Katedra za inženjering proizvodnje komponenti za električnu mobilnost (PEM) Tehničkog univerziteta u Ahenu (RWTH), u Nemačkoj, završila je istraživački projekat „PEAk-Bat“ za proizvodnju ekonomičnije i brže baterije. Za ovaj projekat razvijen je sistem „od modula do šasije“, odnosno sa strukturnom baterijom.
Kako bi se testirao kvalitet projekta, istraživači su izgradili deset karoserija opremljenih sistemom integrisanih baterija, koje su potom ocenila dva projektna partnera: TÜV Rheinland i Magna.
Prednosti strukturnih baterija
Odluka da se koriste strukturne baterije doneta je iz nekoliko razloga. Glavni: to bi povećalo energetsku gustinu baterijskog paketa, poboljšavajući efikasnost do 20%. Pored toga, smanjuju se troškovi zahvaljujući manjoj složenosti i manjem broju komponenti u poređenju sa „tradicionalnom“ baterijom koja se ugrađuje u već gotovu karoseriju.
Tokom projekta, koji je trajao tri i po godine i koji je finansiralo nemačko savezno ministarstvo ekonomije i energetike, industrijski partneri poput Forda i Trumpfa (kompanija specijalizovana za tehnologiju i rešenja za proizvodne procese) radili su sa namerom da stvore bateriju koja bi u skoroj budućnosti mogla da stigne na tržište.
Optimizacija prostora i mase, čak i uz pomoć veštačke inteligencije
Dizajn ovih karoserija sa strukturnim baterijama doveo je do izrade svojevrsnog priručnika: vodiča sa smernicama u oblasti upravljanja prostorom i komponentama, kao i bezbednosti. Dokument je naslovljen: „Metodologija za analizu modifikacija sistema baterija i procenu proisteklih zahteva za testiranje“.
Profesor Ahim Kampker, direktor PEM-a, objasnio je i da „rana validacija sistema baterija uz pomoć veštačke inteligencije doprinosi smanjenju kritičnih grešaka u proizvodnom procesu i smanjenju troškova prototipova“. Korišćenjem veštačke inteligencije u procesu projektovanja bilo je moguće maksimalno iskoristiti potencijal validacije putem virtuelnih testova. U opisnom dokumentu projekta može se pročitati:
„Brza validacija uz pomoć veštačke inteligencije može smanjiti ključne greške u narednim fazama proizvodnje i sniziti troškove prototipova. To je omogućeno skraćenjem vremena testiranja, što rezultira bržim razvojem novih tipova sistema litijum-jonskih baterija (i ne samo njih) i samim tim bržim izlaskom na tržište.“
