Minhen, Nemačka
Od našeg specijalnog izveštača
Aleksandar Bursać

BMW nam je pružio priliku da testiramo najnoviju Seriju 1 i X3. I to ne bilo kakve verzije. Među test primercima našli su se i najsnažniji modeli, spremni za postizanje maksimalne brzine na Autobanu

Već smo navikli da BMW organizuje atraktivne novinarske prezentacije svojih modela na relaciji Minhen-Austrija. Ovaj put, ekskluziva je trostruka! Pre svega, dobili smo priliku da se premijerno upoznamo sa dva potpuno nova modela umesto jednog. Kao da to nije dovoljno, ljubazni domaćini su nam organizovali ekskluzivnu priliku kakva se retko pruža – da posetimo fabriku BMW motora u gradu Štajer (Steyr), u Gornjoj Austriji!

Za početak vožnje odabrali smo novu Seriju 1 i to M135 xDrive. Ne bez razloga. Želimo da iskoristimo njegove mogućnosti na deonicama „autobana“ bez ograničenja brzine.
Auto izgleda vrlo atraktivno, pogotovo u drečavoj zelenoj boji. Ako vam proporcije i silueta deluju prepoznatljivo, to je zato što je nova generacija (F70) dobrim delom bazirana na prethodnoj (F40). Mnogi će čak reći i da je ovo opsežan redizajn.

Ipak, BMW inženjeri su toliko toga promenili na automobilu da se spravom naziva novim. Ne samo u pogledu dizajna, već i mehanike. Elementi ogibljenja su redizajnirani sa unapređenom vezom sa karoserijom. Čak je promenjen i ugao kompletnog sklopa oslanjanja sa amortizerima, koji su dodatno zakošeni za 20 procenata. U vožnji se sve ovo itekako oseti, pogotovo na limitu.

Auto je još stabilniji pri naglom kočenju sa maksimalne brzine i naglim promenama pravca, dok je istovremeno udobniji u svakodnevnoj vožnji. Prethodnik je tvrđi i umeo je da poskakuje; za razliku od njega, novi M135 xDrive je dosta uglađeniji. Nove su i kočnice. Interesantno je da pločice deli sa M3/M4 modelima. I njih smo stavili na najteži ispit, prilikom naglih kočenja sa maksimalne brzine. Pokazalo se da vozaču ulivaju maksimalno samopouzdanje i da je M135 prava munja ne samo prilikom ubrzanja. Za to je svakako zaslužna relativno mala masa; bez vozača je težak 1425 kilograma.

Zapravo, njegove vozne karakteristike su nešto što ga ozbiljno izdvaja u odnosu na SUV modele, koji sa njim nikako ne mogu da se porede u pogledu upravljivosti i kočenja. Ta sloboda brzog i bezbednog kretanja jednostavno nema mnogo konkurenata. Doduše, u odnosu na njih je nešto slabiji. Sada ima 300 umesto dosadašnjih 306 „konja“, dok Golf R i Audi S3, takođe sa pogonom na sva četiri točka, imaju po 333 KS. Jači je i „mercedes AMG A35 4matic“ sa 320 KS. Razlika svakako nije velika, ali je BMW je po našem mišljenju stabilniji i mirniji pri 250 km/h, pogotovo kada na Autobanu naiđe naizgled lagana krivina. Tada i laiku postaje jasno da ovo nije običan hečbek…

Unutrašnjost je, očekivano, svedenija u odnosu na više klase. Baš kao i kod X1/X2 modela, ima više površina pod tvrdom plastikom. U ovoj klasi BMW voli da koristi lajsne sa pozadinskim osvetljenjem koje menja boju u zavisnosti od režima vožnje ili hitnih slučajeva. Zakrivljeni displeji instrumenata i multimedije dijagonale 10,25 i 10,7 inča su sada u zajedničkom okviru.

