TEST: Mercedes-Benz EQE 350+

26. 03. 2025.

Ništa bez tradicije

Ako su Evropljani novonastalim američkim brendovima u početku i dali neku prednost u proizvodnji električnih automobila, ona se u potpunosti istopila. To se pogotovo odnosi na premijum segment, što dokazuje i „mercedes EQE“ koji testiramo

Bilo je samo pitanje vremena kada će Evropljani pokazati novoj generaciji Amerikanaca kako se prave električni automobili. Mercedes je u odnosu na konkurenciju otišao toliko daleko da je čak osnovao „EQ“ podbrend. Ideja je bila da se kompletna linija potpuno električnih modela razlikuje u odnosu na klasičnu ponudu, i to ne samo nazivom, već kompletnom konstrukcijom i dizajnom. Uz prefiks „EQ“ je dodato slovo kojim se razlikuju i jednostavno identifikuju ekvivalentnim modelom sa SUS motorom u pogledu veličine i klase kojoj pripadaju. Tako je „EQS“ ekvivalent „S-klasi“, „EQE“ odgovara „E-klasi“ i tako dalje.

U jednom od prethodnih izdanja „Auto magazina“ testirali smo vrhunac ponude – limuzinu „EQS“, a sada je došao red na „EQE“. Iako se razlikuju po veličini i opremi, zanimljivo je da dele mehaničku platformu. Tako za dosta manje para možete da dobijete najbolju moguću tehnologiju, ali u nešto kompaktnijim dimenzijama. „EQE“ ima 90 milimetara kraće međuosovinsko rastojanje u odnosu na „EQS“. Po spoljašnjim dimenzijama je najsličniji „mercedesu CLS“, a što se tiče ponude unutrašnjeg prostora, po mnogim parametrima je veći u odnosu na aktuelnu „E-klasu“ (W213).

Na primer, putnici na prednjim sedištima imaju 27 mm više mesta za ramena. Mercedes kaže da se sedi 65 mm više, što smo itekako osetili kada smo prvi put seli za volan. Nije baš kao da ste u SUV modelu, koji inače samo što nije stigao na tržište, ali je osetna razlika u odnosu na „E-klasu“. Mi dodajemo da je ipak manje mesta za glavu pozadi, pa tako osoba prosečne visine ima oko tri prsta slobodnog prostora.

Zato je komfor za noge izuzetan; enterijer je 80 mm duži u odnosu na svog ekvivalentna sa SUS motorima i to je ono gde, zapravo, počinju najveće razlike. Reč je o konstrukciji mehaničke platforme, koja zbog prirode elektro-pogona ima još više pomerene točkove u uglove karoserije. To nije jedina razlika u odnosu na klasične limuzine. Specifičan dizajn takođe nije slučajan. Ne samo što ima zadatak da „EQ“ modele razlikuje od ostalih, već je, pretpostavljate, reč i o aerodinamici. Koeficijent otpora vazduhu je vrhunski i iznosi svega 0,25 Cd.

Ono što nama predstavlja najveći problem je kako vizuelno razlikovati „EQE“ od „EQS“-a. Toliko su slični na prvi pogled da je čak i grafika zadnjih svetala u vidu LED spirale gotovo identična. Ipak, razlika je velika, ne samo u pogledu veličine, već i cene. Dok „EQE“ ima početnu cenu od oko 68.500 evra, „EQS“ je 44.000 evra skuplji! Kao što smo već pomenuli, mehanika im je gotovo identična. Otkud onda tolika razlika?

Za početak, razlikuju se snage motora i baterije u osnovnoj verziji, ali i oprema. Dok je „EQS“ ekstremno luksuzan čak i ako ništa ne doplatite, „EQE“ je „samo“ vrlo luksuzan. Na primer, najveća razlika je u pogledu komandne table; hiper-displeji, koji se praktično prostiru od jednog do drugog stuba, nisu standard, već se doplaćuju. Po istom principu, putnici na zadnjim sedištima nemaju razna podešavanja, nema čak ni treće zone „klime“. Naravno, sve ovo može da se doplati, kao i mnogi drugi haj-tek elementi o kojima ćemo nešto kasnije.

