Zlatne osamdesete bile su godine kada su nastale mnoge od veoma važnih tehnologija, što u svetu elektronike, što u svetu automobila. Među njima je i “BMW M3”.
BMW Motorsport Division, preteča današnjeg M odeljenja, dobila je zadatak 1986. godine da konstruiše auto koji će učestvovati na tada izuzetno popularnom DTM šampionatu turističkih vozila.
U pravilima za grupu stajalo je da na trkama može da učestvuje auto koji ima fabričku homologaciju kao putnički i da je u periodu od 12 meseci prodato više od 5.000 primeraka.
Tako je nastao “M3”, koji je sa motorom zapremine 2,3 litre sa četiri ventila po cilindru postizao 200 “konja”. Zahvaljujući 1.200 kilograma teškoj karoseriji, iz stanja mirovanja do 100 km/h je stizao za 6,7 sekundi, dok mu je maksimalna brzina bila 235 km/h.
Posle toga su usledila brojna poboljšanja i generacije, a “M3” je do danas ostao simbol vrhunske mašine “običnog” izgleda sa performansama super-automobila.
Interesantna je i ambicija inženjera BMW-a da odmah naprave pikap verziju “M trojke”. Došli su do izuzetnog primerka kabrioleta koji je korišćen u službene svrhe. Odlučili su da ga pretvore u pikap, s obzirom da je kabrio sam po sebi bio najoptimalniji za doradu.
U njega je ubačena kompletna mehanika “M3”, izuzev proširenja karoserije, tako da je to jedina razlika u odnosu na kupee.
U početku je imao dvolitarski motor, takozvani “italijanski M3”, koji je nastao u cilju smanjenja troškova registracije.
Zbog toga je razvijao “samo” 192 KS, mada je kasnije ubačen originalni “M3” motor od 2,3 litre i 200 “konja”.
Sve u svemu, cilj je bio da se tim jednim primerkom pokaže koji su potencijali “M” razvojnog odeljenja, iako laka komercijalna vozila nikada nisu bila ciljna grupa BMW-a. U čast ovog modela, gotovo tri decenije kasnije nastao je još jedan “M3” pikap, takođe jedan jedini.
