Page 623 – Auto magazin

Test: Honda Jazz 1,2 S i-VTEC

Testovi

-

28. 08. 2013.

Autor: Aleksandar Bursać

Razlog za kraće odsustvo “honde džez” sa našeg tržišta je bila visoka nabavna cena. Uvoznik za našu zemlju, kompanija Delta Automoto, uspela je da obezbedi nešto nižu cenu, tako da se “džez” može nabaviti za 12.190 evra sa PDV-om. Cena je i glavni razlog zašto nema skupljih paketa opreme.

[ot-caption title=”” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2013/12/IMG_9584.jpg”]

Mnogi će reći da za taj novac može da se kupi svašta nešto, ali treba imati na umu da ne kupuju svi auto na metar i da ima i ljudi koji ne vade poslednji dinar iz džepa da bi kupili auto. Na kraju krajeva, ima i onih koji jednostavno ne žele auto veći od B segmenta, a i onih koji žele da se razlikuju od ljudi koji kupuju samo najjeftinije. “Hondu džez” dugo nismo vozili, pa nije loš trenutak da se prisetimo nekih detalja.

[ot-caption title=”” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2013/12/IMG_9622.jpg”]

I dalje je jedinstvena u pogledu oblika karoserije – ovo je praktično mali MPV, a jedini pravi konkurent po tom pitanju je nedavno predstavljeni “nisan nout”. On je i uzdrmao tron “honde džez” kada je reč o zapremini prtljažnika – “nisan” je duži, ima pomičnu zadnju klupu koja, kad je potpuno pomerena unapred, ostavlja prtljažnik od nešto preko 400 litara. Sa druge strane, u tom položaju pozadi ne može normalno da se sedi; kada se sedište pomeri unazad, prtljažnik mu je dosta manji nego u “hondi “. Drugim rečima, “džez”, ostaje ubedljivo najbolji u klasi, sa zapreminom prtljažnika daleko većom nego kod svih ostalih konkurenata. Za sve to je zaslužan specifičan koncept Honde – rezervoar je kao i kod “sivika” smešten ispod prednjih sedišta, što je omogućilo ne samo veći prljažnik već i specifičan prazan prostor ispod zadnjih “magičnih” sedišta i praktično ravan pod.

[ot-caption title=”” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2013/12/IMG_9789.jpg”]

Osim praktičnosti, ova “honda” može da se pohvali i izuzetnim prostorom za putnike na zadnjoj klupi. Konkretno, dvometraši nemaju problema sa prostorom za glavu, ramena i kolena, što je nezamislivo u klasičnom automobilu niže klase. I putnici na prednjim sedištima imaju poseban osećaj prostranosti zbog toga što je vetrobransko staklo udaljeno u MPV stilu. Pregrade za sitnice su svuda, a posebno moramo da pohvalimo i to što se praktični držači za čaše nalaze na krajevima komandne table koji mogu da se iskoriste i u druge svrhe. Takođe, nije čest slučaj da u zadnja vrata može da stane flaša, a Honda je upravo to omogućila.

[ot-caption title=”” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2013/12/IMG_9775.jpg”]

“Džez” je relativno skoro restilizovan i to nakon pojave hibridne verzije. Nov je prednji branik sa poboljšanom aerodinamikom, a izmenjena su i zadnja svetla koja po svom unutrašnjem dizajnu podsećaju na prethodnu generaciju. Enterijer nije doživeo gotovo nikakve izmene, osim što je umesto belog pozadinskog osvetljenja tastera i instrumenata uvedeno narandžasto svetlo. Ergonomija je bila i ostala vrlo dobra, sa preglednom karoserijom i dobro raspoređenim komandama. Kvalitet završne obrade je na visokom nivou, ali je kao kod svih ostalih japanaca u segmentu tvrda plastika dominantna. Ako ništa drugo, bar su tapacirunzi u vratima presvučeni tkaninom velikim delom, doduše bez sunđeraste podloge.

[ot-caption title=”” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2013/12/IMG_9761.jpg”]

Kao što već rekosmo, globalne cene Hondi su takve da je uvoznik, na žalost, odlučio da uvozi samo bazni paket opreme. Ipak, i dalje je na listi opreme sve što je potrebno za komfornu i bezbednu vožnju; “džez” serijski ima ESP koji se kod Honde zove VSA sistem, tu su i bočne vazdušne zavese, manuelni klima uređaj, prednji elektro-podizači prozora od kojih samo vozačev ima automatsku funkciju, kao i ozvučenje sa samo prednjim zvučnicima bez USB priključka.

