TEST: Mercedes C 220 d

19. 12. 2019.

Adrenalinski tretman

Možda se znaci osvežavanja ne vide tek tako na prvi pogled, ali redizajnirani Mercedes C klase ima čak 6500 novih komponenti. Mi smo vozili C 220 d sa potpuno novim motorom i menjačem koji drastično menja karakter automobila

Nije bez razloga „mercedes C klase“ jedan od najprodavanijih modela sa trokrakom zvezdom. Mnogi ga smatraju smanjenom „S klasom“; silueta i proporcije su im toliko slične da je ponekad na prvi pogled teško uočiti razliku.

Tokom redizajna promenjeno je mnogo toga. Iako novi detalji nisu preterano upadljivi, najlakše se prepoznaju nova svetla.

U unutrašnjosti su više nego očigledni digitalni instrumenti. Osnovne verzije i dalje imaju analogne, a ko želi, uz doplatu dobija displej dijagonale 12,3 inča.

Za razliku od „E klase“, ovde je primenjeno još elegantnije rešenje, s obzirom da su brzinomer i obrtomer ostali okruženi aluminijumskim okvirom kao i do sada.

Potpuno drugačiji su multifunkcionalni tasteri volana. Grupa sa leve strane služi kao navigacija kroz meni displeja instrumenata, dok desna grupa komanduje displejem na centralnoj konzoli.

Standardno, ima dijagonalu od sedam inča, dok se uz doplatu, kao na test primerku, dobija veći – dijagonale 10,25 inča.

To je još jedna od novina u koju zaista vredi uložiti. Ima veoma visoku rezoluciju (za automobilske standarde) od 1920×720 piksela i sjajan kontrast.

Moramo da priznamo da nam je trebalo neko vreme da se naviknemo na to koja grupa tastera volana „vozi“ koji displej, kao i na to što su centralni dugmići svake grupe osetljivi na dodir.

Središnjim displejem može da se upravlja i preko velikog okruglog „džojstika“ između sedišta. Iako deluje dosta kompleksno, jednom kada utvrdite sistem funkcionisanja, sve ide lakše.

Šta više, kada se sve podesi, i nema neke potrebe da se nešto naknadno podešava. Iako displeji dosta odvlače pažnju, kvalitet unutrašnjosti je nešto što ne možete da ne primetite.

Mercedes je poznat po bogatom izboru kombinovanja materijala i boja; tako na test primerku dominiraju meki materijali, aluminijumske lajsne u vratima i na komandnoj tabli, kao i vidljiv kontrastni štep u vratima i na sedištima.

Ako ste već u mogućnosti da birate, toplo preporučujemo centralnu konzolu sa izgledom drveta, realističnom teksturom i mat površinom.

Crni pijano lak jeste ekskluzivan, ali zahteva pažljivije održavanje. Aluminijumski detalji su sve više prisutni i na tasterima, što je inače karakteristika viših klasa.

Utisak vrhunskog kvaliteta posebno ostavljaju dugmići podizači prozora i podešavanja retrovizora. Drugim rečima, po svojoj sofisticiranosti „C klasa“ je vrlo bliska čak i „S klasi“. Naravno, razlika u veličini je i dalje ogromna.

Pozadi komforno sede dve osobe, dok je treća poželjna samo na kratkim relacijama zbog centralnog tunela i ispupčenih krajeva naslona sedišta.

Ulaznica u svet „mercedesa“ sa zadnjim pogonom je pravi primer kako konzervativan brend dobrim delom može da bude transformisan u sportski.

„AMG“ linija opreme je tek manjim delom za to zaslužna – novodizajnirane alu-felne prečnika 18 inča više otkrivaju nego što skrivaju perforisane diskove koji nagoveštavaju mogućnosti automobila.

Da ne bude zabune, pod haubom nije nikakva zver, već fantastično podešen dizelaš zapremine 1950 kubika. Reč je o novom motoru koji je debitovao u „E klasi“.

Menja dosadašnji 2,1 i to je još jedna od velikih razlika koje je doneo redizajn. Novi motor je lakši za oko 16 procenata i snažniji za 24 konjske snage, uz skoro celu sekundu bolje ubrzanje od 0 do 100 km/h.

Sada mu je za taj zadatak potrebno sjajnih 6,9 sekundi, što je tek pola sekunde sporije od, na primer, „golfa GTI“.

Da bi se vozač i suvozač osećali što komfornije, na test primerak ugrađena su sedišta koja su kombinacija sportskog i komfornog, sa podešavanjem nagiba i dužine donjeg dela.

Sve je podesivo na struju, osim pomeranja napred-nazad po šinama. Ovo je jeftinija varijanta čije se komande nalaze bočno na samom sedištu, umesto u vratima.

Kao što smo i očekivali, najniža pozicija je vrlo niska. Ko želi, i volan može da podesi vrlo nisko ali i visoko, kao u sportskim automobilima.

