Verovatno najcenjenije ime u industriji proizvodnje autobusa je Setra. Setra je sinonim za ekstravagantan dizajn, vrhunski komfor i beskompromisnu bezbednost. Ovaj brend ove godine proslavlja dva jubileja: 65 godina od prve isporuke autobusa pod imenom Setra i tačno 105 godina od kada je ovaj nemački proizvođač, originalno osnovan pod imenom „Kosborer“, napravio svoj prvi autobus. A kako je sve počelo…
Februar 1911. godine bio je ključan trenutak za istoriju Kosborer autobusa. Tada je osnovana prva transportna kompanija koja je trebala da prevozi putnike od Ulma do predgrađa Viblingena. Karl Kosborer bio je jedan od akcionara ovog preduzeća, a ujedno je i njegova kompanija Kosborer bila dobavljač od koga je nabavljen prvi autobus.
Bio je to tzv. „Kosborer motorizovani autobus“ napravljen na „Saurer“ šasiji. Imao je 18 sedišta i povišen krov kako bi još 10 putnika moglo da stoji. Pokretao ga je četvorocilindrični motor snage 22 kW. Ovo vozila je po svojim tehnološkim i dizajnerskim rešenjima bilo dosta ispred svog vremena.
Kako se dobro pokazao već u prvim mesecima eksploatacije, nabavljen je još jedan identičan primerak koji je u saobraćaj uveden novembra iste godine. Narednih 40 godina obeležili su usponi i padovi, periodi rata i mira, ali se kompanija uspešno razvijala pod vođstvom braće Karla i Ota Kosborera.
U periodima oko ratova najtraženiji su bili kamioni i kamionske šasije, ali i priključna vozila na kojima je Kosborer vrlo brzo izgradio ime koje će postati tržišni lider i sinonim za ovu kategoriju vozila. Već prvih godina posle Drugog svetskog rata u Kosboreru odlučuju da ponovo aktuelizuju proizvodnju autobusa.
U proleće 1950. doneta je revolucionarna odluka da se po prvi put u proizvodnji autobusa primeni sistem samonosoće karoserije. Već 1951. godine predstavljen je prvi model „S8“ sa samonosećom karoserijom pod imenom „Setra“. Setra je ime izvedeno iz nemačke reči „selbsttragend” što u prevodu znači „samonoseći”. Od tog momenta svi autobusi koji će izlaziti iz Kosborerove fabrike nosiće ime Setra.
„S8“ imao je međuosovinsko rastojanje od 5 m i prečnik zaokreta od 17,5 m. Njegovo odlično podešeno oslanjanje i šestocilindrični motor zapremine 5,4 litra (70 kw pri 2400 o/min) pružali su odlične vozne karakteristike uz maksimalnu brzinu od 86 km/h.
Ovaj autobus predstavljao je pravo tehnološko čudo u to vreme, a briga o bezbednosti je još tada bila stavljena u prvi plan. Vozilo je imalo vazdušne kočnice, ali i motornu kočnicu pored standardne, ručne. Opremljeno je bilo i najsavremenijim sistemom grejanja i ventilacije, čime je komfor putnika podignut na nivo putničkih automobila.
U istoriji dugoj 65 godina, Setra je plasirala 5 serija autobusa i svaka od njih je predstavljala vrhunac dostignuća u autobuskoj industriji svog vremena. Od 1951. do 1967. aktulena je bila „serija 10“ koja se sastojala od 9 modela različitih veličina i namena. Godine 1967. predstavljena je „serija 100“ koja je predstavljala potpun dizajnerski preokret.
Nju je činilo pet modela dužine od 8,7 do 12 metara predstavljenih u jesen ove godine, tik pred međunarodni sajam komercijalnih vozila. Modeli „S130“ i „S150“ su po prvi put opciono ponuđeni sa vazdušnim oslanjanjem što je predstavljalo revoluciju u pogledu komfora vožnje. Nekoliko godina kasnije vazdušne kočnice će zameniti disk kočnice koje su bile još efikasnije i dodatno su doprinosile bezbednosti.
Godina 1976. je još jedna značajna godina za Setru. Za prvih 25 godina postojanja preko 20.000 autobusa našlo je svoje kupce. Vreme je bilo za sledeći korak. Tada je predstavljena „serija 200“ koja će predstavljati pogled u budućnost u kom smeru će se razvijati proizvodnja visokoturističkih autobusa.
„Seriju 200“ činilo je šest modela od kojih su dva po prvi put imali visoko izdignut pod (tzv. „visokopodni autobusi“) kako bi u bokseve stalo više prtljaga. Po prvi put je primenjeno i vetrobransko staklo iz jednog dela čime je poboljšana vidljivost vozaču, kao i dodatno usavršeno nezavisno vazdušno oslanjanje na obe osovine čime je komfor podignut još jedan stepenik iznad konkurencije.