Velika novina je to što su fizički tasteri svedeni na minumum. Zapravo, ima ih samo na centralnoj konzoli između prednjih sedišta. Raspored im je uobičajen za najnovije BMW modele; tu je skraćena „ručica“ menjača sa S režimom, dok je džojstik kretanja kroz meni infotejment displeja izostavljen, baš kao na X1 i X2 modelima.

Za njim generalno i nema mnogo potrebe, s obzirom da je meni displeja vrlo pregledan i intuitivan za korišćenje. Na kraju krajeva, glasovni asistent odlično obavlja posao. Dovoljno je da izgovorite koji meni želite i odmah će se pojaviti na displeju. Odmah smo isprobali pozivanje menija hed-ap displeja, kako bismo podesili njegovu visinu jer se sedi vrlo nisko. Sve komande klima-uređaja su sada na displeju, kojima se takođe bez problema upravlja glasom.

Nov je i volan, sa komandama po ugledu na druge najnovije BMW modele. Mnogo nam je značila funkcija automatskog prilagođavanja tempomata aktuelnom ograničenju brzine, kao i novi podnivo sistema za poluautonomnu vožnju drugog nivoa. Tempomat će sam usporavati u krivinama i prilikom ulaska u raskrsnicu ili kružni tok, koristeći podatke sa mape ali i sa kamere.

Pred austrijskom granicom uživamo u poslednjim deonicama bez ograničenja brzine. Moćna ubrzanja, čak i kada nagazite pri 200 km/h, navlače osmeh na lice. Lakoća kojom stiže do maksimalnih 250 km/h je neverovatna. Na žalost, ekološke norme su utišale i izduvni sistem, ali zato iz zvučnika dolaze efekti detonacija za koje uopšte ne možete da prepoznate da su veštački. Sjajna M sedišta presvučena alkantarom pružaju odličnu podršku u krivinama, bez umaranja na dugim relacijama. Imaju podešavanje lumbalnog dela, ali bez promene širine naslona, karakteristične za veću braću.

Dok neki konkurenti imaju tastere na volanu za trenutnu promenu režima vožnje, BMW se opredelio za Boost funkciju na levoj komandi za manuelnu promenu brzina iza volana. Dovoljno je da je kratko zadržite i u trajanju od deset sekundi i dvolitarski turbo-benzinac će dati sve od sebe, sa maksimumom u rasponu od 5.700 do 6.500 obrtaja. Istovremeno se „zateže“ adaptivno ogibljenje, spremno za najoštrije manevre.

Po dolasku u Austriju sedamo za volan BMW-a 120. Pod haubom je trocilindarski 1,5 turbo benzinac, koji uz pomoć tehnologije lakog hibrida postiže maksimalnih 170 „konja“. Interesantno je posle najsnažnije verzije sesti u ovaj auto. U vožnji lokalnim putevima Gornje Austrije se pokazalo da u pogledu upravljivosti i stabilnosti uopšte ne zaostaje, pre svega zbog činjenice da je opremljen M paketom.

Motor takođe nije za potcenjivanje. I ovde je Boost funkcija, koja omogućava vrlo snažna ubrzanja u svakodnevnoj vožnji. Čak i karakterističan zvuk za trocilindarske motore nije previše izražen, dok su vibracije skoro neprimetne. Ovaj put, M sedišta nemaju lumbalno podešavanje.

Ponuda prostora je kao i ranije, s obzirom da međuosovinsko rastojanje nije promenjeno. Pozadi smo imali oko tri centimetra slobodnog prostora iznad glave. Nepromenjena je i zapremina prtljažnika. Doduše, nešto je manja kod lakog hibrida zbog baterija. Ova tehnologija sa elektro-motorom smeštenim u menjaču je omogućila nižu potrošnju. Na magistrali smo postigli prosek tek nešto veći od pet litara.