[ot-caption title=”” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2013/12/IMG_9580.jpg”]

Do sada smo vozili samo “džez” sa 1,4 benzincem, a sada smo imali priliku da probamo i slabiji 1,2 sa 90 “konja”. Može da se pohvali zaista niskom potrošnjom i jeftinim održavanjem. Konkretno, nema zupčasti kaiš već lanac, čija je kontrola (ne i zamena) predviđena tek na 240 hiljada kilometara. U međuvremenu se menjaju ulje, filteri, svećice i kočnice po potrebi.

[ot-caption title=”” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2013/12/IMG_9755.jpg”]

Najveći deo testa smo obavili u gradskoj vožnji. Prosek potrošnje je bio 6,2 l/km, mada vožnja bulevarima može da ga spusti i na 5,1 l/km. Ni na otvorenom nije mnogo drugačija situacija. Pri 130 km/h “džez” se “vrti” na vrlo pristojnih 3.600 o/min s obzirom da ima petostepeni menjač i troši oko 6,4 l/100 km. Pri 80 km/h je na 2350 o/min i troši oko 3,7 l/100 km. Dakle, “džez” je prilično štedljiv automobil čak i na auto-putu, tako da se bez problema može koristiti i za duža putovanja. Što se tiče voznih karakteristika, motor spada u staru gardu benzinaca. Prilično je trom na niskim obrtajima tako da za snažnija ubrzanja morate da odaberete niži stepen prenosa. U suprotnom, morate da budete strpljivi a auto će vas nagraditi niskom potrošnjom. Pri velikim brzinama je relativno tiho u kabini, bez velike buke koja dopire iz motora ili od strujanja vazduha.

[ot-caption title=”” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2013/12/IMG_9705.jpg”]

“Honda džez” je i dalje u vrhu svoje klase u pogledu praktičnosti i prostranosti, sa niskom potrošnjom ali sa relativno skromnom opremom. Ako je za utehu, spada u kategoriju sa niskim rizikom tako da osiguranje za nju nije skupo, registracija je jeftina, kao i ukupni troškovi održavanja. Osim toga, ovo je auto koji retko stiže kao polovnjak iz inostranstva zbog visokih cena, pa možete da očekujete da ćete jednog dana manje izgubiti na “džezu” nego na nekom drugom automobilu.

[ot-caption title=”” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2013/12/IMG_9773.jpg”]

Pegrade su svuda

Ako ste ljubitelj mnogobrojnih pregrada za odlaganje sitnica, “džez” je pravi auto za vas. Čak i u zadnjim vratima ima mesta za flašu, a na krajevima komandne table su postolja za konzerve i manje flaše. Iznad kasete je još jedna pregrada sa poklopcem ispred koje se nalazi i mala otvorena polica.

[ot-caption title=”” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2013/12/IMG_9747.jpg”]

GPS za 160 evra

Uz doplatu od 160 evra možete da dobijete specijalan retrovizor sa multimedijalnim displejem. Njegova glavna funkcija je navigacija sa Ajgo aplikacijom i mapama Srbije, kao i telefoniranje preko blutut konekcije i spikerfona. Osim toga, ima i aplikacije za gledanje fotografija, videa, kalulator…

[ot-caption title=”” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2013/12/IMG_9731.jpg”]

“Magična” zadnja sedišta

Zahvaljujući specifičnoj konstrukciji i rezervoaru za gorivo koji je postavljen ispod prednjih a ne zadnjih sedišta, dobijen je poseban prostor koji je obezbedio ne samo veliku zapreminu prtljažnika već i mogućnost prevoza visokih predmeta.

Specijalnim mehanizmom se u jednom potezu podiže donji deo sedišta i to tako da ostane sastavljen sa naslonom. Na taj način u “džezu” na mestu zadnjeg sedišta bez problema možete prevesti neku visoku biljku, pa čak i manji frižider po visini.

[ot-caption title=”” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2013/12/IMG_9770.jpg”]

Honda Jazz 1,2 S i-VTEC

Motor: zapremina 1198 ccm, snaga 90 KS pri 6000 o/min, maks. obrtni moment 114 Nm pri 4900 o/min, menjač manuelni 5 stepeni
Dimenzije: 3900/1695/1525 mm, međuos. rastojanje 2500 mm, prtljažnik 379/883 l, rezervoar 42 l, masa 1070 kg, pneumatici 175/65 R 15
Performanse: maks. brzina 177 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 12,5, potrošnja 4,6/5,3/6,6 l/100 km, emisija CO2 123 g/km

Oprema
Standard: ABS, VSA, prednji i bočni vazd. jastuci, vazd. zavese, radio CD/MP3, AUX priključak, el. podizači prednjih prozora, klima uređaj, magična zadnja sedišta, vozačevo sedište podesivo po visini, kit za reparaciju guma
Opcije: multimedijalni sistem sa GPS uređajem i blutut konekcijom u retrovizoru

Cena:
Honda Jazz 1,2 S i-VTEC
12.350 evra sa PDV-om

VW Polo 1.2 Trendline

Testovi

Dejan Danilović

-

25. 11. 2012.

