Ljudi ih prepoznaju. A opet, nekako i ne. Ne govorimo o komšijama, već o automobilima koji su ostali tako neprimetni da ih se danas samo još pravi ljubitelji sećaju. Takvi modeli nisu nužno bili promašaji, ali su ostali ispod radara prosečnog kupca automobila.
Pravi ljubitelji Fiata vide veliki 126 u formatu 850 i 127, ali s motorom pozadi. Rešenje zagonetke se nalazi kod nekadašnjeg Fiatovog ogranka u Španiji…
Seat 133, poznat u Nemačkoj i drugim zemljama u koje se izvozio kao Fiat 133, je mali automobil s četiri sedišta, dvoja vrata, motorom i pogonom na zadnjoj osovini, proizvođača iz Španije. Automobil je prvi put predstavljen na Salonu automobila u Barseloni u maju 1974. godine.
Prilikom razvoja modela 133, osnovna premisa je bila da mora da bude ekonomičan kako u razvoju, tako i u proizvodnji. Zato je krajnji proizvod preuzeo većinu komponenti poput šasije i motora od modela Seat 850 (odnosno vrlo srodnog Fijata 850, koji je, sa druge strane, nastao na osnovi Fijata 600, odnono “fiće”).
Model 133 je u Španiji zamenio 850 i Seat 600, koji su proizvedeni u značajnim količinama. Na primer, španska verzija “fiće”, Seat 600, do 1974. godine je proizveden u oko 800.000 primeraka – gotovo isključivo za domaće tržište.
Seat je isprva prodavao model 133 samo u Španiji – bez velikog uspeha, jer je u početku često imao problema s pregrevanjem. Istovremeno, trebalo je da osvoji nova tržišta i nadoknadi gubitke u prodaji u Španiji, koji su se pojavili ukidanjem uvoznih ograničenja za automobile tokom sedamdesetih.
Kvote izvoza bile su veće nego kod prethodnika modela 133 (kao i kod ostatka Seatove palete proizvoda) i dostigle su 36,7 posto do 1976. godine. Do 1980. godine u Španiji je proizvedeno do 200.000 primeraka Seata 133.
Model 133 je na određenim izvoznim tržištima, gde je marka Seat bila nepoznata, nazvan Fiat 133. Oko 127.000 jedinica je izvezeno, a od juna 1975. prodavao se i u Velikoj Britaniji. U Jugoslaviji se nikada nije zvanično prodavao, mada je po koji primerak stigao na naše puteve kroz pojedinačni uvoz.
U Nemačkoj i drugim zemljama, španski model se pojavio na tržištu 1975. godine kao Fiat 133 i nudio se isključivo u verziji od 25 kW. Na promotivnim slikama je prikazana Ursula Andress, bivša Bond devojka.
Kako je Seat u to vreme bio povezan s Fiat koncernom i još nije imao vlastitu distributivnu mrežu, u Nemačkoj su se i drugi Seat modeli mogli naručiti kod Fijatovih dilera. Fiat je takođe želeo da izbegne fonetsku zabunu s markom Seat.
Karoserija modela 133 odgovara stilu Fiata 126, ali je oko 40 centimetara veća i sadrži, za razliku od modela 126 razvijenog iz Fiat Nuova 500, motor s vodenim hlađenjem. Prostorni uslovi su bolji nego kod Fiata 126, ali je i kod modela 133 zapremina prtljažnika s 180 litara prilično ograničena, pogotovo jer se, za razliku od Seat 850, naslon zadnjeg sedišta više ne može oboriti.
Kao i model 850, Seat 133 je automobil s motorom pozadi i pogonom na zadnje točkove – konstrukcija koja se 1974. godine postepeno zamenjuje modelima s motorom napred i pogonom na prednje točkove, poput Renaulta 5 ili Audija 50. Shodno rasporedu motora pozadi, iza zadnjih sedišta postoji samo mali prostor za sitnice, dok je u prednjem prtljažniku više mesta za prtljag.
Najvažniji tehnički podaci modela 133: 2.027 mm međuosovinsko rastojanje, 3.451 mm dužina, 1.421 mm širina, 1.355 mm masa, svega 690 kilograma mase s mogućnošću tereta od 320 kilograma. Kapacitet rezervoara? 30 litara.
Napred Seat 133 ima poprečna ramena, poprečne lisnate opruge s poprečnim stabilizatorom, a pozadi kosa ramena, spiralne opruge i takođe poprečni stabilizator. Nazubljena letva upravljača omogućava vrlo direktan prenos s 2,8 okreta volana od krajnje tačke do krajnje tačke.
Uzdužno postavljen četvorocilindrični redni motor zapremine 843 ccm kombinuje se s četvorostepenim menjačem i nudi se u tri verzije snage, kao “Normal” s 34 KS, odnosno kao “Super” s 37 KS i povećanom kompresijom. Oba modela imaju doboš kočnice napred i pozadi.
Za špansko tržište se nudi još jedna verzija sa dvogrlim karburatorom i disk kočnicama napred. Ovaj model, nazvan “Especial,” ima 43 KS, čime dostiže maksimalnu brzinu od 135 km/h, baš kao i naš Jugo 45 sa praktično istim motorom. Takođe za špansko tržište postoje dve verzije opreme, Normal i Especial s običnom karoserijom, kao i Lujo odnosno Especial Lujo s većim branicima napred i pozadi, odnosno plastičnim oblogama na prednjem i zadnjem delu.
Zanimljiv je podatak o kompresionom odnosu motora od samo 8:1, što omogućava rad na benzinu s 85 oktana. Ovo je još uvek prikladno za Španiju, ali na drugim mestima u Zapadnoj Evropi čak i obična goriva obezbeđuju uobičajeno viši minimalni broj oktana.
Sredinom 1980. godine Seat prekida proizvodnju modela 133 u korist modela Seat Panda. Od 1977. do 1980. godine, Seat 133 se takođe proizvodio u argentinskoj Fijatovoj filijali Industria Argentina Vehículos de Avanzada (IAVA), takođe pod imenom Fiat, a od 1981. do 1982. godine u Sevel Argentina. U Fiat/Sevel fabrici u Kordobi, Argentina, proizvedeno je između 1977. i 1982. godine oko 15.821 primeraka Fijata 133.
Mali Španac je čak stigao do Egipta: u aprilu 1977. godine je objavljeno da Egipat postaje 32. zemlja u svetu koja proizvodi automobile. To se dogodilo nakon potpisivanja sporazuma o isporuci CKD setova iz Seatove fabrike u Barseloni za montažu u fabrici Nasr Automotive Manufacturing Company u Helwanu, kako bi se opsluživalo egipatsko tržište i izvozilo u Irak. Ova fabrika je tokom devedestih sklapala i “zastavu 128”, po istom principu.
Zanimljivost za kraj: model 133 je dugo bio popularan u finskom niskobudžetnom motosportu “Jokamiesluokka”, lokalnoj seriji narodnih trka, u kojoj je u jednom periodu preko 30 posto vozača vozilo Fiat 133.
