Japanski čili

Vožnja svake „honde“ je uvek specifično iskustvo. Sportski karakter je nešto što automobile ovog brenda uvek izdvaja od drugih

Da li ste znali da u 17. veku kada je otkrivena ljuta paprika, Japanci je nisu koristili za jelo, već su je stavljali u čarape da zagreju stopala?

Sada za zagrevanje koriste brze automobile, kakva je „honda“ koju vam predstavljamo. Preteća crvena boja je samo jedan od elemenata koji nagoveštavaju impulsivan karakter.

Tu su i dupli završeci izduva, postavljeni na sredinu, tako da lako može da vas navede da je pred vama Type R. Po auspuhu lako možete da prepoznate koja je verzija „sivika“ u pitanju.

Modeli sa 1,0 motorom uopšte nemaju vidljiv završetak auspuha, 1,5 kakav testiramo ima duple cevi, dok najjači, Type R, ima trostruke.

Pritom, zadnji spojleri su prisutni i kod najslabije. I to ne bez potrebe. Svaki detalj na karoseriji „sivika“ ima svoju funkciju. Pre svega, aerodinamičku.

Odmah da vam kažemo, verujte, ne treba da vam bude žao što nije Type R. I ovih 182 konjske snage treba znati kontrolisati. Kada se izvlači maksimum, naravno.

Nasuprot tome, Civic 1,5 nije divalj i nezgodan za vožnju po gradu. Šta više, toliko je pitom, da smo test po širem centru Beograda završili sa neverovatnim prosekom od 6,8 l/100 km.

Bilo je tu dosta stani-kreni vožnje u špicu ali i noćnog krstarenja praznim ulicama.  Sve u svemu, Civic 1,5 je auto koji se pokazao svestranijim nego što smo očekivali.

Ne samo zbog potrošnje, već i zbog ponude prostora. Po dimenzijama unutrašnjosti, ovaj auto lako može da bude zamena za Accord.

Honda više nema limuzinu srednje klase zbog dominacije SUV modela, pa njegovo mesto zauzima CR-V ali i Civic.

Naime, pozadi je toliko komforno, da osoba prosečne visine ima još desetak centimetara prostora između glave i krova.

To je postalo prilično retko u klasi, posebno među japanskom konkurencijom kod kojih je to najčešće dva prsta lufta.

Međuosovinsko rastojanje je svega osam milimetara kraće nego kod Accord, tako da je svaki dalji komentar suvišan.

Prtljažnik od 420 litara takođe spada među najveće u klasi. Kome je potrebno još više prostora, na raspolaganju je sedan verzija, sa sto litara većim kapacitetom.

Hondina strategija bila je da ne osvajaju kupce luksuznim materijalima u kabini, već voznim karakteristikama i komforom.

Iz tog razloga su komandna tabla i tapacirunzi u vratima pod mekom ali ne previše sofisticiranom plastikom. Slično je i sa presvlakama sedišta.

Zato je ergonomija vrhunska, posebno način na koji je profilisan volan. Ovo je jedan od najboljih upravljača koje smo motali u poslednje vreme.

I to ne samo zbog načina na koji leži u rukama, već i zbog činjenice da ima progresivnu letvu volana; kada skrećete, što više motate volan, to se točkovi brže zakreću.

Ručica menjača je takođe sportska; postavljena je visoko ali ima vrlo kratke i precizne hodove. Iako su instrumenti digitalni, ovde nema mogućnosti promene njihovog dizajna.

Slabija verzija ima plavo osvetljenje, dok 1,5 Sport ima crveno. Kako i dolikuje, obrtomer je najdominantniji, sa analognim izgledom.

Ni to nije slučajno, cifre koje pokazuje vredne su pominjanja. Naime, 1,5 turbo-benzinac je toliko elastičan, da šestu brzinu traži već pri pedesetak na sat.

Tada je na tek nešto više od hiljadu obrtaja, što mu nimalo ne smeta da počne da ubrzava, sa velikom lakoćom u odnosu na druge, slične motore.

Zapravo, turbo-rupa je neprimetna da čak nema ni onog efekta iznenadnog zakucavanja za sedište. Ubrzanja su toliko linearna, da se motor ponaša kao najbolji atmosferac velike zapremine.

Za to je „krivac“ i ravna kriva isporuke obrtnog momenta. Maksimum od 240 Nm je dostupan u veoma širokom opsegu, od 1900 do 5000 obrtaja.

Zanimljivo je da je kod verzije sa CVT menjačem maksimum (doduše od 220 Nm) dostupan na još nižih 1700 obrtaja, tako da i ova varijanta menjača predstavlja pravo uživanje za vožnju.

Nema nikakvog „dranja“ i zalaska u visoke obrtaje prilikom iole snažnijih ubrzanja. Naravno, manuelac je stvar ličnog afiniteta.

Veliko je zadovoljstvo menjati brzine, s obzirom da se međugas tečno slaže. Naravno, voli i da se „zavrti“.  Šta više, fascinantno je to koliko je ogromna rezerva snage.