Kada se uporede iznosi, „EQE“ je oko 16.000 evra skuplji u odnosu na najjeftiniju „E-klasu“. A svi vrlo dobro znamo koliko baterije utiču na krajnju cifru… U svakom slučaju, osim nešto skromnije osnovne opreme, morao je da se napravi i mali kompromis u vidu materijala kako auto ne bi bio preskup. Ne brinite, ovo je i dalje pravi „mercedes“ sa vrlo luksuznim tapacirunzima i drvetom na komandnoj tabli, s tim što je ispod ravni rukohvata u vratima moguće pronaći nešto više površina pod tvrdom plastikom nego što bismo očekivali.

Bez obzira na to, zvučna izolacija je sjajna, baš kao što se očekuje. A tek komfor u vožnji… E tu već dolazimo do jednog od mnogih elemenata po kojima je Mercedes superioran u odnosu na Amerikance. Test primerak je opremljen vazdušnim ogibljenjem, koje je toliko specifično da apsolutno vredi svaki uloženi evro. Konkretno, kaldrma se uopšte ne oseća, dok su svi ostali potresi izazvani prelaskom preko rupa, češljeva mosta i drugih neravnina maksimalno neutralisani. Putnici ih osete samo kao nežno ljuljuškanje.

Među vrlo luksuznim detaljima koji se takođe doplaćuju su parfem u sistemu ventilacije i masaža. Naravno, „EQE“ je i sjajan vozački auto. Već smo pomenuli da se sedi visoko, ali sa svim mogućim podešavanjem sedišta, uključujući i memorije. Okruženje je slično kao u ostalim „mercedesima“, pa smo se lako navikli na kapacitivne tastere na volanu i displeje. Digitalni instrumenti imaju nekoliko vrsta prikaza sa promenljivim dodatnim sadržajem unutar svakog od njih, dok se multimedija koristi vrlo intuitivno. Inače, nova generacija glasovnog asistenta ima još detaljniju podršku, tako da gotovo sva podešavanja možete da obavite izgovaranjem komandi. Za one koji ne bi baš da ćaskaju sa automobilom na engleskom, lako će se snaći u vrlo intuitivnom meniju na srpskom jeziku. Fizičkih tastera gotovo da i nema; čak i oni ispod displeja su osetljivi na dodir, uključujući i pojačavanje muzike.

Komande su takođe slične kao na ostalim „mercedesim“. Ručica menjača je standardno postavljena iza volana, a testeri parkirne kočnice su već decenijama na istom mestu – levo od volana. Drugim rečima, u „EQE“ može da sedne za volan neko ko ne samo da nikad nije vozio električni auto, već i novije „mercedese“ i lako će se snaći. Jedino što se donekle razlikuje u odnosu na konvencionalne automobile su tasteri iza volana, koji inače služe sa manuelnu promenu brzina.

Ovde imaju zadatak da menjaju nivo rekuperacije. Auto se uvek startuje sa standardnim režimom, a po želji, vozač može da u potpunosti isključi rekuperaciju, ili da aktivira režim maksimalne rekuperacije sa kojom se auto praktično vozi samo jednom pedalom, pedalom gasa. Tek kada su potrebna nagla kočenja potrebno je pritisnuti kočnicu. Na kraju, tu je i režim automatske rekuperacije, gde „EQE“ uz pomoć brojnih senzora u zavisnosti od rastojanja od vozila ispred podešava nivo kojim će usporavati kada se pusti gas.

Osim vazdušnog ogibljenja, test primerak nas je obradovao činjenicom da je opremljen sistemom upravljanja i zadnjim točkova, koji se zakreću do 10 stepeni. To nam je zaista mnogo značilo, s obzirom da ima vrlo dugo međuosovinsko rastojanje. Ova opcija je za svaku preporuku. „EQE“ nas je iznenadio još jednom, izuzetno naprednom stavkom. Reč je o najnaprednijoj varijanti poluautonomne vožnje koje smo imali prilike da testiramo na domaćim putevima. Adaptivni tempomat u kombinaciji sa mapom navigacije i kamerom usporava pri ulasku u krivine na bezbednu brzinu, a kada se izađe na pravac, ubrza do zadate vrednosti.

Za kraj ostavljamo ono što bi mnogi stavili na prvo mesto. Poenta je da je „mercedes EQE“ tehnički toliko napredan auto, da smo stigli da pomenemo samo osnovne i najvažnije elemente po kojima se ozbiljno razlikuje u odnosu na konkurente. Dizajn je stvar ukusa, ali za tehniku skidamo kapu. Kupcima je na raspolaganju nekoliko motora, odnosno nivoa snage, uključujući visokoperformansne verzije sa pogonom na sva četiri točka sa 625 KS i ubrzanjem do „stotke“ za 3,5 sekundi.

