Dugo očekivana četvrta generacija popularnog “megana” stigla je i na Balkan. Regionalna prezentacija je održana na potezu između Zagreba i Istre, tačnije Rovinja.
Automobile smo mogli da isprobamo na auto-putu, kao i lokalnim putevima sa dosta krivina.
Domaćini su pripremili zaista mnogo automobila, s obzirom da su bili prisutni novinari iz svih zemalja Adrija regiona, odnosno bivše Jugoslavije.
Iako je Reno za novi “megan” pripremio četiri benzinca i četiri dizelaša, na raspolaganju su nam uglavnom bili automobili sa jačom verzijom starog dobrog “1,5 dCi” motora od 110 “konja”.
To su sve vozila ovlašćenih dilera namenjena test vožnjama potencijalnih kupaca, pa nam je odmah bilo jasno od koje verzije očekuju najbolju prodaju.
Dok su mišljenja oko izgleda “megana” na fotografijima uglavnom vrlo pozitivna, prvi susret “oči u oči” je nešto sasvim drugo.
Veliki broj poređanih automobila na jednom mestu deluje impozantno. Zanimljivo je da svi oni deluju jednako atraktivno, bez obzira na paket opreme.
Na prvi pogled, stiče se utisak kao da su svi “inicijale” (najluksuznije verzije), iako se “megan” u početku neće nuditi sa ovom prestižnom značkom. Vrhunac ponude će, bar za sada, biti “megan GT”, koji smo mogli samo da vidimo ali i opipamo na gala večeri u starim halama Tvornice duhana Rovinj.
Verujte, imalo je šta da se opipava. Vrlo kvalitetni materijali, tu pre svega mislimo na veliku količinu alkantare na izrazito sportskim sedištima, ali i na odličan kvalitet završne obrade. Ništa nije krckalo na dodir, pa i na jači pritisak, što je česta prilika kod mnogih automobila koji su poduže na tržištu, a kamoli na prvim serijama tek predstavljenog automobila.
Na žalost, nismo imali prilike da vidimo ni osnovne verzije koje nemaju centralno postavljen ekran u boji, već klasičan displej. S obzirom na početnu cenu od 12.990 evra sa uračunatih hiljadu evra popusta, verujemo da će se baš ovakvi “megani” kod nas najviše prodavati.
Za test vožnju smo se opredelili za auto koji je imao “intens”, inače treći po redu od šest paketa opreme. Na test vožnji to je ujedno bio i najslabije opremljen “megan”. S obzirom na zlatnu sredinu u gami “megana”, ovaj auto ima zaista sve što je neophodno za komfornu i bezbednu vožnju.
Za početak, prijatno su nas iznenadila sedišta, koja su specijalno projektovana tako da imaju izraženu bočnu podršku. Ništa manji utisak na nas nije ostavio crni pliš, kojim se Reno vraća starim dobrim francuskim vrednostima u pogledu estetike i komfora. Već samo ovo navedeno danas je prava retkost.
Završna obrada je za poštovanje; kvake i zatvaranje vrata su prvi utisak i dosta toga govore. Ovde je sve besprekorno i možemo da primetimo da su se Španci dosta popravili u pogledu radne discipline, s obzirom da auto dolazi iz fabrike u Palensiji.
Unutrašnjost je vrlo elegantna a centralna konzola sa manjim multimedijalnim displejem osetljivim na dodir ostavlja poseban utisak sofisticiranosti zbog teksture od brušenog aluminijuma. Svaka komanda, svako dugme i taster pojačavaju osećaj kvaliteta, tako da se Reno mnogo približio Nemcima poznatim po pedantnosti.
Francuzi daju i dušu, pa tako već ovaj treći po redu “intens” paket opreme ima ambijentalno osvetljenje. LED trake su ugrađene duž centralnog tunela oko ručice menjača ali i u svim vratima. Boja se menja u zavisnosti od moda podešenosti automobila.
Tu sad dolazimo do novine, odnosno “multisens” mogućnosti da podesite parametre automobila, kao što su osetljivost upravljača, pedale gasa i odziva motora, klime, ali i grafike instrument table… Isprobali smo sve modove usput do Rovinja.
Zeleni “eko” lepo svetli ali motor deluje oslabljeno u cilju uštede, dok crveni “sport” budi zver u starom dobrom dizelašu koji je ko zna koliko puta unapređivan u odnosu na prvobitnu varijantu. Sada je turbo rupa svedena na minimum a elastičnost i dostupnost maksimalnog obrtnog momenta i snage dolazi do izražaja na još nižim obrtajima.