Pun gas, Civic u samom startu daje svoj maksimum. U nekom trenutku očekujemo da ubrzanje počne da jenjava, međutim, to se ne dešava.

Što obrtaji više rastu, auto je sve agresivniji. Prestrojavanja na 4000 obrtaja čine da se osećate kao da ste u teleport mašini, koja vas u trenutku premešta sa jednog mesta na drugo.

Šteta je što izduvni sistem nije podešen da proizvodi dodatno uzbuđenje… Interesantno je koliko pitomost na niskim obrtajima može da zavara i koliko karaktera u sebi krije Honda Civic.

U njemu možete da uspavate bebu, ali i da dignete pritisak do ključanja. Veliko iznenađenje je i to što je auto, zapravo, mali potrošač, u poređenju sa snagom. Pri 130 km/h je na 2900 o/min i troši svega oko 6,0 l/100 km.

Interesantno je da je Civic relativno tvrd u vožnji, ali ne previše, kako bi inače mogao da bude. Zbog niske potrošnje po gradu je idealan za svakodnevne potrebe.

Uz sjajnu prostranost u poređenju sa drugim modelima C segmenta, opraštamo mu nešto manje sofisticirane materijale, kao i multimedijalni displej sa Garmin navigacijom niske rezolucije.

Za razliku od mnogih konkurenata C segmenta čije su cene poslednjih meseci povećane, Honda Civic je ostala na istim vrednostima – može da se nabavi od 20.990 evra, koliko košta model sa 1,0 turbo-benzincem od 129 KS.

Ukoliko auto uglavnom vozite po gradu, ovaj motor je prava mera. Za one koji žele snažna međuubrzanja i na velikim putnim brzinama, testirani 1,5 turbo je za svaku preporuku.

On ima dosta veću cenu ali i mnogo bolje performanse i bogatiju opremu, tako da košta 27.490 evra u Sport Plus paketu.

Ako merkate baznu verziju, nećete se pokajati, jer čak i on ima sve moguće bezbednosne sisteme, pa otuda i nešto viša cena.

Standard su radarski tempomat, sistem za autonomno kočenje, sistem za vraćanje u kolovoznu traku, automatsko aktiviranje dugih svetala, električna ručna, automatska „klima“…

Aleksandar Bursać

Ogromne pregrade

Japanci su bili više nego velikodušni sa pregradama u „siviku“. Ispod prednjeg naslona za ruke, inače klizno podesivog, nalazi se ogromna pregrada sa držačima za čaše koji mogu da se pomeraju. Tu je i dodatni USB priključak.

Odlaganje telefona je planirano ne samo ispred ručice menjača, već i u velikoj polici ispod nje. Osim u horizontalnom položaju, telefon može da se postavi i sa strane u „džep“, u vertikalni položaj.

Na taj način mogu da stanu najmanje četiri mobilna telefona, od čega su tri na dohvat ruke suvozaču.

Prskalice za farove

Čak i osnovni paket opreme Sport uz 1,5 motor ima punu LED tehnologiju farova. Uz njih su ugrađene i prskalice, koje se aktiviraju ne sa brisačima, već posebnim tasterom smeštenim levo od volana.

Uz njega su prekidači za isključivanje kontrole slučajnog napuštanja saobraćajne trake, sistema za automatsko kočenje, ESP-a i parking senzora.

Poluautonomna vožnja

Svaki Civic, pa i najjeftiniji, opremljen je sistemom za automatsko održavanje sredine saobraćajne trake. Naravno, sve to funkcioniše ako vozač to želi.

Uz radarski tempomat koji automatski održava odstojanje od vozila ispred, Civic praktično ima mogućnost poluautonomne vožnje.

Honda Civic 1,5 Turbo Sport

Motor: zapremina 1498 ccm, snaga 134 kW (182 KS) pri 5500 o/min, maks. o. moment 240 Nm pri 1900-5000 o/min, menjač manuelni, 6 stepeni

Dimenzije: D/Š/V 4518/1799/1434 mm, međuos. rastojanje 2697 mm, prtljažnik 420 l, rezervoar 46 l, masa 1307 kg, pneumatici 235/45 R17

Performanse: maks. brzina 220 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 8,2 s, potrošnja 7,4/4,9/5,8 l/100 km, emisija CO2 133 g/km

Oprema

Standard: automatsko kočenje, adaptivni tempomat, automatska duga svetla, LED farovi, prskalice farova, sistem za vraćanje u kolovoznu traku, senzori za pritisak u pneumaticima, prepoznavanje saobraćajnih znakova, Garmin navigacija, blutut konekcija, 2xUSB, HDMI priključak, el. ručna kočnica, alu-felne 17 inča, automatski klima-uređaj sa dve zone, daljinsko preklapanje retrovizora i otvaranje prozora, grejači prednjih sedišta, prednji i zadnji parking senzori, kamera za vožnju unazad, senzori za kišu i svetla