Sve je počelo šezdesetih godina kada je Dajmler-Benc počeo rad na pripremi motora “mercedesa 300 SE” za trke. Međutim, u nekom trenutku prekinute su sve aktivnosti vezane za auto-sport.
Dvojica pravih entuzijasta, Hans-Werner Aufrecht i Erhard Melcher, inače inženjera koji su radili u razvojnom odeljenju ovog motora, rešili su da svoju ljubav prema auto-trkama upotpune u slobodno vreme, prepravljajući motore po porudžbini.
Tako sređene automobile vlasnici su vozili na trkama a jedan od njih, inače kolega iz Dajmlera, Manfred Schiek, pobedio je “mercedesom 300 SE” čak deset puta tokom 1965. godine na preteči nemačkog šampionata DTM (Deutschen Tourenwagenmeisterschaft).
To je bila više nego dovoljna reklama za tandem Aufrecht-Melcher koji su započeli nezavisan rad na prepravkama i tjuniranju “mercedesa”.
Zvanično, firma pod nazivom “Aufrecht Melcher Großaspach Ingenieurbüro, Konstruktion und Versuch zur Entwicklung von Rennmotoren” osnovana je 1967. godine.
Naziv firme se zapravo sastoji od njihovih prezimena i naziva grada u kom su živeli, kao i dodatka u kom se navodi da je firma specijalizovana za razvoj i konstrukciju trkačkih motora.
Odmah po započinjanju samostalnog razvoja otvaraju prvu kancelariju u susednom gradu Burgstall i ubrzo postaju veoma cenjeni od strane privatnih timova koji su učestvovali na trkama.
Prekretnica u razvoju kompanije događa se 1971. godine na trci 24 sata Spa (24-Stunden Rennen von Spa) na ojoj su osvojili drugo mesto u ukupnom plasmanu “mercedesom 300 SEL 6,3”.
Bio je to ujedno prvi automobil koji je poneo AMG znak. Predstavljao je pravo čudo jer je kao teška i luksuzna limuzina lako pobedila mnoge daleko agilnije automobile manje mase.
Ova vest se vrlo brzo pročula u centrali Dajmler-Benca u Štutgartu.
Dvojica inženjera pokazala su da se iz velikog V8 motora (“M 100”) “mercedesa 300 SEL 6,3” sa 6.800 kubika može itekako izvući ogromna snaga i da se u njemu može uživati ne samo u relaksirajućoj vožnji već i na stazi.
Sa svoje 434 konjske snage dobio je naziv “crveno prase”. To je privuklo brojne kupce standardnih “mercedesa” da početkom sedamdesetih svoje nove ljubimce dovezu na preradu u firmu AMG.
Tada u već uveliko postali aktuelni “štrih aht” (Strich-Acht) iz serije “W 114”, “SL” iz serije “C 107” kao i “S klasa” (W 116).
Zbog povećanja obima posla i sve većeg broja klijenata, sedište firme se seli iz mesta Burgstall u Affalterbach, u kome je i danas centrala kompanije.
AMG je nudio nekoliko faza tjuninga po želji kupaca. Na primer, “AMG mercedes 250/8” je imao radnu zapreminu od 2778 ccm sa ukupno 200 “konja” koje je postizao pri 5800 o/min.
U odnosu na standardni model, to je bilo povećanje od 60 konjskih snaga. Na testovima mu je izmerena maksimalna brzina od 223 km/h, dok je iz stanja mirovanja do 100 km/h ubrzavao za 8,7 sekundi.
Sve prepravke su bile vršene po najstrožijim fabričkim standardima a cena tjuninga za ovaj motor koji se ugrađivao u modele “250” i “280 SE” je iznosila 27.500 nemačkih maraka.
Apetiti klijenata su sve više rasli, pa je sredinom sedamdesetih AMG u svoj asortiman i spisak opreme uveo brojne novitete kao što su spojleri, specijalni pragovi, mat crna boja na okvirima prozora umesto hromiranih površina, posebno stereo ozvučenje, sportski volani i ručice menjača pa čak i televizori.
Još specijalnije od specijalne verzije su bile one koje su standardne hromirane detalje imale ofarbane u boju karoserije, pa čak i brisače.
Krajem sedamdesetih, Mercedes vraća petolitarski motor u svoj najveći model “S klasu” sa standardnih 240 “konja”.
Erhard Melcher ih je dobro proučio, modifikova a zatim ugradio u čuvenu “stodvadesettrojku”.
Tako je nastao “AMG 280 CE 5,0”, koji je kasnije dobio i oznaku “AMG 500 CE”. Krajem sedamdesetih u Afalterbahu nastavlja se razvoj modela za trke.
