Frakcija desnog centra, Evropska narodna partija (EVP), traži delimično povlačenje zabrane i odlaganje strožijih propisa o emisijama
Nakon što su automobilski lobi i vlade kritikovale Evropsku uniju zbog ubrzanja ukidanja motora sa unutrašnjim sagorevanjem, sada su se i neki političari izjasnili protiv zabrane planirane za 2035. Najveća frakcija u Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija, vrši pritisak na vodeće političare u Briselu. Reuters je došao do nacrta dokumenta u kojem se navodi da bi zabrana “trebalo da bude povučena”.
EVP želi da motori sa unutrašnjim sagorevanjem u automobilima koji koriste alternativna goriva ostanu u upotrebi i nakon sredine naredne decenije. Takođe, u nacrtu dokumenta se predlaže da proizvođačima bude dozvoljeno da prodaju plug-in hibride i posle 2035. godine. S obzirom na opadajuću potražnju, mnogi proizvođači automobila koji posluju u Evropi revidirali su svoje ambiciozne ciljeve u vezi sa električnim vozilima.
Koalicija desnog centra takođe zahteva da strožiji propisi o emisijama, koji treba da stupe na snagu sledeće godine, budu odloženi do 2027. kako bi se kompanije zaštitile od kazni. Trenutni prosek emisija flotnih vozila od 115,1 g/km (na osnovu WLTP ciklusa) trebalo bi da se do 2025. smanji za oko 19 procenata, na 93,6 g/km. Za svaki gram emisije iznad cilja, proizvođači moraju da plate kaznu od 95 evra. Kako se kazna primenjuje na svako pojedinačno vozilo, ukupni iznos kazni za velike kompanije poput Volkswagena brzo dostiže značajne visine.
Izvršni direktor Renaulta, Luka de Meo, procenjuje da bi automobilska industrija mogla da plati do 15 milijardi evra kazni samo sledeće godine. Međutim, direktor BMW-a, Oliver Cipze, izjavio je da stroži ciljevi za emisije flotnih vozila ne bi trebalo da budu odloženi, jer su proizvođači imali pet godina da se pripreme za nove propise. Ovo je igra brojki, jer se suštinski sve svodi na to da li proizvođač može da proda dovoljno električnih modela da kompenzuje emisije svojih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
