Niko u ovom trenutku nema odgovor koliko će izbor Donalda Trump-a za američkog predsednika uticati na stabilnost severno američke auto industrije znajući da je jedna od platformi njegove kampanje ukidanje NAFTE, koja je, istina, deklasirala autentičnu američku auto industriju, ali u isto vreme omogućila savremenu globalizaciju tržišta, pogotovo na severno američkom tlu.
Imajući na umu da je Trumpa “donela na vlast” pretezno bela američka radnička klasa, tzv. “Blue collar workers” Michigen-a i Ohaja, bice zanimljivo posmatrati 2017. godinu sa ovog aspekta. Kako ispuniti obećano, i da li je realno ukidanje sporazuma NAFTA (North American Free Trade Agreement)?
Koliko će taj potez narušiti ekonomske odnose između država članica? Gde je u svemu tome automobilska unija i kako će ona reagovati na taj potez? Šta podrazumeva Trampova izjava: “US comes first…” kojom euforično pozdravlja jučerašnju odluku Ford-a da odustane od investicije u Meksiku vredne 1.6 milijardi dolara?
“Mnogo buke ni oko čega” rekli bi mnogi, jer ipak samo naivni veruju da je do velike promene moguće. Automobilska industrija je globalni fenomen. Pogotovo tržište severne Amerike gde su proizvođači iz Kanade, SAD-a i Meksika “izmešani” do te mere da je nemoguce sagledati realne posledice ovakve politike. Pogotovo ako se uzme u obzir da je upravo reč “Globalizacija auto industrije “ moto ovogodisnjeg salona automobila u Detroitu.
Tačno dva meseca pre zvanične premijere na Salonu automobila u Ženevi, Kia je predstavila potpuno novog “pikanta”. Najmanji model u gami je potpuno nov, iako ima elemenata koji podsećaju na starog, na primer, zadnji deo. Sa druge strane, prednji kraj podseća na “rio”.
“Kia pikanto” je razvijen od strane stručnjaka iz dizajnerskog u Frankfurtu i Namjangu u Južnoj Koreji. U opdnosu na prethodnika ima duže međuosovinsko rastojanje za 15 mm (ukupno 2400 mm), uz zadržavanje ukupne dužine od 3595 mm.
To znači da su točkovi maksimalno pomereni u uglove karoserije, što obezbeđuje više mesta u kabini ali i bolje vozne karakteristike, uz zadržavanje kompaktnih spoljašnjih dimenzija.
Unutrašnjost je dizajnirana po ugledu na najnovije modele Kije, i to bukvalno. Komandna tabla izgleda vrlo atraktivno, a tu je i veliki multimedijalni displej sa bočnim tasterima.
Na fotografijama je “GT lajn” verzija, što znači da je prikazan najbolje opremljeni “pikanto”. Sudeći po ovome što možemo da vidimo, ovo je jedan od retkih modela A segmenta koji izgleda kao smanjeni veliki auto.
Trebalo bi da ga pokreću motori kao u prethodnoj generaciji, što znači jednolitarski atmosferski motor sa 66 KS i 1,2 sa 85 “konja”. Novina je to da će se pod haubom naći i turbo-benzinac zapremine 1,0 litra iz “sida”.
Više detalja o novom “pikantu” saznaćemo tokom premijere na Salonu automobila u Ženevi.
Pronalaženje zaboravljenih automobila i njihovo vraćanje u život postala je svojevrsna atrakcija na Zapadu. Čak i kad nisu u pitanju naročito vredni automobili, spašavanje legendi izaziva veliku pažnju.
U ovom slučaju, mladi Francuz je od sakupljača pečurki (možda i tartufa) došao do informacije da se u šumi, na 1300 metara nadmorske visine, nalazi jedan zaboravljeni “folksvagen transporter T1”.
Došlo se do podataka da je auto iz 1955. godine i da duboko u šumi u francuskim Alpima stoji već 40 godina, gde je dovučen kako bi služio kao sklonište, s obzirom da mu je motor stradao i da se u to vreme popravka nije isplatila.
Francuz je pronašao vlasnika zemljišta, od koga je otkupio “T1”. ne navodi se za koliko para, a na kraju krajeva, nije ni bitno; verujemo da je reč o nekom simboličnom iznosu…
Sve u svemu, čovek je imao ideju da iskopa kombi zaglavljen između dva drveta i da ga odvuče u grad. Čak je na šasiju postavio specijalne nosače za vuču, međutim, u poslednjem trenutku mu je sinula ideja da u šumu dopremi sve neophodne delove kako bi kombi spustio niz planuinu sopstvenim pogonom.
