U Srbiji “mazde” niže srednje klase imaju odličnu reputaciju još iz vremena Ante Markovića i legendarnog modela “323F”, koji je naše, ali i strane kupce osvojio na prečac. Iako je dizajnirana tako da podseća na legendarni sportski model “RX-8”, mala Mazdina limuzina deluje vrlo ozbiljno i elegantno, neki bi rekli i prestižno, skoro kao za klasu veća “šestica”. Ovom dizajnu godine kao da su prijale, tako da nam još uvek nije dosadilo da je vidimo na ulicama i putevima. Limuzina koju smo testirali duža je od hečbeka dvanaest centimetara, za koliko je produžen zadnji deo auta. Zbog toga je ovoj verziji prtljažnik veći za 90 litara, ima zapreminu 430 litara, što je nešto ispod proseka klase. Na primer, “reno fluens” ima sto litara veći prtljažnik, dok “škoda oktavija” ima prtljažnik zapremine 585 litara. Sa zadovoljstvom konstatujemo da je dizajn zadnjeg dela proporcionalan i dobro uklopljen u celinu, što nije uvek slučaj sa limuzinama koje vuku korene iz klasičnog hečbeka. Ništa manje od Mazde nismo ni očekivali.

“Mazda 3” je već na prvi pogled vrlo kvalitetno i pažljivo sastvljena. Zazori na karoseriji su ujednačeni i mali, sve kvake imaju odličan osećaj. Isti je slučaj i sa vratima i svim prekidačima i komandama. Čak su i materijali u kabini kvalitetni. Komandna tabla je presvučena gumenastim materijalom prijatnim na dodir, a presvlake deluju vrlo izdržljivo, mada previše grubo i nedovoljno prijatno na dodir. Crna boja dominira kabinom u nemačkom stilu i to automobil čini možda previše ozbiljnim, da ne kažemo dosadnim za nižu srednju klasu.

Komandana tabla je je vrlo duboka i visoka, tako da prosto obuhvati vozača. Instrumenti su postavljeni u elegantna kružna kućišta i postavljeni su vrlo visoko, direktno u liniji pogleda. Dva ekrana, jedan povezan za putni računar, a drugi za sistem ventilacije i audio uređaj, smešteni su na elegantno izdvojenoj konzoli i vrlo su pregledni. Iako deluju dovoljno kvalitetni, oni se razlikuju u nijansama bolje podloge i prikaza karatera, tako da deluju prilično nemarno i kvare opšti pozitivan utisak. Centralna konzola i točak upravljača su krcati prekidačima, koji su doduše organizovani sa smislom, tako da ne predstavljaju problem. Kada padne mrak, prizor je još lepši, oznake na prekidačima zasvetle prijatno narandžastom bojom sa plavom aplikacijom oko centralnog dugmeta audio uređaja.

U “mazdi” se sedi nisko, kvalitetno i udobno. Nama mnogo automobila, u ovoj ali i drugim klasama, koji imaju ovako ergonomski postavljene komande. Kada sedište spustite do kraja i upravljač podesite po visini i dubini, imate utisak kao da je auto pravljen tačno po vašim dimezijama. “Volan” je mali i anatomski dobro konstruisan, a kratka ručica menjača smeštena je na visoku centralnu konzolu, tako da je vrlo blizu desne ruke, kao u nekom bolidu. Kratki i precizni hodovi i “metalan” osećaj podsećaju nas na sportsku “mazdu RX-8”. Ovo je jedan od najboljih menjača u klasi. Dopalo nam se i to što sve kontrole imaju precizne hodove, sa pomalo tvrdim odzivom.
Ipak, ovako postavljena kabina ima jednu manu, a to je preglednost. Čak i visoki vozači imaju problem da naslute gde se nalaze ivice karoserije. Na žalost, testirani automobil nije imao ugrađene parking senzore, a mi nikako nismo mogli da se prilikom parkiranja naviknemo na gabarite limuzine, tako da smo nekoliko puta kao početnici morali da izađemo iz automobila i proverimo koliko je mesta ostalo iza nas.
Automobil koji vam prikazujemo ima opremu “TE”, koja je druga od pet ponuđenih paketa. I pored toga, ova “mazda” je dovoljno opremljena za kvalitetnu i udobnu svakodnevnu vožnju. Sve što vidite na slikama spada u serijsku opremu, osim aluminijumskih naplataka koji su dopaćeni.

Za vaš komfor i bezbednost tu su kvalitetni audio uređaj sa šest zvučnika i kontrolom na volanu, automatski klima uređaj sa dve zone, električni pokretači sva četiri prozora, centralna brava sa daljinskom komandom, kožom obložen upravljač i ručica menjača, frontalni i bočni vazdušni jastuci, ABS, EBD, EBA, DSC, TCS.
Na svu sreću, ozbiljnost koja se naslućuje iz dizajna, Mazda je uspela da prenese i na vožnju. Kabina je prilično dobro izolovana, ali se ipak na većim brzinama dosta čuju (zimske) gume i strujanje vazduha oko spoljnih retrovizora. U mestu se oseća ljuljanje dizel motora.