Vreme je za X3…

Novi dan je doneo nove izazove. U povratku ka Minhenu, preuzimamo ključ, tačnije iPhone kojim otključavamo X3. Koristili smo ga i u Seriji 1, uz sve prednosti koje pruža BMW aplikacija, kao što su informacije o eventualnim problemima, lokaciji vozila, gorivu, statusu prozora i zaključavanju…

Dizajnerski se potpuno razlikuje od prethodne generacije. Okvir prednje maske je svetleći, a kvake za vrata više nisu ispupčene. Lajtmotiv u unutrašnjosti je interaktivna lajsna od pleksiglasa, kao u drugim velikim BMW modelima. Nismo baš sigurni koliko ona doprinosi utisku luksuza u evropskoj kulturi, ali svakako atmosferu u kabini čini drugačijom. Inače, minimalizam je očigledan na komandnoj tabli, na kojoj su samo displeji dijagonale 12,3 i 14,9 inča, bez fizičkih tastera.

Čak su i bočni ventilacioni otvori sa motorizovanim klapnama premešteni u vrata. Količina protoka vazduha se podešava digitalno, preko kapacitivnih komandi. Upravo one, zajedno sa unutrašnjim ručicama za otvaranje vrata, formiraju ne baš uobičajenu celinu. Zapravo, sama estetika i nije problem, koliko činjenica da je sve to napravljeno od tvrde plastike glatke teksture. Iznenadilo nas je prisustvo tvrde plastike i u tapacirungu vrata. Slično je i na centralnoj konzoli između sedišta, mada ovde luksuzni kontrast pruža okrugli džojstik od kristala.

Čak i ako niste oduševljeni dizajnom i materijalima u novom X3, njegova tehnika je u skladu sa očekivanjima i najvećih kritičara. Za razliku od nekih konkurenata, ovde su i dalje pod haubom šestocilindarski motori. Uzdužno postavljeni, razume se. Benzinac B58 je odmah dostupan za poručivanje, dok se trolitarski dizelaš očekuje sledeće godine.

Za prvu test vožnju novog X3 biramo najslabiju verziju, X3 20 xDrive. Nema tri cilindra, ne brinite. Ovde sad lako može da dođe do zabune, jer kod Serije 1, konkretno, modela 120, pod haubom je 1,5 benzinac sa tri cilindra, a kod X3 20 je četvorocilindarski 2,0 turbo-benzinac sa 190 „konja“.

Svaka verzija ima pogon na sva četiri točka, pa tako i ovaj model. Čak smo imali prilike da ga na kratko testiramo na vrlo strmoj uzbrdici po vlažnoj travi, odakle se najopuštenije izvukao. Pokazalo se da ima više nego dovoljno snage za žustriju vožnju, mada svakako ne treba očekivati ekstremna ubrzanja. Za to je zadužen M50 koji ćemo kasnije voziti.

Viša klasa donosi i više tehnologije; meni infotejment sistema je bogatiji, ima više opcija za podešavanje, a veliki hed-ap displej prikazuje mapu navigacije. U kabini je dosta tiše nego kod ne-premijum konkurenata, iako je šum strujanja vazduha pri većim brzinama nešto izraženiji nego što smo očekivali.

Sofisticiranije je i upravljanje, mada se velika masa itekako oseti i prilikom kočenja. Bez obzira na povećanje spoljnih dimenzija (34 mm u dužini i 29 u širini), X3 je i dalje lakši za parkiranje u odnosu na veću braću. Za svaki slučaj, standardno se isporučuje sa sistemom za automatsko parkiranje koji „pamti“ poslednjih 200 metara puta i sâm se isparkirava unazad putanjom kojom ste se uparkirali unapred.

Ponuda prostora se ne dovodi u pitanje. Međuosovinsko rastojanje je nepromenjeno; visoki putnici na zadnjim sedištima mogu da uživaju u ozbiljnom komforu. Treća zona klima-uređaja je standard. Treba reći i da je prirodna Merino koža dostupna jedino uz „BMW individual“ sedišta. Opciono može da se poruči panoramski krov, ali bez mogućnosti otvaranja. Lepa vest je i da je prtljažnik povećan za 20 litara, pa sada raspolaže sa ukupno 570 litara zapremine.