EKipa je donela sve neophodne delove, uključujući i motor. Zamenjene su kočnice, sva creva, cilindri i sajle. Auto je upaljen a novi vlasnik je odlučio da ga u estetskom smislu ne dira, jer mu se dopada patina koju je dobio tokom 40 godina stajanja u šumi.
Nedavno predstavljena najnovija “opel insignija” privukla je ogromnu pažnju javnosti, što zbog svog izgleda, što zbog tehničkih inovacija.
Ni dizajneri nisu ostali imuni, pa je postala inspiracija za brojne rendere, među kojima je i ovaj koji vam sada predstavljamo.
Jedan od aktivnih dizajnera na internetu, X-Tomi, napravio je render produžene verzije “insignije”.
Iako pravi auto zapravo ne postoji u ovakvom izdanju, a najverovatnije neće nikad ni postojati, lepo je videti kako bi mogla da izgleda VIP verzija.
U svakom slučaju, render je prilično uspeo a “insignija” izgleda atraktivno u u ovoj, prestižnoj varijanti. Možda ne bi mogla da stane rame uz rame baš sa “mercedes pulmanom”, ali verujemo da se mnoge zvezde ne bi bunile da se prevezu u ovakvom vozilu.
Mesec dana od početka proizvodnje, istovremeno kada i na većini evropskih tržišta, novi model Tojote – “C-HR”, stigao je i u salone ove marke u Srbiji.
Potencijalnim kupcima se nudi u tri osnovne verzije: sa Euro 6 turbo-benzinskim motorom od 1.197 cm3 (85 kW/116 KS, 185 Nm maksimalnog obrtnog momenta), šestopenim manuelnim menjačem i pogonom na prednjim točkovima, po startnoj ceni od 20.990 evra (u dinarskoj protivvrednosti, sa svim dažbinama).
Sa istim motorom, automatskim menjačem i pogonom na svim točkovima, cena startuje od 26.900 evra.
“Tojota C-HR” sa hibridnim pogonom – benzinskim motorom od 1.798 cm3 i elektromotorom, ukupne snage sistema (90 kW/122 KS), eCVT automatskim menjačem (kontinuirana promena stepena) i pogonom na prednjim točkovima, nudi se po startnoj ceni od 27.500 evra.
Uz sve tri osnovne verzije kupci mogu da biraju jedan od tri paketa opreme: “C-ENTER”, “C-ULT” ili “C-HIC”.
Ekskluzivan izveštaj sa međunarodne prezentacije “tojote C-HR” koja je održana u Madridu i kojoj je prisustvovala ekipa Auto magazina, možete da pročitate u najnovijem štampanom izdanju koje je uveliko na kioscima širom Srbije.
Detaljan test moći ćete da pročitate u sledećem, januarskom izdanju.
„Nisan kaškai“ je jedan od najpopularnijih krosovera na našem tržištu. To i ne čudi, s obzirom da ima dobar odnos uloženog i dobijenog, odnosno dizajna, opreme, prostranosti, kvaliteta, performansi i cene. Posle najjače dizel verzije sa 1,6 motorom od 130 „konja“ i najjačeg turbo-benzinca od 163 konjske snage, na red za testiranje je došao četvorocilindrični turbo-benzinac zapremine 1,2 litra.
Nisan kaškai je jedan od najpopularnijih krosovera na našem tržištu
U Renoovim modelima postiže 100 ali i 130 „konja“, dok je za „kaškai“ rezervisana samo srednja verzija od 115 KS. Takozvani daunsajzing je odavno preuzeo dominaciju nad evropskim motorima, pa je svega nekolicina proizvođača u gami zadržala atmosferske benzince. Iz tog razloga, osnovna ponuda „kaškaija“ na našem tržištu je sa 1,2 turbo-benzincem, koji može da se nabavi već za 18.600 evra.
Nisan tradicionalno ima vrlo bogatu ponudu opreme, pa već bazni paket sadrži sve što treba prosečnom vozaču – „klimu“, USB priključak i blutut konekciju, LED dnevna svetla, tempomat, pomoć pri kretanju na uzbrdici, start-stop sistem, elektro-podizače za sva četiri prozora… Međutim, kupci „kaškaija“, bar prema onome što smo videli na ulicama, a ima ih mnogo, vole da dodaju još para i da sebe časte automobilom koji je prilično luksuzno opremljen.