0

Za te pare može da se kupi… – najčešća je rečenica u razgovoru o cenama automobila. Kriterijumi i ukusi su različiti, a svakako jedan od najpoželjnijih ali ne i najjeftinijih u B segmentu je “VW polo”.
Za početak, može da se pohvali danas veoma važnom osobinom – “polo” je “uniseks” auto, za njegovim volanom se niko ne oseća prozvanim u pogledu seksualne orijentacije i društvenog statusa. Podjednako dobro stoji mladima, ali i bakama i dekama. Voze ga oni kojima je to treći auto u porodici, ali i oni kojima je jedini. Za sve njih je zajedničko podjednako dostojanstvo.

Renault Clio Sport 200 Cup

Testovi

Dejan Danilović

-

25. 10. 2012.

0

Kada sednete u “reno klio reno sport kup” i zatvorite vrata, za vama ostaju svi problemi i otvara vam se sasvim nova dimenzija, doživljaj vožnje koji ni jedan drugi auto u klasi ne može da pruži

Kada se priča o brzim malim automobilima, neizbežna tema je Reno koji je oduvek imao bar jednu sportsku verziju svog malog modela. Upravo tako veliko iskustvo i nasledstvo dozvolilo je dizajnerima Renoa da naprave “klio reno sport 200 kup” koji izgleda kao na našim slikama. Ne verujemo da bi iko drugi uspeo da uklopi “vrišteću” “mint zelenu” metalik boju, prednji spojler u braniku koji izgleda kao da je otrgnut sa nekog “Le Man” prototipa, agresivne naplatke od 17 inča iza kojih “bezobrazno” vire crvene kočne čeljusti i trkački zadnji difuzor sa duplim hromiranim izduvom.
O dizajnu nećemo previše, bavićemo se suštinom koja se krije iza “reno sport”, ali i “kup” značke, a to je vožnja. “Klio reno sport” je već sam za sebe “zverkica”. U odnosu na standardnu verziju je proširen, spušten, ukrućen i ispod haube mu je transplantovan gotovo trkački dvolitarski benzinac, koji bez pomoći turbo punjača razvija čak 200 konjskih snaga. A uz doplatu od samo 533 evra, ovu “spravu” možete zabiberiti “kup” šasijom koja celu igru diže na poseban nivo.

Toyota Aygo 1.0

Testovi

Dejan Danilović

-

25. 09. 2012.

0

Kada većinu vremena provodite u zakrčenim gradskim ulicama, kada vam je sve vreme u mislima samo jedna stvar – kako da se parkiram – ali želite da ostavite utisak i na okolinu, onda vam je preko potreban auto poput “tojote ajgo”

Od 2005. godine triling gradskih automobilčića nastalih u saradnji Tojote i PSA grupacije nalazi se pri vrhu prodaje u Evropi. Tojotina verzija “ajgo” restilizovana je 2009. godine. Tojota Srbija nedavno je ponudila “ajgo” po cenama, tako da smo rešili da vam predstavimo ovu atraktivnu gradsku ponudu.
Kompletna mehanička platforma, trocilindrični benzinski motor koji se nalazio u testiranom automobilu, kao i manuelni menjač nose Tojotin potpis.
Testirani automobil ima petora vrata koja se široko otvaraju, tako da je omogućen relativno lak pristup zadnjoj klupi. Staklo u zadnjim vratima se ne pomera po visini, već se otvara u stranu kao kod verzije sa troja vrata. I pristup prtljažniku je kroz zadnji prozor koji se otvara u vis.
Kabina male “tojote” će vas na prvi pogled iznenaditi svojom spartanskom pojavom i opremom. Međutim, kao što kaže jedna čuvena izreka – to nije mana, već osobina. Evo, čak je i nedavno predstavljeni “folksvagen ap” dizajniran na sličan način. Kabina je puna netapaniranih limenih površina, dizajn je netipičan, ali prilično minimalistički. Nema zatvorenih kaseta, vozač čak nema kra svojih ruku ni taster za pokretanje desnog prozora, a i audio uređaj se u ovoj srednjoj od tri opcije doplaćuje. I Instrument tabla je takođe uređena u minimalističkom stlu. U okruglom kućištu koje je pričvršćeno za stub upravljača smešten je veliki brzinomer, pokazivač nivoa goriva i nekoliko signalnih sijalica. Ništa više i nije potrebno da bi ste se prevezli sa jednog dela grada na drugi.

