Škoda je od vremena pre Volkswagena prešla dug put. Danas je treći najprodavaniji proizvođač automobila u Evropi i u oktobru je imala tržišni udeo od 6,3 odsto. Sa sigurnošću se može reći da je kompanija u najboljoj formi u svojoj 130 godina dugoj istoriji.
Ipak, Škoda ne zapostavlja svoje automobile koji su nekada proizvodeni u komunističkoj Čehoslovačkoj, pre nego što je VW grupa početkom devedestih preuzela kontrolu.
Kroz seriju „Icons Get a Makeover“ Škoda je svojim dizajnerima već omogućila da nekoliko klasika reinterpretiraju kao futuristička električna vozila. Najnovija epizoda fokusira se na prvo vozilo kompanije koje je dostiglo milion prodatih primeraka. Model 100/110 sa zadnjim pogonom i motorom pozadi vraća se kao imaginarni naslednik limuzine prodavane između 1969. i 1977. godine.
Kao i kod ostalih fiktivnih automobila iz serije, električna limuzina preuzima Modern Solid dizajnerski jezik brenda. Škodin spoljašnji dizajner specijalizovan za dizajn farova, Martin Paklt, odoleo je porivu da se previše oslanja na retro elemente i umesto toga dao je mašti na volju.
Na primer, automobil nema zadnje staklo. Umesto njega nalazi se u boji karoserije obojena, zakrivljena ploča sa centralnom „perajom“, koja služi i kao usisnik vazduha i kao kućište trećeg stop-svetla.
Uprkos radikalnom redizajnu, i dalje postoje suptilne reference na klasični model 100. Čak i bez motora pozadi, dizajner je dodao diskretne otvore za ventilaciju na zadnjem blatobranu. Na kraju krajeva, i električnim vozilima je potrebno hlađenje. LED svetlosne trake napred i pozadi podsećaju na originalnu hromiranu lajsnu i ventilaciju motora. Na prednjem blatobranu i dalje postoji poklopac „rezervoara“, koji sada zapravo skriva priključak za punjenje.
Sa dužinom od 4.155 milimetara, originalna Škoda 100 bila je relativno mali automobil. Njegov hipotetički naslednik, međutim, zasnovan je na aktuelnoj generaciji modela Superb. Dizajner je smatrao da je kratak prepust prava stvar za namensku EV platformu. Ova arhitektura omogućila je i podeljen raspored prtljažnika, pri čemu se zadnji tovarni prostor nalazi iznad pogonskog sklopa.
Kao i kod ranijih digitalnih koncepata, ove reinterpretacije istorijskih vozila Škodini dizajneri prave isključivo iz zabave, nakon radnog vremena. One, nažalost, nisu pokazatelj budućih serijskih modela. Model 100 se ionako ne bi uklopio u današnju gamu, jer se i Octavia i Superb planiraju u elektrifikovanim verzijama.
Zapravo, sledeća generacija Octavije već je predstavljena u električnoj formi kroz Vision O – EV karavan-koncept, na kojem je Paklt radio uoči početka proizvodnje u narednim godinama.
Ovim tempom objavljivanja rendera, Škoda će jednog dana ostati bez starih automobila koje bi mogla da oživi. Ova maštovita serija koja modernizuje klasična imena zabavna je vežba koju bi više tradicionalnih proizvođača automobila, uključujući i matičnu kompaniju VW, trebalo da preuzme.
