Do sada je postojalo više pokušaja uvođenja centralnih sistema koji bi upozoravali vozače na opasnost. Međutim, ti sistemi nisu dovoljno fleksibilni, a njihova infrastruktura je skupa.
Očigledno je bilo da je potrebno razviti sistem u kojem će automobili međusobno razmenjivati informacije bez kontrole “velikog brata”.
“V2V”, odnosno “Vehicle to Vehicle” sistem je u eksperimentalnoj fazi već nekoliko godina, a u njegovom razvoju učestvuju praktično sve veće automobilske firme na svetu, kao što su BMW, Dajmler-Krajsler, Ford, Dženeral Motors, Honda, Nisan, Suburu, Tojota i Folksvagen.
Na ovako obimnom i važnom projektu neophodan je saradnja ovakvih imena da bi sistem postao univerzalan i u potpunosti upotrebljiv.
Ideja iza “V2V-a” je jednostravna. Stručanjci su se odlučili za celularnu, odnosno ćelijsku strukturu sistema. Svaki auto u koji je ugrađen “V2V” uređaj služi kao senzor za detekciju opasnosti i emiter upozorenja ostalim učesnicima u saobraćaju.
Na primer, ako ABS, ili ESP sistem u jednom automobilu mora da reaguje kako bi sprečio isklizavanje, računar konstatuje da je stanje kolovoza loše, pomoću GPS-a registruje tačnu poziciju i emituje informaciju o opasnosti automobilima u krugu od dva kilometra.
Naravno, da ne bi dolazilo do zabune, poruku o opasnosti ne primaju svi vozači u radijusu od dva kilometra, već samo oni koji se kreću prema zoni opasnosti. Na sličan način detektuju se i magla, kiša, zastoj na putu, kao i neposredne opasnosti, poput naglog kočenja automobila ispred, postojanje vozila u mrtvoj tački, ili približavanje vozila sa pravom prvenstva u raskrsnici.
Tako vozač stiče bolju sliku o stanju u saobraćaju i bitno se povećava aktivna bezbednost vožnje. Informacije se prenose putem displeja na komandnoj tabli, ili pomoću vibracija sedišta, svetlosnih i zvučnih signala, u slučaju neposredne opasnosti od sudara.
Da bi ovakav sistem zaživeo, neophodno je da njegova ugradnja minimalno podiže cenu novog vozila. Takođe je vrlo bitno da vlasnici vozila nemaju dodatne troškove i mesečna plaćanja vezana za rad sistema, pošto bi to sigurno uticalo na brzinu njegovog širenja i procenat zastupljenosti.
Zbog toga su naučnici odlučili da upotrebe sisteme koji već postoje i imaju široku primenu. Zato se koriste senzori ABS-a i ESP-a, standardni računari i bežična komunikacija, koja je prisutna na svim prenosnim računarima.
Trenutno je “V2V” sistem u eksperimentalnoj fazi, a stručnjaci kažu da će biti potrebno da bar polovina automobila na drumu poseduje “V2V” kako bi on bio od koristi. Ipak, sudeći po brzini razvoja, ovakav sistem će biti korišćen u skorijoj budućnosti.
I. Katunac
