Pre 50 godina dizel motor u putničkim automobilima još uvek je prava retkost. Cene ga taksisti, kao i poljoprivrednici koji svoj Mercedes 200D ponekad toče i poljoprivrednim dizelom. Generalno, u to vreme samopaljenju još uvek prati reputacija pogona namenjenog pre svega komercijalnim vozilima.
To se ubrzo menja, i to ne samo zbog viših cena goriva nakon naftne krize 1973. godine. (U martu 2026. gotovo da bi se moglo reći: istorija se ponavlja…) Volkswagen 1976. proširuje ponudu modela Golf I sa dve varijante koje trajno oblikuju profil ovog kompaktnog automobila. Pored sportskog GTI-ja, pojavljuje se i Golf D sa potpuno novim dizel konceptom.
Četvorocilindarski 1,5-litarski dizel razvija 50 KS i konstruktivno je zasnovan na benzinskom motoru iste zapremine. Sa 1.471 ccm zapremine, 37 kW (50 KS) pri 5.000 o/min i 80 Nm pri 3.000 o/min, smatra se najmanjim i najštedljivijim dizel motorom u tadašnjoj tržišnoj ponudi. Prema fabričkim podacima, Golf Diesel težak 800 kilograma troši 6,5 litara goriva, što je dobra dva litra manje od jednako snažnog benzinca.
Tehnički, VW se oslanja na sistem vrtložne komore, koji obezbeđuje (za tadašnje standarde) izuzetno miran rad. Pošto je blok motora izrađen od sivog liva, ali mnogi delovi dele konstrukciju sa benzinskim motorom, agregat teži samo oko 20 kg više od benzinske varijante, što je ključna prednost za upravljivost. Vozilu je i dalje potrebno izvesno vreme za predgrevanje. Međutim, pomoću sistema za ubrzanje hladnog starta koji se aktivira povlačenjem polugice (KBS), vreme predgrevanja skraćeno je na 30 sekundi.
Potražnja stalno raste. Dizel verziju kupuju i veliki kupci i kompanijske flote, a posebno postaju poznati žuti Golfovi nemačke pošte (Bundespost). Godine 1977. najpovoljniji Golf Diesel u Saveznoj Republici Nemačkoj košta 10.950 nemačkih maraka, što je oko 1.500 maraka više od benzinske verzije. Sa ovim motorom Volkswagen dodatno jača svoju poziciju i razvija se u najvećeg svetskog proizvođača dizel motora.
Osnovne karakteristike Golfa I tokom proizvodnje uglavnom ostaju nepromenjene: vodom hlađeni četvorocilindarski motor smešten je napred poprečno, a pogon se prenosi na prednje točkove. Međuosovinsko rastojanje je 2.400 mm. Karoserija u početku meri 3.705 mm u dužinu, da bi od 1978. narasla na 3.815 mm i potom blago varirala u zavisnosti od verzije.
1980: Redizajn i SC
Godine 1980. sledi redizajn. Pozadi dobija široke štopaljke, a instrument tabla umesto okruglih dobija četvrtaste instrumente. Uz to, Volkswagen predstavlja specijalnu seriju Golf SC. Ona raspolaže bogatom dodatnom opremom, narandžastim VW amblemom na prednjem delu i specifičnim SC natpisom pozadi. U unutrašnjosti se ističu sedišta sa kariranim presvlakama koje podsećaju na GTI.
Tehnički se razvija i dizel motor: zapremina raste na 1.588 ccm, a snaga na 54 KS odnosno 40 kW pri 4.800 o/min. Maksimalni obrtni moment povećava se na 98 Nm pri 2.300 o/min. Veći 1,6-litarski dizel postepeno zamenjuje 1.5 D i primetno poboljšava elastičnost u svakodnevnoj vožnji.
1981: Efikasnost kroz Formulu E
Godine 1981. Volkswagen reaguje na rast cena goriva ciljanim merama za povećanje efikasnosti. Za 1,1-litarski benzinski motor i dizel dostupna je verzija Formula E. Ona kombinuje 3+E menjač (sa dugim prenosnim odnosom četvrtog stepena) sa poboljšanom aerodinamikom zahvaljujući prednjem spojleru preuzetogsa GTI-ja, kao i indikatorima za promenu stepena prenosa i potrošnju goriva. Cilj je značajno smanjenje potrošnje u realnim uslovima vožnje. Ove varijante ostaju u ponudi do 1983. i predstavljaju jedan od ranih sistematskih pristupa smanjenju potrošnje goriva.
1982: Prvi GTD
Godine 1982. sledi još jedan tehnološki korak. VW predstavlja 1,6-litarski četvorocilindarski motor sa turbopunjačem iz fabrike motora u Salcgiteru. Agregat razvija 70 KS odnosno 51 kW pri 4.500 o/min i postiže 130 Nm pri 2.600 o/min. U modelu Golf GTD motor omogućava maksimalnu brzinu od 160 km/h. Turbodizel kombinuje snažno međuubrzanje sa umerenom potrošnjom.
Po želji je dostupan i 4+E menjač. Vizuelno, GTD se oslanja na GTI: ima proširenja blatobrana, široke gume i sličan enterijer, ali se razlikuje po masci hladnjaka sa hromiranim okvirom. Time Volkswagen uvodi sportski dizel u kompaktni segment.
1993: TDI revolucija
Godine 1993. dizel tehnologija u Golfu (sada već u trećoj generaciji) dostiže novi nivo. Sa 1,9-litarskim turbodiesel motorom Volkswagen uvodi TDI tehnologiju (direktno ubrizgavanje). Elektronski kontrolisana distributivna pumpa precizno dozira ubrizgavanje goriva. Sistem kombinuje visoku snagu sa kratkim predgrevanjem, izraženim obrtnim momentom i drastično smanjenom potrošnjom. Time TDI ponovo menja percepciju dizel pogona i postavlja standarde efikasnosti koji se osećaju do danas.
