TEST: Volkswagen Taigo R-line 1,0 TSI DSG

Kupe-krosoveri definitivno su postali modni hit. Ovakav stil započet je na velikim luksuznim premijum SUV modelima, a sada je već dostupan i široj publici

Nekada je važilo pravilo da – ako si neko, voziš kupe. Ili, još bolje, neki roudster. Ko to nije mogao da priušti, vozio je klasičnu formu sa dvoja vrata, bilo da je hečbek ili limuzina. Terence su vozili komunalci, vojska i policija, dok su automobili sa četvora vrata bili sinonim za porodične vrednosti. A onda su se pojavili krosoveri, pa kupei sa četvora vrata, i na kraju kupe-krosoveri sa četvora vrata. Trend je započet velikim luksuznim modelima da bi polako prešao i na manje i jeftinije.

Među prvima u B segmentu je Volkswagen Taigo. Konstruisan je na MQB-A0 mehaničkoj platformi koju deli sa aktuelnim Polom i T-Crossom. Od svoje braće je lepši ne samo zbog zakošene linije krova na zadnjem delu u stilu nekadašnjih fastbek modela, već i zbog atraktivnijih svetala. Šta je ovde drugačije u odnosu na njih?

I prednja i zadnja su spojena LED trakama, kao na daleko skupljim modelima. Cilj je bio da Taigo izgleda skuplje nego što jeste i u tome se uspelo. Efekat je zaista atraktivan, mada se danju ne vidi. Istina, to je i dalje auto B segmenta, ali sa ponudom prostora staje na crtu većim modelima…

Prvo što nam je zapalo za oko je tradicionalno visok kvalitet završne obrade. Kao i kod ostalih „folksvagena“, vodilo se računa o svakom detalju i sitnici. Primetili smo da je kvalitet materijala dosta bolji u odnosu na bratski T-Cross. Na primer, ovde je komandna tabla od gumirane plastike, a ima i više tapacirunga u vratima.

R-Line oprema može da se pohvali aluminijumskim nožnim komandama ali i zanimljivim presvlakama. VW ima dugu tradiciju primene kariranih šara na sedištima brzih modela, pa je tako i na „R-lajnu“, koji bi izgledom trebalo da nas podseti na najbrže „folksvagene“. Karirana šara je iskombinovana sa štofom sličnim alkantari i uz izvezen „R“ znak ostavlja lep, sportski utisak.

Tradicionalno, sedišta su duga, sa idealnom podrškom za butine. Ni bočna nije za potcenjivanje, iako se radi o automobilu sa 1,0 motorom od 110 „konja“. Zadnja su prilično zarotirana unazad, što omogućava vrlo komforan zavaljen položaj putnika, kojima ne bi smetale ni duže relacije. Mesta za kolena ima sasvim dovoljno, dok je za glavu koji centimetar više nego u Polu. Osoba prosečne visine ima još oko četiri prsta do „neba“. Nema ventilacionih otvora jer ih i inače nema u B segmentu.. Zato svaki putnik ima svoj USB tip-C konektor.

Iako nam se na prvi pogled učinilo da je komandna tabla identična kao na T-Crossu, ipak ima nekih razlika. Ako izuzmemo nešto drugačiji oblik ventilacionih otvora, najviše se ističe tastatura ventilacije. Ovde je potpuno ravne površine, sa tasterima koji su osetljivi na dodir. Generalno, deluje još elegantnije, a jedina mana je što zbog svoje glatke i sjajne površine zahteva češće brisanje prašine. Uostalom, svakako morate da je imate zbog displeja multimedije i okvira sa „pijano“ lakom.

Kada smo već kod toga, interfejs menija je prethodne generacije. Mi to ne vidimo kao neku manu, naprotiv. Koristi se intuitivno i lako se pronalaze sva neophodna podešavanja. Osim toga, zadržano je fizičko dugme za pojačavanje muzike koje suvozač bez problema pronalazi u mraku.

