Najpoznatiji vulkanizerski servis u Zemunu, GumeFelneDanko, spremno je dočekao letnju sezonu sa velikim izborom novih i polovnih pneumatika za sve tipove vozila. U ponudi su gume velikog broja proizvođača po najpovoljnijim cenama u gradu.
Kod Danka mogu da se nabave i kompletni setovi točkova sa čeličnim ili aluminijumskim felnama, bilo da su nove ili polovne.
Osim toga, servis Danko vrši i popravku, odnosno ispravljanje i farbanje svih vrsta felni. Najnovija tehnologija se odnosi na farbanje specijalnom bojom sa hrom efektom, što je do sada bilo gotovo nemoguće postići (osim pravim hromiranjem).
Servis GumeFelneDanko nalazi se u Zemunu, na Batajničkom Drumu broj 1. Telefoni za informacije su 011/3165-098 i 064/867-2754 a internet stranica servisa je www.gumefelnedanko.rs.
Ako vam je dosadila kafa koju pijete na poslu, a najčešće je to neka hemija u vidu instant kafe, illy ima rešenje. Uz sto kupljenih kapsula kafe na mesečnom novu gratis dobijate na korišćenje kafe aparat “mitaca i4” koji vam danas predstavljamo.
Ljubitelji pravog espresa već znaju da je illy kafa u samom vrhu kada je u pitanju kvalitet, ali i da je ponuda ove kompanije, koju kod nas zastupa firma Sapori Group, vrlo široka.
Danas vam predstavljamo specijalan Mitaca sistem sa kapsulama koji je namenjen pre svega za kancelarije zbog jednostavnosti i brzine pripreme kafe.
Mitaca je brend koji je illy razvio da bi zadovoljio potrebe ljudi koji puno vremena provode na radnom mestu i nemaju vremena da izađu sa posla na šoljicu kvalitetnog espresa (ili ako jednostavno u blizini nema lokala koji služi kvalitetnu kafu).
Za te potrebe razvijeni su specijalni aparati na kapsule, koji se vrlo jednostavno koriste i održavaju. Najvažnije od svega je što ne prave nikakav nered, tako da bez problema možete da ih držite na radnom stolu zahvaljujući kompaktnim dimenzijama.
Naravno, ako se kafa dopadne i kolegama, na raspolaganju su i veće mašine sa oznakama “i5” i “i6” koje, osim kratkog i dugog espresa, mogu da prave kapućino, makijato, pa čak i napitke sa čokoladom i čaj.
Ovaj put predstavljamo vam najmanju mašinu, “i4”, koja je dovoljno kompaktna da ne zauzima puno mesta na radnom stolu a opet dovoljno je moćna da napravi sjajan espreso.
Za testiranje smo dobili tri vrste kapsula, odnosno kafe – za srednje pečeni kratki espreso sa pakovanjem crvene boje, produženi espreso (lungo) sa pakovanjem plave boje i kratki espreso bez kofeina, sa pakovanjem zelene boje.
Kafe aparat se vrlo jednostavno koristi. Ima glavni prekidač kojim se uključuje i taster kojim se startuje pravljenje kafe.
Svaka kapsula je hermetički spakovana, tako da je svežina uvek zagarantovana. Prednost ovog sistema u firmama je što svaki radnik može da odvoji za sebe količinu kapsula koja mu je potrebna, a potrebe za higijenom su minimalne.
Posle stavljanja kapsule u mašinu, pritiskom na taster za pravljenje kafe počinje propuštanje vrele vode pod pritiskom od 18 bara kroz kapsulu.
Zanimljivo je da će mašina automatski napraviti odgovarajuću dužinu kafe u odnosu na vrstu kafe.
Na primer, kratki espreso je sitnije mleven i mašina će sama zaustaviti pravljenje kafe na oko 40 mililitara, dok je lungo krupnije mleven pa će se napraviti oko 110 mililitara kafe.
Naravno, uvek možete ranije da prekinete pravljenje kafe ponovnim pritiskom na taster sa nacrtanom šoljicom ili da produžite željenu kafu.
Veće mašine imaju mogućnost dodatnog programiranja dužina kafe, mada se pokazalo da i ova najmanja besprekorno funkcioniše.
Što se tiče same mešavine kafe, ona je ista kao i u konzervama od po 250 grama koje možete da kupite u samoposluzi za kućnu upotrebu, ili u velikim pakovanjima za ugostiteljske objekte.