Na red za testiranje je došao četvorocilindrični turbo-benzinac zapremine 1,2 litra
Upravo jedan takav vam predstavljamo – „kaškai 360 plus“. Ovo nije najbolji paket opreme, iznad njega je samo „tekna“. Pa ipak, kada uđete u kabinu, stičete utisak da je ovo najbolje opremljeni „kaškai“. Ne samo zbog panoramskog krova i sistema kamera koje pokrivaju ugao od 360 stepeni oko vozila, već i zbog velike količine finih materijala. Tvrda plastika je zaista minimalno korišćena, a eko-kožom je tapacirana čak i konzola oko ručice menjača, sa atraktivnim svetlim štepovima i ambijentalnim osvetljenje.
Zbog svega ovoga nam se veći „ikstrejl“, koji smo testirali neposredno posle „kaškaija“, učinio manje luksuznim, a materijali u njemu manje primerenim klasi. Doduše, imao je i nešto slabiju opremu ali o tome ćemo drugom prilikom. Mnogo čitalaca nam se javilo zbog zainteresovanosti za automatski menjač u „kaškaija“, pa je to bio jedan od glavnih razloga zbog kog smo odabrali ovu verziju na test. Nisan je jedan od retkih proizvođača koji je veran CVT (Continuously variable transmission) menjačima i ljudi se pitaju kako to radi u praksi.
Velika količina finih materijala u kabini
O ovoj vrsti menjača bi mogao da se napiše poseban članak, a suština je u tome da zapravo ima beskonačno mnogo brzina. Otuda i naziv – kontinuirano promenljiva transmisija. Zapravo, ubrzanja se postižu tako što motor radi na određenom i konstantnom broju obrtaja, a auto ubrzava tako što se zapravo menja prenosni odnos menjača. Naravno, i broj obrtaja motora se menja u skladu sa potrebom za snagom, odnosno, zavisi od toga koliko ste pritisnuli papučicu gasa. Na primer, ako umereno ubrzavate, „kaškai“ radi na oko 1.700 obrtaja, ne menjajući obrtaje.
Tek kada dostignete željenu brzinu, broj obrtaja pada. Isto tako, ako želite bolja ubrzanja, motor će raditi na višim obrtajima, i to konstantnim (ukoliko ne menjate pritisak na papučicu gasa), sve dok ne prestane potreba za ubrzanjima. Ovde se javlja potencijalni problem u smislu da je na starijim automobilima buka motora bila prilično velika. Međutim, „kaškai“ je utišan, tako da ne smeta ujednačen zvuk motora koji je na višim obrtajima samo prilikom naglih ubrzanja i to kratkotrajno.
Pristojna ponuda prostora za kolena na zadnjoj klupi
Zanimljivo je da je Nisan ipak isprogramirao šest unapred definisanih prenosnih odnosa, koji do izražaja dolaze tek u manuelnom modu. Oni su neophodni pre svega prilikom kočenja motorom. Mi smo često koristili ovu opciju, čak i prilikom usporavanja pre semafora. Odziv menjača je veoma brz, tako da ima smisla koristiti manuelni mod u svakodnevnoj vožnji. Ali samo prilikom kočenja. Za ubrzanje je potpuno nepotreban, jer je tom prilikom efikasniji od bilo koje druge vrste automatskih menjača.
Dopalo nam se što je reakcija na komandu gasa trenutna, čak i iz stanja mirovanja. Na žalost, to nije slučaj sa slabijom verzijom motora od 100 „konja“, koju smo istovremeno imali prilike da isprobamo u novom „meganu“. Zbog svega toga vožnja sa Nisanovim CVT menjačem je pravi antistres tretman i odmor za dušu. Iako na papiru 115 „konja“ deluje malo, auto nas ni u jednom trenutku nije ostavio bez snage.
Prtljažnik od 400 litara je na nivou najboljih klasičnih hečbeka C segmenta
Šta više, veoma je elastičan i pri visokim brzinama, mada se dobar deo zasluga sigurno može pripisati i menjaču. Doduše, za kombinaciju sa CVT-om, motor ipak ima izmenjenu mapu rada. Konkretno, dok sa manuelnim menjačem maksimalnih 115 KS postiže pri 4500 obrtaja, „ikstronik“, odnosno CVT maksimum ostvaruje pri 5200 obrtaja. Čak ima i smanjen obrtni moment, sa 190 na 165 njutn-metara, koje postiže pri 1750 umesto na 2000 obrtaja kod manuelnog menjača.