Takođe, Setra je bila prvi proizvođač komercijalnih vozila u Evropi koji je uveo ABS sistem kao standard na svim svojim autobusima (1984). U narednih 10 godina još 26.680 autobusa će izaći iz Setrine fabrike u Ulmu. U tom vremenskom rasponu Setra je ponudila ukupno 26 verzija autobusa „serije 200.
Godine 1989. posle investicije od 130 miliona maraka završena je inova proizvodna hala i centralno skladište rezervnih delova u Novom Ulmu.
Dve godine nakon toga u ovim pogonima otpočinje proizvodnja tri nova modela „serije 300“. Kao i sve prethodne serije i „300“ je načinila iskorak u budućnost i to po mnogim osnovama. Vizuelno je bio najučljiviji iskorak u dizajnu sa tzv. „bug antenna“ retrovizorima (retrovizori u obliku rogova bube) i po prvi put na autobusu primenjenim B-stubom koji je spolja jasno odvajao vozački od putničkog prostora.
Prostor za vozača je u unutrašnjosti sada bio potpuno ergonomski oblikovan, čime je olakšan rad vozačima na dugim relacijama. Primenjeni su novi elektronski sistemi u autobusima, ugrađena je audio i vizulna oprema, instalirani su novi sistemi klimatizacije i još mnogo toga što je vožnju Setrinim „drumskim krstaricama“ učinilo pravim uživanjem.
Takođe, nova generacija Mercedesovih OM442LA motora ispunila je Euro 1 norme o emisiji izduvnih gasova čime je po prvi put u ovoj grani automobilske industrije značajnije stavljen akcenat i na očuvanje životne sredine. Samo godinu dana nakon predstavljanja „setra S315HD“ okitila se prvom titulom „Bus Of The Year 1992“ dodeljenom od strane specijalizovanih novinara.
U oktobru 1993. na sajmu autobusa u belgijskom gradu Kortrijk, Setra je predstavila svoju novu perjanicu game – dabldeker model „S328DT“. Iako to nije bio prvi Setrin dabldeker (model „S228DT“ je prethodno prodat u 1100 primeraka), ovaj iz „serije 300“ je odmah prepoznat kao lider u tom segmentu i postigao je mnogo veću prodajnu brojku i slavu. Takođe, prečnik zaokreta od samo 20,48 m bio je impresivan za ovu kategoriju autobusa.
Ulazak u 21. vek sa sobom je doneo sledeću (još uvek aktuelnu) generaciju Setrinih autobusa – „seriju 400“. „Serija 400“ garantovala je najveći mogući komfor koji je ikada postojao u autobusima. Prvo se 2001. godine pojavila u svojoj najluksuznijoj gami „TopClass“, dok je „ComfortClass“ došao na scenu tek 2004. Godinu dana nakon toga i najmanja „MultiClass“ serija puštena je u prodaju. Setrina „serija 400“ danas ukupno broji 20 modela autobusa, uključujući i verzije za američko i britansko tržište (sa desnim volanom).
Iz svega navedenog zaključuje se da Setra nije samo luksuzni brend autobusa, već Premium brend u pravom smislu te reči. Stoga i ne čudi što je istorija ove firme ispisana zlatnim stranicama, a sigurni smo da je budućnost još bolja. Za sada, reći ćemo samo – srećan rođendan!
M.Derbogosijan
„Lanča“ iz Nemačke?
U pogonima Kosborera proizvodili su se i trkački automobili poput „lanče lambda“ koja je tih 30-tih godina prošlog veka dostizala brzinu od 130 km/h, a kako je bila izrađena od aluminijumske karoserije, bila je čitavih 200 kg lakše od originalne koja se proizvodila u Torinu.
Nova klasifikacija modela
Kako bi proizvodni portfolio učinili prepoznatljivijim, u Setri su počevši od „serije 300“ primenili i novi sistem označavanja klasa autobusa. „TopClass“ je označavao luksuzne visokoturističke autobuse, „ComfortClass“ je predstavljao ekonomične međugradske turističke autobuse, dok je „MultiClass“ bila oznaka za seriju prilagodljivih autobusa za različite prigradske i gradske namene.
EvoBus
Preveliki „zalet“ u proizvodnji autobusa početkom 90-tih uskoro je premašio potrebe tražnje pa je finansijska kriza pokucala i na Setrina vrata. 14.februara 1995. godine Evropska Unija dala je zeleno svetlo merdžeru Setre i Mercedes-Benz-a čime je osnovana kompanija „EvoBus GMBH“. Nju danas čine Setra i Mercedes-Benz autobus i u vlasništvu je koncerna Daimler. Ova firma je danas najveći proizvođač autobusa na svetu. Finansijska „injekcija“ Mercedesa vrlo brzo je izvadila Setru iz krize i postavila je na stabilne noge.