Dakle, kvalitet espresa je uvek na najvišem nivou, sa vrlo specifičnom aromom koju ne možete da osetite kod drugih brendova zastupljenih na našem tržištu.
Zahvaljujući pritisku od 18 bara, kafa je vrlo kremasta, sa bogatom penom i čvrstom penom koja jedva da propušta propadanje šećera.
Posle pripremanja kafe uopšte ne morate da se bavite mašinom. Ona će se automatski isključiti posle nekoliko minuta, a iskorišćene kapsule se gomilaju unutar same mašine, koji bi trebalo na par dana da ispraznite u kesu sa đubretom.
Ne zahteva nikakvo pranje i čišćenje, osim što povremeno morate da dopunite rezervoar sa svežom vodom.
Osim ove tri vrste kapsula, u kompaniji Fashionsapori možete da nabavite i druge vrste kapsula, odnosno mešavina, kao što su “illy scura” (jače pečena kafa) i “mitaca forte” (jača kafa, sa više kofeina).
U istom ovom kafe aparatu možete da koristite i kapsule sa čajevima (čaj sa limunom, crni čaj i čaj od kamilice), odnosno toplom čokoladom.
Preduzeće Sapori Group je generalni uvoznik i distributer Illy kafe kao i celokupnog asortimana iz Illycaffe grupacije. Preko četrnaest godina su prisutni na tržistu kao jedna od vodećih firmi u segmentu Office, Home&retail-a. i Ho.Re.Ca.
Pored Illy kafe, zastupaju i Riedel čaše, Dammann čajeve, Chiavalon maslinovo ulje, kao i Nuova Simonelli profesionalne kafe aparate.
Sapori Group se nalazi u Novom Beogradu, u Bulevaru Zorana Đinđića 48b. Broj telefona za sve informacije je +381(11) 22 83 200.
U najnovijem promotivnom videu prikazana je Škoda Superb u svojoj najjačoj verziji od 280 “konja” kako se na stazi bori sa starim modelima Poršea, Lotusa i Ferarija.
Iako je vremenski jaz između njih tridesetak godina, video zapravo pokazuje koliko su automobili za ove tri decenije uznapredovali. Sada porodična limuzina ima performanse kao nekadašnji super-automobili, pa čak i bolje.
Primera radi, najjači “superb” iz videa sa 2,0 TSI motorom od 280 KS i DSG menjačem iz stanja mirovanja do 100 km/h stiže za nekada neverovatnih 5,8 sekundi, uz maksimalnu brzinu ograničenu na 250 km/h.
Uz “superb” koji pokreće motor iz “golfa GTI” na stazi su se još našli “honda NSX”, “lotus esprit”, “ferari 308 GTB” i “porše 911 karera”.
“Škoda” ih je pobedila na kratkoj trci ubrzanja uprkos tome što je daleko veća i teža, mada je imala prednost 4×4 pogona po vlažnoj stazi.
“Škoda superb” sa ovim motorom može da se poruči i kod nas, sa maksimalnom opremom “lorin i klement” koja uključuje kožna sedišta i još mnogo toga, po ceni koja se kreće oko 36.000 evra.
Hjustonska policija je objavila video sa sigurnosne kamere na kom se vidi krađa “džipa rengler”. Ništa ne bi bilo toliko iznenađujuće da krađa nije obavljena za svega 12 minuta i to uz pomoć laptopa.
Na priloženom snimku se ne vidi događaj u integralnoj verziji ali se navodi da je osumnjičeni prvo prišao vozilu i otvorio haubu kako bi deaktivirao sirenu alarma.
Zatim se udaljio od vozila i ponovo se vratio posle nekoliko minuta otvorivši vozačeva vrata. Uz pomoć laptopa je deaktivirao svetlosno upozorenje alarma i upalio auto.
Velika zemlja kao što je Kina ne oskudeva u neobičnim situacijama. Na snimku koji se pojavio na internetu vidi se najverovatnije vozač zapaljenog kamiona koji je prevozio potpuno nove automobile iz proizvodnje.
Iako je vatra žestoko zahvatila prikolicu i vozila na njoj, umesto da pobegne glavom bez obzira, vozač kamiona se potrudio da spase bar jedan nov auto.
Ne znamo kako je do požara došlo ali svakako treba odati priznanje hladnokrvnom Kinezu koji je mirno spustio “pasata” sa prikolice u plamenu.
