TEST: Peugeot Rifter GT-Line L1 1,5 BlueHDi 130 AT8

01. 02. 2021.

1

Šampion praktičnosti

Peugeot Rifter stiže kao zamena za stari dobri „partner“. „Civilno“ ogibljenje i sjajno projektovana kabina, od kombija su stvorili auto kome zavide i veliki SUV modeli. Njegova praktičnost jednostavno nema konkurenciju

Prošla su vremena kada su kombiji služili samo kao sredstvo za prevoz tereta i ljudi na radnim zadacima.

Auto koji testiramo, na kombije podseća samo siluetom i po zapremini unutrašnjeg prostora. Sve drugo je, zapravo, spoj najboljih rešenja iz standardnih i SUV modela.

Rifter uopšte nije mali auto; naprotiv. Zauzima ozbiljan parking prostor. Otvaramo velika vrata i otkrivamo – dnevnu sobu na točkovima.

Komandna tabla ima mali milion nivoa i isto toliko otvorenih i zatvorenih pregrada. Lako može da se desi da jednostavno zaboravite gde ste šta ostavili i da vam je potrebno vreme da to nešto i pronađete u autu.

Dizajn je tipičan pežoovski – i-Cockpit je i ovde prisutan, što znači da se instrumenti gledaju preko volana a ne kroz njega.

Prvo iznenađenje – obrtomer nije naopak kao što smo navikli kod novijih „pežoa“. Drugo, komande „klime“ nisu na multimedijalnom displeju, pa vam više ne treba poseban klik na njegovom okviru kako bi se pojavio meni sa temperaturom i ostalim podešavanjima.

Ovde se „klima“ podešava na tradicionalan način, preko vrlo luksuzno dizajniranih i kvalitetno napravljenih dugmića delimično presvučenih aluminijumom.

Na test smo dobili verziju u „fulu“, fali samo panoramski krov i zadnja krovna polica, sa kojom auto izgleda kao da je kompletna dečija soba sa sve ormarićima prebačena u putničku kabinu.

Auto se otključava na dodir prednje kvake. Motor se startuje dužim pritiskom na dugme. Priznajemo, delovalo nam je neobično da jedan kombi ima beskontaktno otključavanje.

I Pežoov volan malog prečnika je potpuno neočekivan, sa sve aluminijumskom pločicom na donjem delu na kojoj stoji oznaka GT Line.

Ništa manje nije neobična ručica menjača, inače prvog osmostepenog automatika u ovoj vrsti vozila. To, zapravo, uopšte nije ručica, već okrugli selektor sa P-R-N-D položajima.

Deluje zanimljivo jer ne zauzima puno mesta a i koristi se prilično intuitivno. Iako nam je sedište spušteno do kraja, sedi se visoko kao u SUV modelima.

Preglednost puta je sjajna, a tek unazad… Sa ovolikim staklenim površinama čak i manje iskusnim vozačima nije potrebna kamera.

A i ona je tu, za svaki slučaj. Tipična Pežoova kamera sa prikazom od 360 stepeni radi tako što renderuje prikaz oko vozila, samo je potrebno da se krećete kako bi skenirala okolinu.

Osim što se sedi visoko, položaj vozača je takođe sličan kao u SUV modelima. Noge su savijene u kolenima.

Naslon može solidno da se obori jer se volan dosta izvlači po dubini. Kao i kod ostalih „pežoa“, može da se podesi da bude praktično u krilu.

Najsnažnija verzija 1,5 dizelaša od 130 „konja“ lepo ubrzava „riftera“. Po gradu je vrlo brz, a a za to je zaslužan i menjač, koji je uvek na pravim obrtajima.

Ponekad nam se čini da brzine menja malo kasnije nego što bismo mi, ali shvatamo da za relativno nagla ubrzanja ne prelazi preko 2000 obrtaja. U osmu prebacuje tek preko 100 km/h.

Peugeot Rifter se neočekivano dobro ponaša u vožnji. Kako i ne bi kada ogibljenje nema nikakve veze sa teretnjacima.

Šta više, „EMP2“ mehaničku platformu deli sa Pežoovim modelima „308“, „508“, „3008“ i „5008“.

Nema nikakvog poskakivanja, a u krivinama se ponaša kao putnički auto, sa naginjanjem tipičnim za krosovere.

Šta više, primetili smo da je čak sofisticiraniji u odnosu na „3008“, koji je nešto gumastiji i voli da se strese preko neravnina, što nije slučaj sa „rifterom“.

Za meko upijanje neravnina sigurno su zaslužne i „balonke“ dimenzija 215/65 R16.

Napolju je minus, pa se mahinalno hvatamo za taster grejača sedišta. Sneg počinje da pada, sve jače i jače, pa se sve više skuplja uz ivicu levog stuba. Pežo i za to ima rešenje.

Uključujemo grejač vetrobrana, koji ima tri vidljive niti, baš uz levi A stub. Nastavljamo da istražujemo neočekivane komade opreme i u meniju nailazimo na automatsko parkiranje!

Lepo radi, auto sam vrti volan i uparkirava se u sredinu između dva automobila. Na žalost, nije praktično to što mora da se uđe u meni da bi se ova funkcija aktivirala. Jednostavno, nije na dohvat ruke.

Istražujemo i dalje; Peugeot Rifter na instrument-tabli prikazuje trenutno ograničenje brzine jer ima kameru koja čita znakove.

Ogromna pregrada u koju staju dva telefona ima bežično punjenje. Uz taster električne ručne postavljen je okrugli preklopnik kojim se bira mod vožnje u zavinosti od vrste podloge.

