Mnogi poznavaoci automobilizma, uključujući i dole potpisanog, smatraju da je “lada niva” prvi pravi SUV automobil, koji je otpočeo “hi(p)steriju” za vozilima koji mogu lako da se popnu na ivičnjak, a koja kulminira u dvadeset prvom veku. Zbog toga što je bio prvi, morao je da omogući mnogo toga više nego da se popne uz ivičnjak.

Priča o “nivi” (mada bi možda bilo pravilnije po ruski zvati je “njiva”) počinje još 1971. godine, kada je uprava giganta VAZ odlučila da postoji potreba za terenskim vozilom koje nije previše grubo i jednostrano orjentisano, odnosno za automobilom koji je podjednako dobro oseća i na asfaltu, u blatu, snegu, ili na ledu. I, eto, SUV klasa je rođena.

Nakon brojnih idejnih rešenja koja su odbijena zbog nedovoljne sofisticiranosti i grubosti, sredinom sedamdesetih pronađena je pobednička formula. Mali hečbek sa troja vrata za koji su dizajneri navodno tvrdili da podseća na “reno 5” u radničkim čizmama ima minimalne prepuste napred i pozadi, kratko međuosovinsko rastojanje, kao i klirens od 213 milimetara, zbog čega je mogao da se popne uz uzbrdicu od čak 58 stepeni, da pregazi vodu duboku šezdeset centimetara, kao i da prti sneg dubine jedan metar!

Treba napomenuti da “niva” nema ramnu šasiju kao neki “pravi” terenci, već samonoseću karoseriju. Ipak, pokazalo se da je kratka školjka dovoljno dobra da podnese velike napore lošeg terena. Prednost samonoseće šasije je pored ostalog i umerena masa. Prazna “niva” teži oko 1200 kilograma. Kada se uz ovakvu postavku karoserije doda i čuveni 4×4 sistem prenosa snage sa reduktorom i blokadom centralnog diferencijala, dobija se vozilo za koje prepreka teško da postoji.

Koncept osmišljen pre gotovo pet decenija još uvek “drži vodu”, pa se “niva” sa gotovo nesmanjenim intenzitetom prodaje širom Evrope. Sa prodajom od oko 200 automobila mesečno, ona je jedan od najprodavanijih vozila na našem tržištu.

Pod parolom “ne popravljaj ono što radi”, Lada je tokom decenija minimalno menjala “nivu”. Pokoji kozmetički detalj poput prednje maske i to je to. Svako veliko redizajniranje, ili pokušaj “popravljanja”, dakle sve više od blagog “šminkanja” kakvo Rusi nude u verziji “urban” bilo bi nepotrebno i sigurno bi značilo kraj za ovu legendu.

“Niva” je, što i očekujemo, prava riznica arhaizama, počevši od kvake sa “fijata 124”, preko odvojenih ručica migavaca i dugog svetla (kakve je i Zastava koristila), pa do “neba” napravljenog od preforisane plastike i neizbežnog “mirisa novog automobila” iz sedamdesetih godina prošlog veka. Sve na i u “nivi” je osmišljeno i napravljeno kako bi se povećala robusnost i trajnost u radu. Recimo tkanina na sedištima je vrlo robusna, a gumene patosnice i pod u gepeku su kao poručeni da se operu šmrkom.

Prtljažnik zapremine 265 litara veliki je kao kod, recimo “punta”, a upotrebljiviji je zbog toga što se vrata otvaraju od same ivice patosa, pa je utovar kabastih i teških stvari jednostavniji. Novine u verziji koja je sada na tržištu jesu strujni priključak od 12 volti, kao i sijalica.

Plastika na komandnoj tabli je prilično gruba. Dosta je šrafova koji se vide, spojevi su naglašeni. Pa opet to je “niva”, auto kojeg fabrika deklariše da je sposoban da funkcioniše na temperaturama od minus 40 do plus 45 stepeni Celzijusa.

Položaj za volanom je prilično dobar, mnogo bolji nego u “jugu”, ili “zastavi 101”. Sedi se visoko i uspravno, ali komotno. Jedino će vozači visine oko dva metra morati da saviju noge kako bi dohvatili papučice. Zadnja klupa nudi iznenađujuću količinu prostora. Dve odrasle osobe visine do 180 cm bez problema mogu da sede jedna iza druge, što je odličan rezultat ako se prisetimo da je “niva” vrlo mala, tek je nešto duža od “juga”.

