Alfa Romeo će 24. juna obeležiti prestižnu prekretnicu: Bisone – kako je brend poznat u Italiji – proslaviće 110 godina tehnoloških inovacija, sportskih uspeha i nezaboravnih kreacija.
„Storie Alfa Romeo“, internet serija namenjena ljubiteljima brenda i automobilizma, slavi ovu prekretnicu. Isprepletena samo najboljim iz Italije, istorija Alfa Romea predstavlja priču o karakteru, domišljatosti, hrabrosti i trijumfu.
Francuz iz Napulja
Zvanično, priča Alfa Romea je počela 24. juna 1910. godine, osnivanjem kompanije A.L.F.A. (Anonima Lombarda Fabbrica Automobili). Međutim počećemo par godina ranije, živopisnim likom: Francuzom sa dugim uvijenim brkovima i izuzetnim osećajem za biznis.
Pjer Aleksandar Darak (Pierre Alexandre Darracq) je počeo svoju karijeru u fabrici bicikala u francuskoj pokrajini Bordo, a onda se zaljubio u automobile. I tako, počeo je da proizvodi automobile u Francuskoj, bio je veoma uspešan u tome.
Odlučio je da ih izvozi, otvorio je podružnice u Londonu, a onda u Italiji. U Italiji je počeo da posluje u Napulju u aprilu 1906. godine. Napulj je bio veoma udaljen od Francuske, i putovanje je bilo komplikovano i skupo. Stoga je proizvodnju preselio u Milano do decembra, u broj 95 u četvrti Portelo (Portello).
Pored logističkih poteškoća, shvatio je da takođe postoje i problemi tržišta. Automobili su se slabo prodavali u Italiji: samo par hiljada automobila na ulicama, i generalno niska prosečna kupovna moć svakako nisu pomagali. Još gore, u poređenju sa Francuskom, potencijalni kupci u Italiji su imali drugačija očekivanja: Darakovi automobili su bili lagani i jeftini, i nisu imali snagu za ukuse Italijana. Krajem 1909. godine, Darak je stavio svoju kompaniju u likvidaciju.
Kavaljer iz Milana
U međuvremenu neko drugi je bio ubeđen u potencijal fabrike u Portelu. Kavaljer Ugo Stela, generalni direktor kompanije Darracq, brzo je radio kako bi pronašao lokalno finansiranje i dobio garanciju od Poljoprivredne banke Milana, a potom je preuzeo fabriku i ponovo zaposlio više od 200 ljudi koji su tu radili. Ambiciozan i definitivno riskantan potez… ali Stelin potez bio je jedan od brojnih hrabri, predosećaj koji su utabali put za priču Alfa Romea. Znao je svoj posao dobro, izvagao je rizike i razumeo je automobile koje je želeo. Pored toga, imao je keca u rukavu: pronašao je čoveka koji će ga dizajnirati.
Nadzornik iz Pjačence
Đuzepe Merozi bio je inženjer za nadgledanje količina iz Pjačence. Kao i mnogi drugi mladi ljudi u to vreme, obuzela ga je strast za motornim vozilima i radio je na različitim pozicijama u tom sektoru.
Na jesen 1909. Stela je od njega tražio da napravi dva potpuno nova automobila sa snagom od 12 i 24 HP: moćnija od modela Darracq, pogodna ukusu italijanskih mušterija i okvirom koji omogućava postavljanje prestižne karoserije.
U svom boravištu u Milanu, u ulici Via Cappuccio 17, mladi inženjer je radio danonoćno i 1. januara 1909. dostavio je planove za prvi automobil tehničkom odeljenju.
Model sa 42 konjske snage
Možda je jedini put u istoriji motornih automobila stvoren model vozila pre marke pod kojom će se prodavati. 24 HP imao je motor s jednim blokom (neuobičajeno u to vreme), 4 cilindra, 4 litra zapremine i 42 konjske snage, sa jednim kardanom koji je prenosio snagu na zadnje točkove. Imao je čvrstu šasiju sa bočnim nosačima i ukrštanjem C-presovanog lima, što je omogućilo vozačima Castagna, Schieppati, Sala i Bollani da razviju verzije torpeda i limuzine za veoma zahtevnu klijentelu. Model 24 HP je od početka ciljao visoko: danas bismo to nazvali premijum modelom, a koštao je koliko i dve godišnje zarade zaposlenih.
Takođe je od početka krenuo brzo, dostigavši brzinu od 100 km/h. To je značilo da je pružio i dobre performanse na putu. Prva A.L.F.A. je već bilo pravo Alfa Romeo vozilo: elegantno i sportsko, tehnološki avangardno sa nepogrešivom harizmom.
Merozi je shvatio da je na pravom putu i spustio nogu na gas. Do 1911. godine razvio je Corsu od 24 HP: manja težina, veća snaga i potisak… pomalo kao današnji GTA. Sa ovim modelom, samo godinu dana od osnivanja, A.L.F.A. je ušala u svet trka. Prva pobeda ostvarena je na trci Parma-Poggio di Berceto 1913. godine: vozač Nino Frančini (Nino Franchini) zauzeo je drugo mesto i prvo u svojoj kategoriji.