Tako je Mercedes stao na put Amerikancima po svim mogućim parametrima, i što je najvažnije, tradicijom. Ovde ste sigurni da iza sve te tehnologije stoji ne samo vrhunski inženjering, nego i kontrola kvaliteta, kojima brendovi „preko bare“ ne mogu da se pohvale. Istina, niko nije imun na probleme, ali ovde bar znate da postoji najozbiljnija moguća servisna podrška.

Test primerak je druga po redu verzija, sa oznakom „350+“. Ima zadnji pogon i 292 konjske snage. Nema onog uzbuđenja koje pobuđuju zvuk i vibracije „šestaka“ ili „osmaka“, ali ubrzanja do „stotke“ od 6,4 sekunde sve govore. Trenutna reakcija na komandu gasa je nešto vas mami da prkosite G sili, dok vas svest o pražnjenju baterije „hladi“. Na svu sreću, autonomija je zaista pristojna.

Po hladnom vremenu, sa temperaturom oko nule, putni računar je pokazivao domet od oko 420 pa do 450 kilometara u zavisnosti od režima pogonskog sklopa i sistema grejanja. Tako smo po gradu zabeležili prosek od oko 30 kWh/100 km, što uopšte nije mnogo više u odnosu na daleko manje automobile na struju. Pri 130 km/h troši oko 23 kWh/100 km. To je takođe sjajan rezultat, pre svega zbog izuzetne aerodinamičke optimizacije.

U svakom slučaju, „mercedes EQE“ je više nego zanimljiv izbor u svetu potpuno električnih limuzina, što zbog najnaprednijih tehničkih rešenja koje deli sa vrhunskim „EQS“-om, što zbog povoljne cene u poređenju sa konkurentima. Sigurno je da će proći još dosta vremena dok ne budemo masovnije viđali na našim putevima.
Aleksandar Bursać

Kvake kao na „S-klasi“

Nove iskačuće kvake su iste kao na „S-klasi“. Povezane su sa centralnom bravom, tako da se uvlače kada se auto zaključa. Ako želite da se zaustavite i nekoga povezete, dovoljno je da u vratima kliknete dugme za otključavanje i one će iskočiti.

Koliko traje punjenje?

O vremenu punjenja bismo mogli da napravimo poseban tekst. Ukratko, može da bude i brzo i sporo, u zavisnosti od okolnosti. Mi smo imali najmanje povoljnu opciju na raspolaganju.

Proizvođač deklariše da se u najboljem slučaju dobija čak 250 kilometara ako se baterije pune svega 15 minuta na brzom DC punjaču. Međutim, da bi se to ostvarilo, neophodno je da baterije budu termalno pripremljene da mogu da prime toliku snagu punjenja. O tome u svakom trenutku imate informaciju na centralnom displeju. Kada je vrlo hladno, baterija prethodno mora da se zagreje, što zahteva i planiranje i dodatni trošak energije. U svakom slučaju, tokom testa na temperaturama tik iznad nule, auto je pokazivao da je bila moguća maksimalna snaga punjenja od tridesetak do sedamdesetak kilovata, bez prethodne termalne pripreme.

U Beogradu nema mnogo javnih DC punjača, pogotovo ne snažnih i besplatnih. Tako smo auto punili u tržnim centrima, na AC punjačima koji omogućavaju snagu punjenja do 22 kW. Tu dolazimo do nove zanimljive situacije. Auto standardno podržava AC punjenje do 11 kW, dok se mogućnost punjenja snagom od 22 kW doplaćuje. Kod našeg test primerka nije bilo ove doplate. Za sat vremena punjenja dobili smo oko 50 kilometara. Ispostavilo se da čak i ova najnepovoljnija opcija uopšte nije loša, ako auto koristite za gradsku vožnju.

Podizanje nivoa vozila

„Mercedes EQE“ je limuzina koja može da se podigne tako da odstojanje od tla bude na nivou SUV modela. Ako zatreba, jednim klikom na displeju se podiže tako da nema opasnosti od zakačinjanja branika i donjeg postroja.

Od 245 do 625 „konja“

Osnovna verzija „mercedesa EQE“ je model „300“, sa 245 KS. Do „stotke“ stiže za 7,3 sekunde i košta 68.502 evra.

Najskuplji je „mercedes-AMG 53 4M+“, koji ima dva elektro motora, po jedan na svakoj osovini i ukupno 625 KS. Njemu je od 0 do 100 km/h potrebno svega 3,5 sekunde.