Konstruisan je kupe “AMG 450 SLC” sa spartanskim enterijerom i ogromnim spojlerima. Pokretao ga je V8 motor zapremine 6,8 litara a za volanom su se nalazili Hans Heyer i Jörg Denzel.
Osamdesete su donele još snažniji razvoj kompanije i mnoštvo novih modela, kao i veliki uspeh na DTM trkama sa pedeset pobeda do 1993. godine.
Sve više porudžbina stiže iz Sjedinjenih država. AMG se prihvatio posla pa je vrlo brzo savladana i 1979. godine predstavljena “G klasa”, ali i mali “190”, odnosno serija “W 201” koja se pojavila 1982. godine.
Sve više je jedinstvenih porudžbina tako da je svaki auto priča za sebe i pravi unikat. Ekskluzivne porudžbine počinju da pristižu i iz Azije, kao i sa Bliskog istoka.
Tako je “bebi benc” dobio motor zapremine 3,2 litre, dok je ” Evolution II Power Pack” predstavljao vrhunac ponude kada je u pitanju “190 E”.
Veoma važan momenat u istoriji AMG-a dogodio se 1984. godine kada je Erhard Melcher na 5,0 V8 “M 117” motoru iz “500 SEC” uveo tehnologiju četiri ventila po cilindru koji je Hans Werner Aufrecht ubrzo prodao prvom klijentu na sajmu automobila u Detroitu.
Novi 5,6 litarski motori su od 1985. godine modifikovani i ugrađivani u seriju “W 124”. Tako je “AMG 300 E 5,6” sa 360 “konja” dostizao 303 km/h zbog čega je u Americi dobio naziv “The Hammer”, odnosno macola.
Najveće iznenađenje je usledilo kada su kupci počeli da traže ne samo limuzinu, već i kupe i karavan sa ovim motorom, što je definitivno bio obrt koji niko nije mogao da očekuje.
Početak devedesetih otvara novo poglavlje u istoriji AMG-a. Sa Mercedesom se sklapa zvaničan ugovor o saradnji po kome inženjeri AMG-a postaju odgovorni za konstrukciju visokoperformansnih verzija masovnih modela.
Prvi u nizu je “C 36 AMG” sa 275 “konja” koji se pojavio 1993. godine. Prodato ih je čak pet hiljada primeraka i to je postao prvi best-seler u istoriji AMG-a.
Šest godina kasnije nastaje “E55 AMG”; tada Mercedes kupuje 51 procenat u vlasništvu kompanije AMG.
Potpuno preuzimanje čuvene tjunerske kuće usledilo je 2005. godine. a već godinu dana kasnije AMG je od nule u potpunosti samostalno razvio “SLK 55 AMG” sa preko 400 “konja”.
Aleksandar Bursać
Motori koji žele svi
Nisu samo “mercedesi” ti koje su pokretali AMG motori. Italijanski proizvođač super-automobila Pagani je za pogon svojih modela koristio V12, a nedavno je i Aston Martin pregovarao o korišćenju AMG motora.
Preteča luksuznih terenaca
Kao što smo pomenuli, AMG se nije libio da se prihvati posla na “G klasi”. To je bio praktično prvi tjuning čuvenog terenca koji se i danas proizvodi i koji je traženiji nego ikad, posebno u tjuniranim verzijama.
Prvi tjuning se odnosio na model “280 GE” koji je praktično komercijalno, odnosno komunalno vozilo pretvorio u pravu luksuznu krstaricu sa mnogim elementima pozajmljenim iz “S klase” (W 126).
Estetika sa današnje tačke gledišta možda deluje kao kič, ali u to vreme prednja maska sa “S klase” (W 116) je predstavljala pravo remek delo.
Da se nije sve svelo samo na dizajn, dokazuje i pobeda “G klase” sređene od strane AMG-a na reliju Pariz-Dakar 1983. godine.
Današnje AMG verzije “G klase” pokreću V8 motori koji omogućavaju ubrzanje od 0-100 km/h za oko pet sekundi.
Izlet među Japance
Verovali ili ne, AMG se aktivno bavio i Japancima, tačnije Micubišijevim modelima. Prva limuzina koju su prepravili bio je “Mitsubishi Debonair V 3000 Royal AMG”.
AMG je ostavio svoj lični pečat na modelu “galant”, ali i na kupeu “3000GT”.
Jednaka pravila za sve
Inženjeri AMG-a se nisu libili da na zahtev kupaca konpletno preurede bilo koji model Mercedesa, makar to bio i kombi “MB 100 D AMG”.
Neznatna pojačanja rađena su na motoru, a više izmena je vršeno na karoseriji i u unutrašnjosti vozila.