Vožnja “nive” nije nikakav bauk. U redu, ergonomija nije baš po standardu 21. veka, i pored desne ruke su čak tri ručice. Međutim, čim se naviknete da se kontakt brava nalazi sa leve strane volana, malo zavučeno, da je prekidač za sva četiri migavca sa desne strane, tako gde je obično ključ i da u vožnji najčešće treba da koristite samo onu najdužu ručicu, sve teče kao po loju.

Stari Ladin motor od 1,7 litara sa  dva ventila po cilindru dobio je Boš ubrizgavanje goriva kojim je uspeo da zadovolji euro 6 ekološke standarde. Lako i brzo i živahno prima gas. Metalni zvuk iz auspuha i kliktanje razvoda ventila nije se promenio od početka proizvodnje.

Doduše, vide se pokušaji da se umanji buka motora pomoću izloacionog materijala sa zadnje strane haube. I zaista, tokom vožnje do nekih 100 km/h, motor se umereno čuje. Ono što dominira vožnjom je zvuk pogonskog sistema. Kutija menjača je odvojena od centralnog diferencijala i ova dva sklopa u pokretu prave najveću kakofoniju u kabini.

U zavisnosti od toga da li ubrzavate naglo ili polako, da li kočite motorom ili krstarite, javiće se različite vrste već svima dobro poznatih piskutavih i unjkavih zvukova. Međutim, oni nisu preglasni i odavno su postali deo karaktera ovog auta.

Menjač ima iznenađujuće kratke hodove, ali je u mestu prilično neprecizan i jogunast. Međutim, u vožnji stvari dođu na svoje mesto i pronema brzina teče glatko. Ako umete, poslužite se međugasom i promene naniže će biti potpuno glatke.

Upravljač je ima hidraulični servo i vrlo je mek i lak za korišćenje. Naravno, ne možete očekivati neku preciznost i komunikativnost. Takođe, pri brzinama preko 80 km/h potrebno je pomalo “hvatati” pravac. Međutim, ni u jednom trenutku ne osećate se kao da nemate kontrolu nad automobilom.

Osećaj u vožnji je “old skul”. Auto blago skakuće i podrhtava na blagim neravninama, ali se zato neće grubo stresti na kratkim oštrim neravninama kao mnogi moderni SUV-ovi. Zahvaljujući prečniku okretanja od samo 11 metara, mekom volanu i vrlo preglednoj karoseriji vožnja u gradu je laka i prijatna.

Na auto putu, “niva” je pristojno tiha i mirna do nekih 110 km/h, a svako dalje ubrzavanje nije poželjno zbog kratkih stepena prenosa i buke vazduha.

Smatramo da bi bilo deplasirano da vam opisujemo terenske sposobnosti “nive”, ali vratićemo se na one dve ručice kraj menjača. Ako u toku vožnje naiđete na izuzetno veliki nagib, ili spust, povucite ručicu srednje dužine ka sebi. Time ćete redukovati prenos i sigurno ćete proći tamo gde ste pošli. Ako se dogodi da velika uzbrdica kao podlogu ima klizavu, rastresitu masu, povucite ka sebi i najkraću ručicu.

Ona je nešto teža za korišćenje, i njome ćete blokirati centralni diferencijal i sigurno ćete stići tamo gde ste naumili. Jednostavno i neverovatno efikasno. Inače, “niva” ima stalni prenos snage na sva sva četiri toka, pa je na lošem kolovozu vrlo ubedljiva i bezbedna i po vrlo lošoj podlozi bez blokade. Čak je u zadnja kruta osovina vođena preko pet ramena dobro kontrolisana i ne odskače lako.

Potrošnja “nive” je smanjena modernizacijom motora, ali i dalje se ne može reći da je umerena. Realno je da u vožnji po gradu očekujete prosek između 11 i 13 litara, dok je na magistralnom putu teško spustiti prosek ispod osam litara. Na nakom of-roudu potrošnja može da ode i na dvadeset, pa i više litara potrošenog benzina na 100 pređenih lilometara.

