Od svog predstavljanja ove godine, nalazi se u centru pažnje: novi koncept Dacia Hipster nije samo kompaktan električni gradski automobil, već i stilski manifest, radikalan eksperiment u minimalističkom dizajnu i možda prvi nagoveštaj nove ere urbanog evropskog automobila.
Dacia Hipster duga je svega tri metra. Oslanja se na vrata sa trakama umesto ručki, redukovanu unutrašnjost i dizajn koji izgleda kao da je iscrtan lenjirom.
Ali ništa nije prepušteno slučaju: ovaj mali automobil predstavlja najekstremniju i najinteligentniju interpretaciju Dacia filozofije, koja se razvila od čistog „low cost“ pristupa ka konceptu „value for money“.
Lagana sedišta od mrežaste tkanine, instrument tabla poput praktične police, bez fiksno ugrađenih infotainment sistema: pametni telefon preuzima sve funkcije. Svaki detalj je podređen funkcionalnosti, ali rezultat nipošto ne deluje škrto – Hipster je iznenađujuće „kul“ jer se ne pretvara.
Njegov dizajn podseća na japanske Kei automobile, kompaktne gradske malešiše sa pametnom unutrašnjošću, minimalnim dimenzijama i funkcionalnom efikasnošću. Modeli poput Suzuki Alto, Honda N-Box ili Suzuki Wagon R pokazuju koliko se može smestiti na vrlo malom prostoru. I Hipster prati ovaj princip: maksimalno iskorišćenje prostora, redukovani materijali, jasan identitet.
Mali Dacia deluje – barem vizuelno – spremno za moguću novu evropsku klasu vozila: takozvane „E-Cars“. Reč je o superkompaktnim električnim automobilima koje su u igru ubacili proizvođači poput Stellantisa i Renaulta, kako bi u salone ponovo doveli zaista pristupačna (i jeftina za proizvodnju) vozila. Ako EU kaže „da“, takvi modeli bi za nekoliko godina mogli biti svuda prisutni.
Pre nešto više od tri godine, Citroën Oli je poslao sličnu poruku: reciklirani materijali, modularni dizajn, ravne površine, mala masa. Ali uz znatno izdašnije dimenzije. Istovremeno, daleko smo od vozila koja predstavljaju pokretne izjave odricanja poput Renault Twizyja, Mobilize Duo modela ili pokretnih Dixi toaleta iz Stellantis koncerna (Citroën Ami / Fiat Topolino / Opel Rocks). I ovo nije izložbeni automobil za salone: ovo je dizajn koji je kod kuće na ulici, na uskim parking mestima i u realnim budžetima, i koji dokazuje da dizajn može biti inteligentan, lep i pristupačan – čak i kada se ukloni sve suvišno.
Linije Hipstera nisu nove: deluju kao da su inspirisane kompaktnim vanovima iz 1980-ih i 1990-ih ili prvim Kei automobilima. Ali način na koji su obrađene je moderan: oštre ivice, glatke površine, inteligentni materijali. Ovde je prošlost praktično ponovo promišljena kroz strogoću savremenog industrijskog dizajna.
I u svetu u kojem svi teže originalnosti, prava revolucija leži u povratku jednostavnosti. Ali dobro izvedenoj. I možda je upravo ta iskrenost ono što ovaj automobil čini tako zanimljivim.
Svidja mi se jedina mu je mana što nema benzinski motor.
U potpunosti se slažem sa Vama.
Vrlo interesantno vozilo, nadam se da ga neće ubiti cena.
Lep interesantan
Savrsen spoj ljubavi na prvi pogled, funkcionalne upotrebljivosti auta kao i minimalisticki pristup savremenoj urbanoj grackoj guzvi u saobracaju, na parkingu i muske zaljubljenosti u igracke na 4 tocka, jednom recju savrsenstvo u pogledu sutrasnjice, kupicu ga cim izadje, daj te ga sto pre na ulice u srce u garazu.!!!