Moramo da pohvalimo i činjenicu da Taigo ima bežično Android Auto i Apple Car Play povezivanje, što je još uvek retkost u klasi. Naravno, tu su i digitalni instrumenti visoke rezolucije. Imaju tri vrste prikaza, od kojih je jedan sa analognim izgledom.

S obzirom na klasu kojoj pripada, „tajgo“ je vrlo prostran auto ne samo u kabini, već i u prtljažniku. Ima 440 litara u varijanti kada je polica duplog dna na donjem nivou. To znači da je bukvalno za petama klasi iznad, pa je na prvi pogled vrlo teško primetiti razlike između njega i automobila C segmenta. Tek kada uporedite cifre na papiru, dođete do zaključka da su konstruktori spakovali mnogo toga u kompaktnim dimenzijama. A one su upravo jedan od najvećih aduta, koje olakšavaju svakodnevni život u gradskim gužvama.

Taigo se vrlo lako parkira i vozi. Neko će reći i prelagano. Servo volana je vrlo jak, što će odgovarati većini vozača ove vrste automobila. Komande su tradicionalno meke i izuzetno precizne, počevši od ručice menjača pa do tastera i prekidača. To je još jedna stavka na kojoj je kvalitet očigledan i po čemu se „folksvageni“ razlikuju od ostalih. Trocilindarski motor proizvodi uobičajene vibracije, s tim što se buka strujanja vazduha osetno povećava već preko 120 km/h. Nije to ekstremno povećanje, ali je evidentno u odnosu na modele iz klase iznad.

Još jedna specifičnost „folksvagen tajga“ sa „R“ linijom opreme je ogibljenje. Auto je relativno tvrd, za šta su zaslužne i opcione niskoprofilne „osamnaestice“. Istovremeno, preko dugih neravnina ume da „zapliva“, tako da je ovo specifična kombinacija želje da se karoserija brzo umiri, ali povišeno odstojanje od tla ipak čini svoje.

Taigo je na našem tržištu dostupan isključivo sa benzinskim motorima i sedmostepenim DSG menjačem. Gamu čine 1,0 i 1,5 TSI sa 115, odnosno 150 „konja“. Mi testiramo slabiji. Menjač je podešen tako da prilikom uobičajenih laganih ubrzanja vrlo rano menja brzine. Prvu i drugu menja na oko 2300 obrtaja, ali sve ostale „slaže“ još brže, na svega 1900 obrtaja, tako da posle promene padnu na oko 1400. Sve to doprinosi smanjenju potrošnje, ali kada je potrebno trenutno i naglo ubrzanje, potrebno je malo planiranja.

Naime, menjač je programiran tako da pri dodavanju gasa zadrži postojeći stepen prenosa. Ako zahtevate relativno malu snagu za laganija ubrzanja to nije problem. Šta više, motor ostavlja utisak da je njegovih 115 „konja“ sasvim dovoljno za „tajgo“, što suštinski i jeste, bar kada su u pitanju vozači sa prosečnim ambicijama. Međutim, kada u vožnji zahtevate snažnije međuubrzanje i ozbiljnije pritisnete gas, menjač će i dalje biti uporan sa trenutnim stepenom prenosa, trudeći se da izvuče maksimum iz motora.

U tim situacijama je potrebno malo strpljenja, čak i ako aktivirate kik-daun funkciju. Tada će se „probuditi“ iz očigledno ekološkog režima i naterati mašinu da se zavrti. Sada se već čuje karakteristično režanje trocilindarske mašine koja je do malopre bila gotovo nečujna. Da biste predupredili ovu „lenjost“ menjača, potrebno je ili da nešto ranije snažnije pritisnete gas, ili da aktivirate sportski režim menjača.

Dovoljno je da ručicu još jednom kliknete unazad. Vratiće stepen niže, tako da motor bude još spremniji na izazove. Pritom, ne brinite za brzinu reakcije menjača. „S“ mod trenutno reaguje, a isto važi i za manuelnu promenu brzina. Izuzetno je brz, pa ako ste recimo u petoj, a uradite dupli klik na taster na volanu, iznenadićete se kojom brzinom je već u trećoj. Reaguje bukvalno kao da je reč o sportskom menjaču, što je sušta suprotnost programiranju u automatskom režimu, gde je ekonomičnost prioritet.