Neki od radnika Dženeral Motorsa će u skorijoj budućnosti izgledati pomalo androidno dok budu sklapali vaš sledeći auto. GM planira da testira robo-rukavicu, koja je razvijena u saradnji sa NASAu cilju smanjenja opterećenja radnika tokom proizvodnog procesa.
GM i NASA već devet godina rade na ovoj rukavici. Ona koristi specijalne senzore i servo-motore koji pomažu radniku tokom brojnih procesa u kojima mora čvrsto da stegne šaku ili da podiže predmete.
Baterije su zakačene za struk radnika i naravno rukavicu sa senzorima na prstima i servo-motorima. Namenjena je pre svega procesima u kojima radnik u montaži neprestano ponavlja iste poteze alatom, koji pri tome čvrsto mora da stegne.
U poslednje vreme mnogi proizvođači uvode specijalne modove vožnje za svoje modele, a među poznatijima je Tesla, koji je uveo “ludilo” mod.
Najnoviji je američki “ford F-150”, veliki pokap, za koji su Amerikanci napravili nekoliko različitih modova vožnje, s obzirom da je u pitanju vrlo ozbiljan terenski pikap.
Za nas je najzanimljiviji “baja” mod, ne samo zato što ova reč ima posebno značenje u srpskom jeziku već i zato što je vrlo specifičan zbog svojih voznih karakteristika.
Na neki način, to je fabrički čip-tjuning, tako da pritiskom na dugme motor menja karakter i drastično brže prima gas, uz povećanu osetljivost papučice.
Iako zvuči apsurdno, “baja” mod je namenjen ekstremnoj vožnji po pustinji, odnosno pesku i to u kombinaciji sa reduktorom. Tada i menjač brže reaguje, sa bržom promenom stepena prenosa ali sa maksimalnim odlaganjem tog trenutka kako bi se izvukao maksimum iz motora.
Ford F-150 je i dalje u fazi ispitivanja, tj. prototipa a serijska verzija se ičekuje na jesen. Pokreće ga 3,5 litarski V6 motor sa oko 500 “konja”, a snaga se prenosi na sva četiri točka preko desetostepenog automatskog menjača.
Iako je Audi poznat po luksuznim limuzinama, dvojica dizajnera su radila na nesvakidašnjem projektu – dizajnirali su kamion sa prepoznatljiva četiri prstena!
Svaki od dizajnera je napravio svoju viziju autonomnog električnog kamiona, od kojih jedan prevozi ni manje ni više – naftu.
Naravno, sve to zvuči apsurdno ali je cilj bio da se prikaže šta sve dizajneri mogu.
Mala je verovatnoća da će se kompanija iz Ingolštata ikada odlučiti na proizvodnju kamiona, ali je postavljen domaći zadatak pred proizvođače teretnjaka sa namerom da se pokaže da tegljači mogu da izgledaju izuzetno atraktivno.
Artem Smirnov i Vladimir Pančenko su napravili dve verzije, a inspiraciju su dobili i od Lego kamiona, bar kada su u pitanju polu-ofroud pneumatici.
U Americi se već tradicionalno održavaju lokalna takmičenja u spaljivanju guma na automobilima. Po svoj prilici pobednik je tip koji je na takmičenje došao svojim “merkjurijem”.
On je doslovce spalio zadnje gume, pa čak i kada je vatra zahvatila zadnji kraj automobila, on nije stao. U videu nije prikazan trenutak kad je zaustavljen u svojoj nameri da se samospali, ali se na kraju može videti da bez guma odvozi nagoreli auto sa sve ženom i detetom.
Verovatno najcenjenije ime u industriji proizvodnje autobusa je Setra. Setra je sinonim za ekstravagantan dizajn, vrhunski komfor i beskompromisnu bezbednost. Ovaj brend ove godine proslavlja dva jubileja: 65 godina od prve isporuke autobusa pod imenom Setra i tačno 105 godina od kada je ovaj nemački proizvođač, originalno osnovan pod imenom „Kosborer“, napravio svoj prvi autobus. A kako je sve počelo…
Setra S6
Februar 1911. godine bio je ključan trenutak za istoriju Kosborer autobusa. Tada je osnovana prva transportna kompanija koja je trebala da prevozi putnike od Ulma do predgrađa Viblingena. Karl Kosborer bio je jedan od akcionara ovog preduzeća, a ujedno je i njegova kompanija Kosborer bila dobavljač od koga je nabavljen prvi autobus.