Pežo je predvideo sve moguće situacije u kojima „rifter“ može da se nađe, kao što su sneg, blato, pesak… Sneg sve jače pada a mi se radujemo kao deca što ćemo isprobati kako radi elektronska blokada diferencijala.

Jeste da Rifter ima samo prednji pogon, iako izgleda ozbiljno podignut sa plastičnim rubovima oko točkova u stilu ofroud vozila.

I zaista, proklizavanje po snegu je osetno manje zbog toga što se obrtni moment prenosi na točak sa boljim prijanjanjem.

Nije terenac, ali može da vas izvuče iz većine situacija kada putare iznenadi sneg u januaru. Verovali ili ne, ima čak i taster za aktivaciju sistema za pomoć prilikom spuštanja niz strme i klizave nizbrdice, kao kod SUV modela!

Ne odustajemo od potrage za detaljima koji su potpuno neočekivani u jednom ovakvom vozilu. Otvaramo zadnja klizna vrata.

Ne treba nikakva sila da bi se otvorila i zatvorila, sve je maksimalno podmazano. Karirane presvlake još više dolaze do izražaja na zadnjim sedištima. Svako je nezavisno za sebe.

Stočići su projektovani tako da uopšte ne smetaju kada se otvore. Jeste da se sedi uspravno, ali ima dovoljno mesta i za vrlo visoke putnike.

Još jedna ključna osobina je velika širina „riftera“, tako da pozadi može da sedi troje opuštenije nego u bilo kom drugom putničkom automobilu.

U podu su dodatne pregrade sa poklopcem u koje svašta nešto može da stane. Da, tu su i ventilacioni otvori i to ne bilo kakvi.

Imaju elektronsko podešavanje brzine izduvavanja vazduha, do potpunog isključivanja. Ispod njih je USB priključak namenjen punjenju mobilnih uređaja.

Kada smo već kod struje, u predelu suvozačevih nogu nailazimo na šuko utičnicu od 220 volti! Maksimalna snaga uređaja koji može da napaja je 120 vati.

Peugeot Rifter se pretvorio u pravu čarobnu kutiju koja ne prestaje da nas iznenađuje i samo se pitamo šta je sledeće.

Naravno, auto se ne može nazvati praktičnim ako nema ogroman prtljažnik. U slučaju „riftera“, veći je veći nego kod bilo kog SUV modela, i to je činjenica za koju treba da zahvali svom kombijevskom poreklu.

U njega, bez problema, možete da stavite i veš-mašinu – i to uspravno. Sve ovo se odnosi na kraću verziju koju smo testirali. Duža se doplaćuje hiljadu evra.

Sa njom već možete da ponesete i celu sobu na odmor. Inače, zadnja polica može da se spusti tako da gepek deli na dva dela.

Peugeot Rifter nije auto bez mana. Kao kod većine „pežoa“, komande tempomata su zaklonjene volanom. Suvozačevo sedište je konstruisano tako da se naslon u potpunosti preklopi unapred kako bi se dobio stočić, ali i dodatni prostor za prevoz dugačkog tereta.

Međutim, u slučaju najbolje opremljenog „riftera“ prvo mora da se skine naslon za ruku, što se ne obavlja baš intuitivno. Svuda je tvrda plastika, i to je razumljivo, s obzirom na klasu kojoj pripada.

Ipak, to su sve sitnice u poređenju sa onim što auto nudi, pogotovo kada se na sve doda i vrlo visok kvalitet završne obrade.

Njegova praktičnost i komfor jednostavno nemaju konkurenciju. Tu nikakav SUV ne može da mu parira.

Za one kojima je ipak potreban pogon na sva četiri točka, u ponudi će se uskoro naći i takva verzija.

Peugeot Rifter je dostupan samo sa 1,5 dizel motorom u različitim nivoima snage, sa 102 i 130 konjskih snaga. Može da se nabavi od 19.890 evra sa PDV-om.

Postoji mogućnost poručivanja L2 verzije sa dužim međuosovinskim rastojanjem. Za nju je potrebno doplatiti 1.300 evra.

Aleksandar Bursać

N1 homologacija sa odbitkom PDV-a

Kompanija Euroimpex-Autogroup, uvoznik vozila marke Pežo za našu zemlju, po želji kupca može da obezbedi N1 homologaciju za Rifter.

To znači da se auto tretira kao teretno, odnosno kombi vozilo, sa zadržavanjem svih pet sedišta. Istovremeno, pravnim licima je omogućen povrat PDV-a.

Manuelni mod menjača

Iza volana su tasteri za manuelnu promenu brzina koji su podešeni kao kod ostalih „pežoa“.

To znači da njihovim korišćenjem menjač ne prelazi u manuelni mod, već menjač ostaje u odabranoj brzini svega pet-šest sekundi a posle toga se vraća u brzinu koju želi kompjuter.

Potpuno manuelni mod se bira pritiskom na „M“ taster ispod P-R-N-D selektora.

Ogromne pregrade

Ispred suvozača su dve zatvorene pregrade i jedna polica. U gornju staju fascikle A4 formata, a tu je i dodatni USB priključak kao i AUX konektor.

Između sedišta je još jedna ogromna pregrada sa utičnicom od 12 volti. Zatvara se rolo poklopcima.

Ništa bez polica

Čuvene krovne police su nezaobilazne u „rifteru“. Testirani auto je opremljen samo onom u prednjem delu, dok uz doplatu može da se poruči i zadnja, kojoj se pristupa iz kabine ali i sa spoljašnje strane kroz prtljažnik.

Prilagodljivi tempomat

Tempomat nije radarski ali ima jednu zanimljivu funkciju. Kada kamera „pročita“ novi saobraćajni znak, dovoljno je da kliknete na taster tempomata kojim prilagođava brzinu u skladu sa novim ograničenjem brzine.