Čim smotate volan, shvatate da je Mercedes ozbiljan posao napravio u pogledu upravljivosti. Prednji kraj se naginje u pravcu krivine, kao kod sportskih roudstera. Vrlo obećavajuće.

Već prvi kilometri otkrivaju da je i na motoru napravljen više nego ozbiljan posao. Još jedna ogromna novina je i devetostepeni automatski menjač, koji je vrlo interesantno programiran sa specifičnim prenosnim odnosima.

Prilikom uobičajenih ubrzanja po gradu brzine menja skoro neprimetno, pri svega 1900 obrtaja. Stepeni prenosa su izdeljeni tako da se na konstantnim brzinama motor „vrti“ na oko 1500 obrtaja.

Koliko je elastičan i koliko su inženjeri Mercedesa samouvereni, govori i podatak da se ne libi da brzine promeni toliko rano, da sledeći stepen drži motor na izuzetni niskih 1100 obrtaja, bez ikakvih povećanih vibracija.

Maksimalan obrtni moment od 400 Nm je raspoloživ već pri 1600 obrtaja (spram 1750 kod većine modernih dizelaša), što je cifra za svako poštovanje.

I maksimalna snaga se postiže ranije nego što je uobičajeno – na svega 3800 obrtaja. Ono što zaista fascinira u svakodnevnoj vožnji je elastičnost i uglađenost promena brzina.

Velika je razlika između novog i starog sedmostepenog menjača. Brži je i inteligentniji, bez situacija koje bi ga zbunjivale i „terale na razmišljanje“.

Snaga motora je takva da je spreman za preticajnu traku autobana na deonicama bez ograničenja brzine. Ubrzanja su iznenađujuće linearna, tako da i ne primetite da vozite daleko većom brzinom nego što biste očekivali.

Na auto-putu C 220 d je prava lađa. Način na koje umiruje karoseriju preko dužih ulegnuća je rezervisan samo za najozbiljnije limuzine.

Sa druge strane, udarne rupe mu ne prijaju, stresajući ceo auto, što je očigledan dokaz da inženjerima Mercedesa na pameti nisu bili naši putevi. Zvučna i izolacija protiv vibracija su vrlo ozbiljne, između ostalog, zahvaljujući dvoslojnim bočnim staklima.

Još jednom, do izražaja dolazi menjač – verovali ili ne, u devetu brzinu prebacuje tek pri 130 km/h! Tada se „vrti“ na fantastično niskih 1550 obrtaja, što je praktično rekord za dizelaše ove klase.

Zanimalo nas je šta pokazuje bord-kompjuter pri toj brzini – cifra se kreće između 4,3 i 5,5 l/100 km, u zavisnosti od pravca i intenziteta vetra. Rezultat za svako poštovanje!

Na red dolaze krivine. Mercedes je dokazao da ume odlično da iskombinuje konzervativnost i sportski karakter. „C klasa“ skreće kao pegla, potpuno neočekivano od jedne, na prvi pogled konzervativne, limuzine.

Naravno, povratne informacije o podlozi na volanu nisu kao kod AMG verzija, ipak treba ostaviti nešto i za njih, uključujući kraći hod opruga i amortizera. Sa druge strane, volan je vrlo direktan, tako da se čak i skretanja obavljaju bez skidanja ruku sa volana.

Test smo završili prosekom od 6,9 l/100 km. Po gradu ne prelazi osmicu ukoliko ste razumni i umereni sa ubrzanjima. Šta više, prosek lako možete da spustite i na manje od 7,5 l/100 km.

Za manevrisanje je više nego jednostavan – veliku pomoć pruža mali prečnik okretanja, kao i brojni bezbednosni sistemi među kojima su automatsko parkiranje, automatsko kočenje unapred i unazad…

O ukusima se ne raspravlja, ali osećaj u vožnji koji pruža „C klasa“ ne može da se poredi sa SUV modelima. Limuzina, jednostavno, nema alternativu i treba joj dati šansu kakvu zaslužuje.

Testirani Mercedes C 220 d ima cenu od 37.680 evra, a ko želi, može da doplati za pogon na sva četiri točka, koji košta 2.400 evra.

Naravno, sve ove izmene vezane za redizajn odnose se i na kupe, karavan ali i kabriolet „C klase“. Najjeftiniji je „C 180 d“ koji može da se nabavi od 31.428 evra sa PDV-om.

Aleksandar Bursać

Sam se parkira

Mercedes je jedan od prvih proizvođača koji je uveo sistem automatskog parkiranja. I danas baš kao nekada većina automobila kontroliše samo upravljanje.

Međutim, „C klasa“ sama reguliše gas i kočnicu. Sve što vozač treba da uradi je da aktivira migavac i selektuje željeno parking mesto.