Bio je to tzv. „Kosborer motorizovani autobus“ napravljen na „Saurer“ šasiji. Imao je 18 sedišta i povišen krov kako bi još 10 putnika moglo da stoji. Pokretao ga je četvorocilindrični motor snage 22 kW. Ovo vozila je po svojim tehnološkim i dizajnerskim rešenjima bilo dosta ispred svog vremena.
Kabina Setre S6
Kako se dobro pokazao već u prvim mesecima eksploatacije, nabavljen je još jedan identičan primerak koji je u saobraćaj uveden novembra iste godine. Narednih 40 godina obeležili su usponi i padovi, periodi rata i mira, ali se kompanija uspešno razvijala pod vođstvom braće Karla i Ota Kosborera.
U periodima oko ratova najtraženiji su bili kamioni i kamionske šasije, ali i priključna vozila na kojima je Kosborer vrlo brzo izgradio ime koje će postati tržišni lider i sinonim za ovu kategoriju vozila. Već prvih godina posle Drugog svetskog rata u Kosboreru odlučuju da ponovo aktuelizuju proizvodnju autobusa.
Vozačevo radno mesto u Setri S6
U proleće 1950. doneta je revolucionarna odluka da se po prvi put u proizvodnji autobusa primeni sistem samonosoće karoserije. Već 1951. godine predstavljen je prvi model „S8“ sa samonosećom karoserijom pod imenom „Setra“. Setra je ime izvedeno iz nemačke reči „selbsttragend” što u prevodu znači „samonoseći”. Od tog momenta svi autobusi koji će izlaziti iz Kosborerove fabrike nosiće ime Setra.
„S8“ imao je međuosovinsko rastojanje od 5 m i prečnik zaokreta od 17,5 m. Njegovo odlično podešeno oslanjanje i šestocilindrični motor zapremine 5,4 litra (70 kw pri 2400 o/min) pružali su odlične vozne karakteristike uz maksimalnu brzinu od 86 km/h.
Setra S8
Ovaj autobus predstavljao je pravo tehnološko čudo u to vreme, a briga o bezbednosti je još tada bila stavljena u prvi plan. Vozilo je imalo vazdušne kočnice, ali i motornu kočnicu pored standardne, ručne. Opremljeno je bilo i najsavremenijim sistemom grejanja i ventilacije, čime je komfor putnika podignut na nivo putničkih automobila.
U istoriji dugoj 65 godina, Setra je plasirala 5 serija autobusa i svaka od njih je predstavljala vrhunac dostignuća u autobuskoj industriji svog vremena. Od 1951. do 1967. aktulena je bila „serija 10“ koja se sastojala od 9 modela različitih veličina i namena. Godine 1967. predstavljena je „serija 100“ koja je predstavljala potpun dizajnerski preokret.
Setra S125
Nju je činilo pet modela dužine od 8,7 do 12 metara predstavljenih u jesen ove godine, tik pred međunarodni sajam komercijalnih vozila. Modeli „S130“ i „S150“ su po prvi put opciono ponuđeni sa vazdušnim oslanjanjem što je predstavljalo revoluciju u pogledu komfora vožnje. Nekoliko godina kasnije vazdušne kočnice će zameniti disk kočnice koje su bile još efikasnije i dodatno su doprinosile bezbednosti.
Godina 1976. je još jedna značajna godina za Setru. Za prvih 25 godina postojanja preko 20.000 autobusa našlo je svoje kupce. Vreme je bilo za sledeći korak. Tada je predstavljena „serija 200“ koja će predstavljati pogled u budućnost u kom smeru će se razvijati proizvodnja visokoturističkih autobusa.
Setra S150
„Seriju 200“ činilo je šest modela od kojih su dva po prvi put imali visoko izdignut pod (tzv. „visokopodni autobusi“) kako bi u bokseve stalo više prtljaga. Po prvi put je primenjeno i vetrobransko staklo iz jednog dela čime je poboljšana vidljivost vozaču, kao i dodatno usavršeno nezavisno vazdušno oslanjanje na obe osovine čime je komfor podignut još jedan stepenik iznad konkurencije.
Takođe, Setra je bila prvi proizvođač komercijalnih vozila u Evropi koji je uveo ABS sistem kao standard na svim svojim autobusima (1984). U narednih 10 godina još 26.680 autobusa će izaći iz Setrine fabrike u Ulmu. U tom vremenskom rasponu Setra je ponudila ukupno 26 verzija autobusa „serije 200.
Godine 1989. posle investicije od 130 miliona maraka završena je inova proizvodna hala i centralno skladište rezervnih delova u Novom Ulmu.