Interesantna je i priča o prenosnim odnosima. CVT omogućava motoru da se na auto-putu „vrti“ na nižim obrtajima, pa tako pri 130 km/h obrtomer pokazuje oko 2.900 obrtaja, uz trenutnu potrošnju od oko 7,5 l/100 km. Sve u svemu, CVT menjač nije uticao na povećanje potrošnje po gradu, tako da smo prosek testa završili sa vrlo pristojnih 8,1 l/100 km. Toliko nam je trošio i 1,6 dizelaš od 130 „konja“ u „ikstrejlu“ sa prednjim pogonom…
Nisan je jedan od retkih proizvođača koji je veran CVT menjačima
„Nisan kaškai“ je vrlo zanimljiv porodični auto koji se na putu ponaša kao limuzina a ne kao povišeni SUV. Ogibljenje je meko podešeno, idealno za naše puteve. Dobro upija čak i udarne rupe, iako su na testiranom automobilu fabrički montirane „osamnaestice“. Dobro ležanje u krivinama se uopšte ne dovodi u pitanje, kao ni praktičnost kabine, koja je potpuno podređena porodičnim potrebama – od prostranog prtljažnika sa duplim dnom, pa sve do solidnog komfora na zadnjim sedištima.
Ovom automobilu je zaista teško pronaći ozbiljniju manu. Jedino što nas je tokom testa konstantno nerviralo je sjajna plastika u kabini, koja je sve vreme bila prašnjava. Nije nam pomoglo ni stalno brisanje magičnom krpom. Cena od 24.750 evra nije mala, mada bi naš izbor za tu sumu novca pre bila verzija sa 1,6 turbo-benzincem sa 163 KS. Uz doplatu od 300 evra sa istim paketom opreme dobija se neuporedivo jači i zabavniji motor za vožnju, koji bukvalno ima istu potrošnju. Na svu sreću, izbor je veliki i svakako samo vaš. Aleksandar Bursać
Kamere čuvaju limariju
Moramo da priznamo da se nismo tako brzo navikli na sistem kamera koje pokrivaju kompletnu situaciju oko automobila. Nalaze se u bočnim retrovizorima i ispod prednjeg i zadnjeg znaka. Nije lako proceniti udaljenost objekta od automobila pa je potrebno malo vremena za privikavanje. Najviše nam je pomagala kamera u desnom retrovizoru, koja je pokazivala situaciju uz bočnu ivicu koju vozač ne može da vidi.
Auto čita znakove za vas
Kamera za čitanje saobraćajnih znakova je jedan od detalja sa spiska opreme koji spada među najkorisnije. Uvek pokazuje poslednje snimljeno ograničenje brzine, mada ne ume da prepozna prolazak kroz raskrsnicu i prestanak ograničenja. Ista kamera snima saobraćaj ispred vozila tako da automatski uključuje i isključuje duga svetla, što je takođe veoma korisna opcija.
Eko-mod pod znakom pitanja
Iako je većina modernih automobila opremljena tasterom kojim se aktivira eko-mod, nismo uspeli da postignemo ono što je proizvođač zamislio – manju potrošnju goriva. Naime, eko-mod je neka vrsta čip-tjuninga, ali naniže, tako da motor menja mapu rada i postiže manju snagu. Ubrzanja su lošija, međutim, to u praksi ne dovodi i do niže potrošnje.
Nissan Qashqai 1,2 DIG-T X-Tronic 360 Plus Motor: zapremina 1197 ccm, snaga 85 kW (115 KS) pri 5200 o/min, maks. obrtni moment 165 Nm pri 1750 o/min, menjač automatski, CVT sa 6 predefinisanih brzina Dimenzije: 4377/1806/1590 mm, međuos. rastojanje 2646 mm, prtljažnik 401/1569 l, rezervoar 55 l, pneumatici 215/55 R 18, masa 1451 kg Performanse: maks. brzina 173 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 12,9 s, potrošnja 5,4/5,8/6,6 l/100 km, emisija CO2 133 g/km
Oprema Standard: panoramski stakleni krov sa el. zavesom, krovni nosači u srebrnoj boji, kamera 360 stepeni oko vozila, otključavanje i startovanje motora bez ključa, multimedijalni displej 7 inča, dodatno zatamnjena zadnja stakla, alu felne 18 inča, paket „sigurnost“ (automatsko prepoznavanje saobraćajnih znakova, upozorenje pri napuštanju saobraćajne trake, automatska duga svetla, prednji i zadnji parking senzori, automatsko kočenje, elektrohromatski retrovizor), senzor za svetla i kišu, el. sklopivi retrovizori, automatski dvozonski klima-uređaj, ambijentalno osvetljenje, ozvučenje sa USB i AUX priključcima i 6 zvučnika, blutut konekcija, senzor pritiska u gumama, tempomat, pomoć pri kretanju na uzbrdici, el. podizači svih prozora
Ako ste mislili da bogataši nemaju svakodnevne probleme kakve imamo mi “smrtnici”, varate se. Evo primera gde je vlasnik jednog finog “ferarija 458” poželeo lično da kupi božićno drvce, iliti novogodišnju jelku.