Što se tiče same potrošnje, nije realno očekivati čuda. Bulevarska vožnja po gradu sa prosečnih 24 km/h rezultuje prosekom od oko 8,2 l/100 km, dok velike gužve i hladno vreme dižu prosek na preko devet litara. Na auto-putu nas je prijatno iznenadio. Pri 130 km/h je na oko 2900 o/min i troši oko sedam litara, što uopšte nije loš rezultat za jedan krosover.

Dakle, sa „tajgom“ i 1,0 TSI motorom opušteno možete na duži put, ali treba imati u vidu da vožnja preko ograničenja neće biti ekonomična. Iako nosi „R-lajn“ oznaku, koja se doduše odnosi samo na opremu, „tajgo“ nije sportista, ali će vas efikasno dovesti na odredište. Oni koji ipak žele bolja međuubrzanja će morati da izdvoje oko 1500 evra više za 1,5 TSI sa 150 „konja“.

Razlika u ceni nije velika, ali u performansama jeste. U svakom slučaju, manje zahtevni vozači neće imati problem sa 1,0 TSI motorom, pogotovo ako su im prioritet šarmantan dizajn i praktičnosti. Cena počinje od 26.297 evra. Za te pare ima većih, ali konvencionalnijih i konzervativnijih modela. Ko želi da se izdvoji, moraće da računa na dublje zavlačenje ruke u džep.
Aleksandar Bursać

Aplikacije iz prodavnice

Došla su i ta vremena da neke od opcija možemo da aktiviramo tako što uđemo u „prodavnicu“ u meniju multimedije. Na primer, ako kliknete na navigaciju, sistem će vas obavestiti da za nju morate da doplatite u prodavnici, što znači da će ubrzo po plaćanju biti aktivirana.

Naravno, to ne znači da ne možete da koristite svoju sa telefona. Taigo omogućava bežičnu Android Auto i Apple Car Play konekciju.

Za pohvalu je i fabričko ozvučenje velike snage sa izraženim basom.

Kao nekad

Pepeljare i upaljači nekada su bili obavezan deo opreme automobila, čak i po nekoliko njih. Pre dvadesetak godina je počelo njihovo izbacivanje da bi danas postali prava retkost.

Folksvagen po tom pitanju nije lažni moralista, već se piksla i upaljač nalaze na spisku standardne opreme. Naravno, pepeljara može da se ukloni ili da se koristi kao mini pregrada za sitnice.

Adaptivno u startu

Standardna oprema je prilično bogata, sa mnogo naprednih tehnoloških rešenja. Osim adaptivnog tempomata i automatskog kočenja koje prepoznaje bicikliste i pešake, Taigo u R-Line opremi ima još matriks farove sa snopom dugih svetala koji „preskače“ vozila ispred.

Volkswagen Taigo R-line 1,0 TSI DSG

Motor: 3 cil, zapremina 999 ccm, snaga 81 kW (110 KS), maks. o. moment 200 Nm pri 2000-3000 o/min, menjač automatizovan, 7 stepeni

Dimenzije: 4271/1757/1518 mm, međuos. rastojanje 2554 mm, prtljažnik 440 l, rezervoar 40 l, masa 1261 kg, pneumatici 215/45 R18

Performanse: maks. brzina 191 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 10,9 s, potrošnja 5,1-7,6 l/100 km (WLTP), emisija CO2 134 g/km

Oprema

Standard: automatsko kočenje, adaptivni tempomat, dvozonska automatska klima, LED matriks adaptivni farovi, LED zadnja svetla, digitalna instrument-tabla, paket za pušače, naslon za ruke, ambijentalno osvetljenje, sportske pedale, el. preklopivi retrovizori, bežični Apple Car Play i Android Auto, rezervni točak, prednji i zadnji parking senzori, duple izduvne cevi

Opcije: kamera za vožnju unazad, alu-felne 18 inča, beskontaktno otključavanje i startovanje, senzor za kišu, elektrohromatski retrovizor