Na putu nazad ka Minhenu, X3 je pokazao da je čak i najslabija verzija spremna za žustru vožnju. Ipak, od nje ne treba očekivati čuda kao kod jačih verzija. Zato, po ulasku u Nemačku, prelazimo u visokoperformansnu verziju M50 xDrive. Naslednik je prethodnog M40i xDrive. Nova oznaka donosi i više snage. Sada raspolaže sa skoro 40 KS više, ukupno 398! Jači je i benzinac, ali i elektro-motor lako-hibridnog sistema. Njegovih šest cilindara i tri litre radne zapremine su prava muzika za uši i zadovoljstvo za sva druga čula kada se nagazi pun gas.

Do „stotke“ stiže za samo 4,6 sekunde. Toliko je snažan da nemamo potrebu za promenom režima vožnje, pa čak ni da aktiviramo Boost funkciju. Auto sa neverovatnom lakoćom stiže do maksimalnih 250 km/h, uz fantastičan zvuk šestaka. Ipak, treba biti oprezan. Njegova masa od preko dve tone zahteva veliko iskustvo pri takvim brzinama. Jer, fizika ipak čini svoje. Naravno, to neće sprečiti vlasnike da uživaju u snazi i fantastičnom osmostepenom automatiku, koji kao da „čita misli“ vozača.

Pritom je i umeren potrošač, pa vožnja na duge staze uopšte ne predstavlja veliki izdatak za budžet. Gde god se pojavio znak za prestanak ograničenja brzine, i gde su mogućnosti dozvoljavale, vozili smo punim gasom. Po dolasku u Minhen, putni računar je pokazivao prosek od svega 7,2 l/100 km. Ne bismo se iznenadili ako ovaj motor bude u samom vrhu prodaje, kao što je to bio i do sada. A dizelaš sa šest cilindara tek treba da se pojavi…

Iako su Serija 1 i X3 potpuno različitog koncepta, zajedničko im je to što oba modela mogu da se pohvale vrhunskim inženjeringom sa veoma malo konkurenata. Bilo da se kupac odluči za neku od slabijih ili vrhunskih verzija, svakako će uživati u vožnji, ali i statusu…

Motori iz Austrije

Svi novi BMW dizel motori razvijeni su i proizvode se u fabrici u Štajeru u Austriji, pa tako i za novu Seriju 1 i X3. Zapravo, svaki drugi BMW motor je proizveden ovde. Mi smo imali prilike da posetimo proizvodne pogone i istraživački centar u kome se obavljaju ispitivanja. Samo tokom prošle godine u Štajeru je proizvedeno 1,2 miliona motora.

Zanimljivo je i to da se u najproduktivnijim danima proizvede i do 5.500 motora dnevno. Među njima su ne samo benzinci i dizelaši, već i komponente za potpuno električne modele. U fabrici je oko 4.700 zaposlenih.

Dizelaši sa četiri cilindra

Prethodna generacija Serije 1 je mogla da se kupi i sa 1,5 trocilindarskim dizelašem u modelu 116d. Ta mogućnost se ne pominje u novom modelu. Za njega su predviđeni 2,0 dizelaši sa 150 KS u modelu 118d i 163 KS u 120d. Reč je o istim motorima, s tim što drugi ima tehnologiju lakog hibrida. Manuelnih menjača više nema, a jedini koji se ugrađuje u Seriju 1 je sedmostepeni automatizovani menjač sa dvostrukim kvačilom.

Za razliku od njega, u X3 se ugrađuju osmostepeni automatici. Trenutno jedini dizelaš u ponudi je 20d xDrive. Sa lakim hibridom isporučuje 197 KS a snaga se prenosi na sva četiri točka.