Model 40/60 HP
Za nov brend, trke su bile najbolji način da se stekne popularnost. Merozi je bio u potpunosti svestan toga, i odlučio je da napravi korak i napravi trkački automobil s novim konceptom motora. Do 1913. verzija 40/60 HP bila je spremna.
Od Kastanje, proizvođača automobila, grof Rikoti je zahtevao da se ova A.L.F.A. šasija izradi po principima nove nauke: aerodinamike. Rezultat je bio 40/60 HP Aerodynamic Ricotti Torpedo, kreacija kao iz romana Žila Verna, koja je mogla da dostigne brzinu od 139 km/h.
Izbijanje Prvog svetskog rata promenilo je igru za sve, uključujući kompaniju A.L.F.A., koja je pozvana da doprinese potrebama vojske. Promena međutim znači i određene prilike, tako je 2. decembra 1915. kompanija ograničenog partnerstva zvana Engineer Nicola Romeo & Co preuzela fabriku u Portelu, koju je preradila tako da proizvodi municiju i motore za avione. Izvorni odsek za proizvodnju je zamenjen novim topionicama i livnicom, opremljenim mašinskim alatima i opremom kupljenom direktno od SAD. Nekoliko stotina zaposlenih uskoro je poraslo na više od 1.200.
Inženjer i senator
Nikola Romeo (Nicola Romeo), budući senator u Kraljevini Italiji, još jedna je bitna ličnost u ovoj priči. Tokom rata, osnovao je velike kompanije za mašinski inženjering poput „Costruzioni Meccaniche di Saronno“, „Officine Meccaniche Tabanelli“u Rimu i „Officine Ferroviarie Meridionali“ u Napulju. Preimenovao je svoju kompaniju u „Engineer Nicola Romeo Anonymus Co.“ … a kada je Banca Italiana di Sconto zatražila likvidaciju kompanije A.L.F.A., bio je spreman da je kupi.
Ovo je dovelo do borbe sa prethodnim vlasnicima oko imena, tako da je Romeo odlučio da prodaje svoje proizvode tako što će upariti ime Alfa sa svojim prezimenom Romeo. Prva vozila koja su nosila ime novog brenda su bila modela 20-30 HP i njegovog derivata ES Sport. To su bili automobili koji su pratili put koji je započeo Merozi pre rata: elegantna, brza i sa nepogrešivim karakterom.
Tokom posleratnih godina, trkači poput Đuzepea Kamparija (Giuseppe Campari), Antonija Askarija (Antonio Ascari), Uga Sivoćija (Ugo Sivocci) i mladog Enca Ferarija (Enzo Ferrari) su izbili na naslovne strane u Evropi. Na trkama Mugello, Parma-Poggio di Berceto, Targa Florio, Aosta-Gran San Bernardo, Coppa delle Alpi: Alfa Romeo je uvek bio među nagradama. Jedino što je nedostajalo bio je prvi međunarodni trijumf.
Merozijevo remek-delo
Italijanski odgovor na najelegantnija svetska vozila: ovako je britanska štampa opisala novi Alfa Romeo RL kada je prezentovan na Sajmu automobila u Londonu novembra 1921. godine. Model RL je još jednom promenio pravila u moto svetu. Ovaj model je verovatno Merozijevo remek-delo. Trolitarski motor, sa 56 konjskih snaga, 6-cilindarskim monoblok sistemom sa uklonjivom glavom, ventilima kontrolisanim sistemom klipa i poluge: RL je postizao brzine od 110 km/h, ali sa nepogrešivo preciznom kontrolom.
1923. godine Merozi je izvadio dve specijalne trkačke verzije modela Corsa iz svog šešira, čija je težina smanjena na 980 kg. One su dizajnirane da pobede na poznatoj trci Targa Florio… i pobedile su.
U aprilu, Ugo Sivoći je zauzeo svoje mesto na startnoj liniji sa zelenim znakom „quadrifoglio“ (prevod s italijanskog: detelina sa četiri lista) naslikanim na beloj pozadini na boku automobila. Amajlija za sreću je odradila svoj posao: Sivoći je trijumfovao na 15. Targa Florio trci (prva u seriji pobeda), a Quadriofoglio je postao deo istorije brenda.
Dizajner kojeg je predstavio Ferrari
Došlo je vreme da se odvoje serijski proizvedeni automobili od specijalnih Gran Pri trkačkih automobila. Enzo Ferrari je predložio pravog čoveka za posao: Vittorio Jano je mladi inženjer dizajner iz Pijemonta koji je radio za FIAT i bio je specijalista za arhitekturu motora i šasija.
Alfa Romeu je doneo revolucionarne ideje, kao što je prinudna indukcija motora sa malom zapreminom. Pobedničke ideje: Janoov GP P2, sa Askarijem za upravljačem, oborio je sve konkurente u krugu Cremona, prosečnom brzinom preko 158 km / č.
Pobede P2 dovele su Alfa Romeo do vrha svetskih moto trka, a 1925. godine Alfa Romeo trijumfovao je na Prvom svetskom prvenstvu za Gran Pri, koje je priznalo i organizovalo Međunarodno udruženje priznatih automobilskih klubova. Kako bi proslavio pobedu, logotip Alfa Romeo bio je uokviren lovorovim vencem.