Iako takav auto definitivno nije namenjen prevozu drveća, čovek se ipak snašao tako što je jelku stavio na korv, koji je prethodno obložio ćebetom kako se lak ne bi izgrebao.
Posle brojnih špijunskih snimaka i “procurelih” fotografija, Suzuki je zvanično predstavio potpuno novu generaciju čuvenog “svifta”.
Autop je odmah prepoznatljiv kao “svift”, s obzirom da su dizajneri uradili dobar posao, baš kao na prelazu sa pretposlednje na poslednju generaciju.
Za lokalno tržište “svift” će biti u ponudi sa sedam paketa opreme i tri motora – unapređenim 1,2 atmosferskim benzincem koji poznajemo još iz novog “balena”, ali i kao hibrid, koji pokreće isti motor uz malu pomoć alnasera koji ima ulogu elektro-motora.
Na kraju, kao i u slučaju “balena”, top model je opremljen 1,0 trocilindričnim turbo-benzincem koji će pokretati “RSt” verziju.
Podaci o snazi još uvek nisu poznati, ali pretpostavljamo da će to biti iste cifre kao i kod “balena”, uz moguća neznatna odstupanja.
“Suzuki svift” će se standardno isporučivati sa petostepenim menjačem, a u ponudi će biti CVT, kao i šestostepeni automatik, u zavisnosti od motora. Kao i do sada, moći će da se poruči i auto sa pogonom na sva četiri točka.
Po ugledu na ostale nove modele Suzukija, “svift” će imati sistem za automatsko kočenje u cilju izbegavanja sudara ili ublažavanje njegovih posledica, adaptivni, odnosno radarski tempomat koji sam održava odstojanje od vozila ispred, automatsko aktiviranje dugih svetala…
Prodaja počinje već 4. januara na domaćem, japanskom tržištu, a svetska premijera je zakazana za mart mesec, na Salonu automobila u Ženevi.
Stavljanje gusenica na moderne terence i nije tako neuobičajena pojava. Čak i na “soft SUV” modelima ne izgledaju loše i što je najvažnije, poboljšavaju vozne karakteristike po ekstremno klizavim ili rastresitim podlogama kao što su sneg, blato i pesak.
Ipak, nismo očekivali da će neko da postavi gusenice na starinu, kakav je “lend rover 109 S2” iz 1959. godine. Primerak koji vidite na fotografijama, samo je jedan od 15 sličnih koje je prepravila firma Cuthbertson, ali i jedini koji je ostao u Velikoj Britaniji.
Auto je na prodaju i za njega se traži 85.000 britanskih funti, odnosno oko 100.000 evra! Restauriran je pre nekoliko godina po vrlo visokim standardima. Umesto točkova postavljene su gusenice i to je jedina stavka koja nije originalna na vozilu.
Prednje gusenice su upravljive na konvencionalan način.
Sada nam stiže još jedna zanimljiva vizija kamiona budućnosti koju potpisuje Francisco Calado. On je dizajnirao kamion sa poluprikolicom namenjenu prevozu komprimovanih tečnosti pod nazivom “well-planned compressed liquids transporter”.
Ideja je da to bude najbrži i najefikasniji kamion, koji pokreću elektro-motori uz pomoć deset baterija. Veliku brzinu omogućava mu aerodinamičnost, a s obzirom da je i poluprikolica dizajnirana po ugledu na oblike iz prirode, u ovom slučaju kamen, ne bi trebalo da bude problema sa bočnim vetrom.
Kabina je sastavljena iz dve celine i namenjena je dugim putovanjima. Zamišljeno je da ima čak i malo kupatilo i posebnu “sobu” za odmor.
Ako vas zanima kako se ulazi u kamion, odgovor je kroz prednju stranu na kojoj su vrata. Doduše, nismo sigurni kako bi to funkcionisalo u pogledu bezbednosti.