Kod ogibljenja se oseća najveća razlika u odnosu na prethodnu verziju. Iako prilično tvrdo, ogibljenje nije grubo i upija većinu neravnina naših puteva i ulica. Ovo vrlo zrelo ponašanje auotmobila je u potpunosti u skladu sa opštim dizajnom.

Da ne bude zabune, “mazda 3” je još uvek, čak više nego ikada, među najupravljivijim automobilima u segmentu i vrlo je zabavna za vožnju. Auto deluje vrlo stabilno, kao da ga ništa ne može izbaciti iz ravnoteže. Upravljač deluje na i najmanji pokret ruku, upravljanje je precizno, gotovo žustro, ali ne i nervozno, limiti prijanjanja su vrlo visoki. Kada preterate, auto prelazi u blago i tečno proklizavanje koje vas gotovo nikada neće iznenaditi i lako je za kontrolu.

Pod haubom testiranog automobila nalazi se turbo dizel zapremine 1,6 litara. To je moderan i proveren motor koji su razvili PSA i Ford. Ima dva ventila po cilindru, bergastu osovinu pokreće lanac, a ima ugrađen DPF filter. Razvija 109 KS pri 4000 o/min i maksimalni obrtni moment od 240 Nm pri 1750 o/min. Iako ovi podaci možda ne deluju previše ubedljivo, pokazalo se da je ovaj dizelaš prava mera za svakodnevnu upotrebu ljudima koji nemaju sportskih ambicija. Motor je uglađen i elastičan, ali za oštra preticanja ipak traži brzinu niže i veće obrtaje. Za ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h “mazdi” je potrebno 11 sekundi, dok maksimalna brzina iznosi 187 km/h. “Trojku” smo pored standardnih gradskih i van gradskih ruta kojima vozimo automobile na testu iskoristili i za odlazak u Budimpeštu. Test od oko dve hiljade kilometara smo završili sa prosekom od 6,4 litara. U gradskoj vožnji zabeležili smo prosek od 7,8 litara, dok na otvorenom drumu prosek može da padne i ispod šest litara.
Odličnu zabavu u vožnji i očigledan kvalitet na svu sreću ne morate previše da platite. Cene “trojki” kreću već od oko 14 i po hiljada uz trenutno aktuelni popust od dve hiljade evra, a limuzina koju smo vam prikazali sa popustom košta 17.330 evra.
Ivan Katunac

Ipak nije previše hladna
I pored na prvi pogled hladne unutrašnjosti, “mazda” ume da razonodi putnike, a naročito noću. Naime, dizejneri su programirali osvetljene detalje pored tastera za traženje stanica i za regulaciju nivo zvuka tako da trepću na onu stranu na koju “motate” točak.

Kako do prtljaga?
Priznajemo da u početku nismo znali kako da otvorimo poklopac prtljažnika, osim pomoću dugmeta na daljinskoj komandi. Tek nakon par dana smo primetili da je fabrika “sakrila” mali gumirani prekidač za otvaranje u treće štop svetlo.

Četiri podizača, jedan automatski
Drugi nivo opreme donosi i podizače za zadnje prozore, ali, na žalost, samo vozačev prozor ima automatiku. Na svu sreću, automatika funskioniše ne samo prilikom spuštanja, već i prilikom podizanja (gde je i potrebnija).

Garancija
Svi mazdini modeli imaju garanciju koja traje tri godine, ili sto hiljada kilometara. Garancija na lak iznosi tri godine, a protiv rđe dvanaest dodina. Servisni intervali su na 20 hiljada kilometara, ili godinu dana.
Mazda 3 1,6 CD TE 4 vrata
Motor:
zapremina 1560 ccm, snaga 80 kW (109 KS) pri 4.000 o/min, obrtni moment 240 Nm pri 1.750 o/min, menjač manuelni 6 brzina
Dimenzije:
4580/1755/1470 mm, međuos. rastojanje 2.640, masa 1255 kg, rezervoar 55 l, prtljažnik 430 l
Performanse:
maks. brzina: 187 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 11 s, potrošnja 3,8/4,5/5,8
emisija CO2 119 g/km (Euro 5)
Oprema:
Standard:
ABS+EBD+EBA, DCS, TSC, vazdušni jastuci za vozača i suvozača, bočni vazdušni jastuci, daljinsko centralno zaključavanje sa preklopivim ključem, automatski dvozonski klima uređaj, električni podizači svih stakala, radio/CD/MP3/AUX sa 6 zvučnika, komande audio uređaja na upravljaču, putni računar, eletrični retrovizori
Opcija:
Aluminijumski naplaci od 16 inča