Mazda 3 1,6 CD TE 4 vrata

Testovi

Dejan Danilović

-

25. 10. 2011.

0

U Srbiji “mazde” niže srednje klase imaju odličnu reputaciju još iz vremena Ante Markovića i legendarnog modela “323F”, koji je naše, ali i strane kupce osvojio na prečac. Iako je dizajnirana tako da podseća na legendarni sportski model “RX-8”, mala Mazdina limuzina deluje vrlo ozbiljno i elegantno, neki bi rekli i prestižno, skoro kao za klasu veća “šestica”. Ovom dizajnu godine kao da su prijale, tako da nam još uvek nije dosadilo da je vidimo na ulicama i putevima. Limuzina koju smo testirali duža je od hečbeka dvanaest centimetara, za koliko je produžen zadnji deo auta. Zbog toga je ovoj verziji prtljažnik veći za 90 litara, ima zapreminu 430 litara, što je nešto ispod proseka klase. Na primer, “reno fluens” ima sto litara veći prtljažnik, dok “škoda oktavija” ima prtljažnik zapremine 585 litara. Sa zadovoljstvom konstatujemo da je dizajn zadnjeg dela proporcionalan i dobro uklopljen u celinu, što nije uvek slučaj sa limuzinama koje vuku korene iz klasičnog hečbeka. Ništa manje od Mazde nismo ni očekivali.

“Mazda 3” je već na prvi pogled vrlo kvalitetno i pažljivo sastvljena. Zazori na karoseriji su ujednačeni i mali, sve kvake imaju odličan osećaj. Isti je slučaj i sa vratima i svim prekidačima i komandama. Čak su i materijali u kabini kvalitetni. Komandna tabla je presvučena gumenastim materijalom prijatnim na dodir, a presvlake deluju vrlo izdržljivo, mada previše grubo i nedovoljno prijatno na dodir. Crna boja dominira kabinom u nemačkom stilu i to automobil čini možda previše ozbiljnim, da ne kažemo dosadnim za nižu srednju klasu.

Komandana tabla je je vrlo duboka i visoka, tako da prosto obuhvati vozača. Instrumenti su postavljeni u elegantna kružna kućišta i postavljeni su vrlo visoko, direktno u liniji pogleda. Dva ekrana, jedan povezan za putni računar, a drugi za sistem ventilacije i audio uređaj, smešteni su na elegantno izdvojenoj konzoli i vrlo su pregledni. Iako deluju dovoljno kvalitetni, oni se razlikuju u nijansama bolje podloge i prikaza karatera, tako da deluju prilično nemarno i kvare opšti pozitivan utisak. Centralna konzola i točak upravljača su krcati prekidačima, koji su doduše organizovani sa smislom, tako da ne predstavljaju problem. Kada padne mrak, prizor je još lepši, oznake na prekidačima zasvetle prijatno narandžastom bojom sa plavom aplikacijom oko centralnog dugmeta audio uređaja.

U “mazdi” se sedi nisko, kvalitetno i udobno. Nama mnogo automobila, u ovoj ali i drugim klasama, koji imaju ovako ergonomski postavljene komande. Kada sedište spustite do kraja i upravljač podesite po visini i dubini, imate utisak kao da je auto pravljen tačno po vašim dimezijama. “Volan” je mali i anatomski dobro konstruisan, a kratka ručica menjača smeštena je na visoku centralnu konzolu, tako da je vrlo blizu desne ruke, kao u nekom bolidu. Kratki i precizni hodovi i “metalan” osećaj podsećaju nas na sportsku “mazdu RX-8”. Ovo je jedan od najboljih menjača u klasi. Dopalo nam se i to što sve kontrole imaju precizne hodove, sa pomalo tvrdim odzivom.
Ipak, ovako postavljena kabina ima jednu manu, a to je preglednost. Čak i visoki vozači imaju problem da naslute gde se nalaze ivice karoserije. Na žalost, testirani automobil nije imao ugrađene parking senzore, a mi nikako nismo mogli da se prilikom parkiranja naviknemo na gabarite limuzine, tako da smo nekoliko puta kao početnici morali da izađemo iz automobila i proverimo koliko je mesta ostalo iza nas.
Automobil koji vam prikazujemo ima opremu “TE”, koja je druga od pet ponuđenih paketa. I pored toga, ova “mazda” je dovoljno opremljena za kvalitetnu i udobnu svakodnevnu vožnju. Sve što vidite na slikama spada u serijsku opremu, osim aluminijumskih naplataka koji su dopaćeni.