Ovaj motor u pogledu snage bez problema može da se poredi sa nekadašnjim 1,9 dCi u “meganu II”. Tako smo se i prisetili regionalne prezentacije “dvojke”, koja je početkom novembra 2002. održana na relaciji Tivat-Cavtat.
Dve generacije automobila i više od 13 godina kasnije, 1,5 dCi ima veću snagu, mnogo bolje vozne karakteristike ali i mnogo teži zadatak da ispuni Euro 6 spram nekadašnjih Euro 3 normi. Sve u svemu, motor je više nego dorastao zadatku na auto-putu, tako da i pri 140 km/h, kada ga nagazite, snažno ubrzava sve do 160 km/h a nakon toga lagano posustaje.
U kabini je tiho, zvučna izolacija motora je odlična, mada ima povećanog šuma vazduha pri većim brzinama. Motor je uglađen i u gradskoj vožnji a primetili smo da softver dosta pomaže i podiže obrtaje prilikom manevrisanja bez gasa, tako da je gotovo nemoguće da se desi da se auto ugasi prilikom polaska.
Spram dosadašnjih “megana”, “četvorka” je premijum automobil, ne samo u pogledu materijala i kvaliteta unutrašnjosti, već i kada je reč o ogibljenju.
“Megan” je sada dosta mekši prilikom prelaska preko svih vrsta neravnina, baš kao što se nekada očekivalo od francuskih automobila.
Ukratko, ovo su prvi utisci sa same vožnje, a više detalja možete pročitate u opširnom testu koji je objavljen u martovskom broju Auto magazina. Prodaja u Srbiji je počela; bazna verzija na našem tržištu je atmosferski 1,6 benzinac, inače poreklom iz Nisana, koji ima oznaku “SCe 115”.
Kao što smo već pomenuli, koštaće od 12.990 evra a osim njega nudiće se 1,2 turbo-benzinac sa 100 i 130 “konja”. Za “GT” je rezervisan 1,6 turbo od 205 KS, kao i 1,6 dCi od 165 KS. Standardne verzije će imati isti 1,6 dizel ali sa 130 KS, kao i stari dobri 1,5 dCi od 90 i 110 “konja”.
Upravljanje na sva četiri točka
“Megan” je prvi auto u svojoj klasi koji je dobio upravljanje na sva četiri točka “4CONTROL”. Kao i kod “lagune”, do brzine od 80 km/h zadnji točkovi se okreću u kontra stranu u odnosu na smer kretanja, a preko te brzine u istom smeru, kako bi se vozne karakteristike dodatno unapredile.
Kamere i senzori o svemu brinu
Bezbednost je nešto što deli mesto broj jedan na listi prioriteta proizvođača, zajedno sa voznim karakteristikama. Novi “megan” sada ima sve što se može nazvati poslednjom rečju tehnike – adaptivni radarski tempomat (do brzine od 140 km/h), automatsko kočenje do 140 km/h, snimanje znakova sa ograničenjem brzine, automatska duga svetla, radarske senzore za kontrolu mrtvog ugla i bočnih prepreka, automatsko parkiranje ali i isparkiravanje, a tu su i LED glavni farovi.
Luksuzno i sportski
Posebno su nas fascinirale “šamaraljke” iza volana, odnosno tasteri za manuelnu promenu sedmostepenog EDC menjača sa dvostrukim automatizovanim kvačilom na modelu “GT”. Ništa manje nije atraktivna centralna konzola sa vertikalnim tabletom, sličnim kao u “espasu” i “talismanu”.
Na fotografijama deluje pomalo siromašno zbog svoje ravne površine ali kada bacite pogled uživo, slika je potpuno drugačija. Sve to izgleda kao da je napravljeno od brušenog aluminijuma, a u kombinaciji sa okruglim takođe aluminijumskim tasterima deluje vrlo otmeno i sofisticirano. Francuzi su majstori dizajna i po ko zna koji put su pokazali da su jednostavna rešenja ujedno i najbolja.
Kvalitet završne obrade i uklopljenosti svega toga bi smo najbolje mogli da uporedimo sa prestižnim serijama poznatih proizvođača laptop računara koji obilno koriste aluminijum. Naravno, nemaju sve verzije ovakav tablet, pa je kod drugih sa manjim ali jednako kvalitetnim displejem efekat brušenog aluminijuma još izraženiji.
