koji je u radu koristio hidrauličnu tečnost. Prvi automatski menjač u serijsku proizvodnju je uveo General Motors 1940. godine sa komercijalnim nazivom “hidra matik”. Koncept je naišao na odličan prijem, naročito na tržištu SAD. Prvi automatski menjači su imali samo tri stepena prenosa, a pojedini
Mini je objavio planove da uvede svoju varijantu “gugl” naočara koja bi bila namenjena saobraćaju i svim relevantnim informacijama koje bi na taj način lakše došle do vozača. Specijalna vrsta haj-tek naočara je razvijena u saradnji sa Kvalkomovim kompanijama (Qualcomm) pod nazovom Augmented Vision system. Ideja je da se sve bitne informacije o vožnji, kao što su detalji sa navigacije i podaci o brzini projektuju na staklima naočara, tako da vozač jednostavno dolazi do informacije bez skretanja pogleda sa puta. Detaljnijih informacijama o Mini naočarima još uvek nema ali je suština da bi one trebalo da budu neka vrsta zamene
Kija je napravila veliki proboj na tržištima Evrope svojim SUV modelom “sportidž”. Za to je najzaslužnija sada već bivša, treća generacija ovog auta, nastala pod dirigentskom palicom genijalnog menadžera i odličnog dizajnera Petera Šrajera. Ovim automobilom podigli su lestvicu mehaničke konstrukcije, dizajna, kvaliteta izrade i opremljenosti i pogodili su u potpunosti želje i potrebe kupaca Starog kontinenta, uključujući tu i Srbiju. A onda je krajem prošle godine usledilo iznenađenje. Na Salonu automobila u Frankfurtu, samo godinu dana nakon restilizacije treće generacije, predstavljena je nova, četvrta generacija “sportidža”. Žurbu za zamenom i unapređenjem automobili svakako možemo da razumemo, jer Kija želi
Kontrolne tačke su: signalizacija na vozilu, funkcionalnost enterijera (stanje enterijera, podizači stakla, pomeranje sedišta, centralno zaključavanje), telematika (stanje mapa navigacije, kontrola radio uređaja, mogućnost nadogradnje radio uređaja, provera bluetooth sistema, uparivanje telefona), provera nivoa svih radnih fluida (motorno ulje, rashladna tečnost, servo ulje (ako vozilo poseduje hidraulični servo), kočna tečnost, tečnost za vetrobransko staklo), vizuelna provera remena na pogonskom agregatu, pregled kočionog sistema (stanje pločica i diskova), pregled kočionih vodova, pregled sistema oslanjanja, kratki test i stanje pneumatika. Klijenti su takođe u mogućnosti da obave zamenu zimskih guma u cilju pripreme vozila za predstojeću sezonu. Ova ponuda obuhvata veliki izbor
Kako bi se ispoštovala sve strožija ograničenja potrošnje goriva, u budućnosti će velikim vozilima biti neophodan električni pogon. Efikasnost ovih hibridnih i električnih vozila u velikoj meri će odrediti sposobnost obnavljanja, rekuperacije, što veće količine energije tokom kočenja. Pomoću novog “ESP hev” sistema Boš je prvi u svetu počeo serijsku proizvodnju novog regulacionog sistema koji integriše funkciju regenerativnog kočenja bez dodatnih komponenti. On prilikom kočenja varijabilno koristi klasične kočnice i električni motor. Na taj način postiže se posebno visoka stopa rekuperacije. Sistem se prvi put pojavio sredinom 2013. godine u “mercedesu S400 hibrid”. U ovoj hibridnoj limuzini Bošov “ESP hev”
Potreba za smanjenjem emisije ugljen-dioksida putničkih automobila danas ima za posledicu promenu konfiguracije vozila. Jedan od načina da se to postigne je primena modula za povećanje akcionog radijusa, koji se bazira na razgranatom mehanotroničnom sistemu, a sastoji se od motora sa unutrašnjim sagorevanjem, menjača, elektro-motora i akumulatorske baterije kao skupljača energije. Centralno mesto svega toga je njihova inteligentna integracija u vozilu i elektronsko upravljanje, kojim se postiže maksimalan efekat u korist kupca. Za urbanu primenu električnih vozila, od primarne važnosti je postizanje prihvatljivog akcionog radijusa, naročito u odnosu na cenu i masu akumulatorskih baterija. Analize su pokazale da dnevno
Ključni parametar za regulisanje sagorevanja kod benzinskih motora, a time i performansi, izduvne emisije kao i potrošnje goriva, je količina i karakteristike punjenja svežeg vazduha u cilindre. Kod konvencionalnih benzinskih motora masa vazduha koja ulazi u motor reguliše se tako što se usisni ventil otvara uvek po istoj zakonitosti, a pritisak u usisnim kanalima reguliše se leptirom. Posledica takvog postupka je da motor gubi oko 10 posto od energije uvedene pumpanjem vazdušnog punjenja od niskog usisnog pritiska do atmosverskog pritiska okoline. Novi sistemi regulisanja količine vazduha zasnivaju se na direktnom odmeravanju punjenja na samom ulazu u cilindar regulisanjem stepena podizanja
Novi broj Auto magazina!
Odličan auto, odličan. Za te pare teško da se u toj klasi može naći bolji. [...]