Setra S200
Dve godine nakon toga u ovim pogonima otpočinje proizvodnja tri nova modela „serije 300“. Kao i sve prethodne serije i „300“ je načinila iskorak u budućnost i to po mnogim osnovama. Vizuelno je bio najučljiviji iskorak u dizajnu sa tzv. „bug antenna“ retrovizorima (retrovizori u obliku rogova bube) i po prvi put na autobusu primenjenim B-stubom koji je spolja jasno odvajao vozački od putničkog prostora.
Prostor za vozača je u unutrašnjosti sada bio potpuno ergonomski oblikovan, čime je olakšan rad vozačima na dugim relacijama. Primenjeni su novi elektronski sistemi u autobusima, ugrađena je audio i vizulna oprema, instalirani su novi sistemi klimatizacije i još mnogo toga što je vožnju Setrinim „drumskim krstaricama“ učinilo pravim uživanjem.
Tri generacije legendarnih dabl-deker autobusa
Takođe, nova generacija Mercedesovih OM442LA motora ispunila je Euro 1 norme o emisiji izduvnih gasova čime je po prvi put u ovoj grani automobilske industrije značajnije stavljen akcenat i na očuvanje životne sredine. Samo godinu dana nakon predstavljanja „setra S315HD“ okitila se prvom titulom „Bus Of The Year 1992“ dodeljenom od strane specijalizovanih novinara.
U oktobru 1993. na sajmu autobusa u belgijskom gradu Kortrijk, Setra je predstavila svoju novu perjanicu game – dabldeker model „S328DT“. Iako to nije bio prvi Setrin dabldeker (model „S228DT“ je prethodno prodat u 1100 primeraka), ovaj iz „serije 300“ je odmah prepoznat kao lider u tom segmentu i postigao je mnogo veću prodajnu brojku i slavu. Takođe, prečnik zaokreta od samo 20,48 m bio je impresivan za ovu kategoriju autobusa.
Sedište putničkog autobusa iz sredine dvadesetog veka
Ulazak u 21. vek sa sobom je doneo sledeću (još uvek aktuelnu) generaciju Setrinih autobusa – „seriju 400“. „Serija 400“ garantovala je najveći mogući komfor koji je ikada postojao u autobusima. Prvo se 2001. godine pojavila u svojoj najluksuznijoj gami „TopClass“, dok je „ComfortClass“ došao na scenu tek 2004. Godinu dana nakon toga i najmanja „MultiClass“ serija puštena je u prodaju. Setrina „serija 400“ danas ukupno broji 20 modela autobusa, uključujući i verzije za američko i britansko tržište (sa desnim volanom).
Iz svega navedenog zaključuje se da Setra nije samo luksuzni brend autobusa, već Premium brend u pravom smislu te reči. Stoga i ne čudi što je istorija ove firme ispisana zlatnim stranicama, a sigurni smo da je budućnost još bolja. Za sada, reći ćemo samo – srećan rođendan! M.Derbogosijan
„Lanča“ iz Nemačke?
U pogonima Kosborera proizvodili su se i trkački automobili poput „lanče lambda“ koja je tih 30-tih godina prošlog veka dostizala brzinu od 130 km/h, a kako je bila izrađena od aluminijumske karoserije, bila je čitavih 200 kg lakše od originalne koja se proizvodila u Torinu.
Nova klasifikacija modela
Kako bi proizvodni portfolio učinili prepoznatljivijim, u Setri su počevši od „serije 300“ primenili i novi sistem označavanja klasa autobusa. „TopClass“ je označavao luksuzne visokoturističke autobuse, „ComfortClass“ je predstavljao ekonomične međugradske turističke autobuse, dok je „MultiClass“ bila oznaka za seriju prilagodljivih autobusa za različite prigradske i gradske namene.
EvoBus
Preveliki „zalet“ u proizvodnji autobusa početkom 90-tih uskoro je premašio potrebe tražnje pa je finansijska kriza pokucala i na Setrina vrata. 14.februara 1995. godine Evropska Unija dala je zeleno svetlo merdžeru Setre i Mercedes-Benz-a čime je osnovana kompanija „EvoBus GMBH“. Nju danas čine Setra i Mercedes-Benz autobus i u vlasništvu je koncerna Daimler. Ova firma je danas najveći proizvođač autobusa na svetu. Finansijska „injekcija“ Mercedesa vrlo brzo je izvadila Setru iz krize i postavila je na stabilne noge.