Upravo zato treba biti obazriv, jer u tom slučaju rezervoar benzina od 42 litara ne nudi preveliku autonomiju. Na svu sreću, rešenje za ekonomičniju vožnju je ugradnja TNG uređaja, koji sa atestom košta 700 evra.

Testiranje “lade nive” smo završili sa velikim osmehom na licu. Iako na prvi pogled na ovom autu ništa nije onako kako treba, odnosno onako kako su nas moderni automobili navikli, kada zatvorite vrata i krenete, sve kockice se slože i vožnja postaje interesantna, usudili bi se da kažemo i zadovoljstvo.

Uostalom, voziti ovakav auto može da bude ne samo potreba, već i životni stav. A “niva” je itekako sposobna da bude porodični auto manje familije. Ipak, o dve stvari ipak treba povesti računa. Prva je da ovaj terenac nema klima uređaj ni kao opciju, a druga je bezbednost koju pruža u slučaju sudara.

Lada koju smo vam prikazali košta 9.500 evra, odnosno 10.200 evra sa ugrađenim TNG uređajem. Naravno, pravna lica imaju pravo na povrat PDV-a, a u tom slučaju verzija sa gasom košta 8.500 evra.
Ivan Katunac

Verzija urban za gradske “avanturiste”
U želji da privuče drugačiju vrstu kupaca, Lada je sa veliko merom i dobrim ukusom “ušminkala” “nivu” i ponudila verziju “urban”. Spolja su izmenjena maska hladnjaka i branici, koji su sada plastični i u boji karoserije. Tu su još i aluminijumski naplaci, kao veliki izbor pastelnih i metalik boja.

U kabini se nalaze restilizovana sedišta sa mekšim presvlakama i grejačima, izmenjen je volan i centralna konzola, a prozori i retrovizori se pokreću električnim putem. Verzija “urban” košta 10.300 evra. Test ove verzije moćićete da pročitate u nekom od narednih brojeva Auto magazina.

Zvučna imena
“Niva” je prvi model koji je Lada konstruisala sama, mada je dosta detalja, pre svega na karoseriji i u kabini preuzeto od “fijata 124”. Potvrđeno je da je Porše, sa kojim Lada decenijama blisko sarađuje, u velikoj meri pomogao u tehničkom razvoju “nive”, pre svega oko motora, metalurgije i “pakovanja” mehanike u malu, ali efikasnu formu.

Auto za sva doba i sve kontinente
Zvanično je predstavljena 1977. godine, a na tržištu Zapadne Evrope pojavila se već 1978. Sa svojom neobičnom pojavom, ovaj mali brutalko mekog srca osvojio je srca brojnih kupaca. Već godinu dana nakon debija, “niva” uspeva od osvoji čak 40 posto tržišta svoje klase u Zapadnoj Evropi! Izvožena je u sve krajeve planete i svuda je imala uspeha.

U čemu leži njena popularnost? Svakako, to je dobro odmerena kombinacija cene, robusnosti i terenskih sposobnosti. Jednako je cenjena među firmama koje imaju potrebu za sposobnim terenskim vozilom, kao među avanturistima kojima cena “lade” nije prevelika kako bi im bila drugi, ili treći auto u porodici.

Lada Niva 21214-120-60
Motor: 4 cilindra, zapremina 1690 ccm, snaga 61 kW (83 KS) pri 5000 o/min, maks. obrtni moment 129 Nm pri 4000 o/min, menjač manuelni, 5 stepeni, reduktor 1,2/2,135, stalni pogon na svim točkovima, blokada centralnog diferencijala
Dimenzije: 3740/1680/1640 mm, međuos. rastojanje 2200 mm, prtljažnik 265-585 l, rezervoar 42 l, pneumatici 185/75 R16, masa 1210 kg
Performanse: maks. brzina 142 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 17,0 s, prosečna potrošnja 10,8 l/100 km

Oprema
Standard: servo uravljač, električno pokretanje prozora, ručno podešavanje retrovizora iz kabine, ISOFIX priključci na zadnjoj klupi, električna utičnica i svetlo u prtljažniku, blokada motora, svetla za maglu napred i pozadi, treće stop svetlo, podešavanje visine farova iz kabine, obaranje naslona zadnjeg sedišta, rezervni točak punih dimenzija