Za vaš komfor i bezbednost tu su kvalitetni audio uređaj sa šest zvučnika i kontrolom na volanu, automatski klima uređaj sa dve zone, električni pokretači sva četiri prozora, centralna brava sa daljinskom komandom, kožom obložen upravljač i ručica menjača, frontalni i bočni vazdušni jastuci, ABS, EBD, EBA, DSC, TCS.
Na svu sreću, ozbiljnost koja se naslućuje iz dizajna, Mazda je uspela da prenese i na vožnju. Kabina je prilično dobro izolovana, ali se ipak na većim brzinama dosta čuju (zimske) gume i strujanje vazduha oko spoljnih retrovizora. U mestu se oseća ljuljanje dizel motora.

Kod ogibljenja se oseća najveća razlika u odnosu na prethodnu verziju. Iako prilično tvrdo, ogibljenje nije grubo i upija većinu neravnina naših puteva i ulica. Ovo vrlo zrelo ponašanje auotmobila je u potpunosti u skladu sa opštim dizajnom.

Da ne bude zabune, “mazda 3” je još uvek, čak više nego ikada, među najupravljivijim automobilima u segmentu i vrlo je zabavna za vožnju. Auto deluje vrlo stabilno, kao da ga ništa ne može izbaciti iz ravnoteže. Upravljač deluje na i najmanji pokret ruku, upravljanje je precizno, gotovo žustro, ali ne i nervozno, limiti prijanjanja su vrlo visoki. Kada preterate, auto prelazi u blago i tečno proklizavanje koje vas gotovo nikada neće iznenaditi i lako je za kontrolu.

Pod haubom testiranog automobila nalazi se turbo dizel zapremine 1,6 litara. To je moderan i proveren motor koji su razvili PSA i Ford. Ima dva ventila po cilindru, bergastu osovinu pokreće lanac, a ima ugrađen DPF filter. Razvija 109 KS pri 4000 o/min i maksimalni obrtni moment od 240 Nm pri 1750 o/min. Iako ovi podaci možda ne deluju previše ubedljivo, pokazalo se da je ovaj dizelaš prava mera za svakodnevnu upotrebu ljudima koji nemaju sportskih ambicija. Motor je uglađen i elastičan, ali za oštra preticanja ipak traži brzinu niže i veće obrtaje. Za ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h “mazdi” je potrebno 11 sekundi, dok maksimalna brzina iznosi 187 km/h. “Trojku” smo pored standardnih gradskih i van gradskih ruta kojima vozimo automobile na testu iskoristili i za odlazak u Budimpeštu. Test od oko dve hiljade kilometara smo završili sa prosekom od 6,4 litara. U gradskoj vožnji zabeležili smo prosek od 7,8 litara, dok na otvorenom drumu prosek može da padne i ispod šest litara.
Odličnu zabavu u vožnji i očigledan kvalitet na svu sreću ne morate previše da platite. Cene “trojki” kreću već od oko 14 i po hiljada uz trenutno aktuelni popust od dve hiljade evra, a limuzina koju smo vam prikazali sa popustom košta 17.330 evra.
Ivan Katunac

Ipak nije previše hladna
I pored na prvi pogled hladne unutrašnjosti, “mazda” ume da razonodi putnike, a naročito noću. Naime, dizejneri su programirali osvetljene detalje pored tastera za traženje stanica i za regulaciju nivo zvuka tako da trepću na onu stranu na koju “motate” točak.

Kako do prtljaga?
Priznajemo da u početku nismo znali kako da otvorimo poklopac prtljažnika, osim pomoću dugmeta na daljinskoj komandi. Tek nakon par dana smo primetili da je fabrika “sakrila” mali gumirani prekidač za otvaranje u treće štop svetlo.

Četiri podizača, jedan automatski
Drugi nivo opreme donosi i podizače za zadnje prozore, ali, na žalost, samo vozačev prozor ima automatiku. Na svu sreću, automatika funskioniše ne samo prilikom spuštanja, već i prilikom podizanja (gde je i potrebnija).

Garancija
Svi mazdini modeli imaju garanciju koja traje tri godine, ili sto hiljada kilometara. Garancija na lak iznosi tri godine, a protiv rđe dvanaest dodina. Servisni intervali su na 20 hiljada kilometara, ili godinu dana.
Mazda 3 1,6 CD TE 4 vrata
Motor:
zapremina 1560 ccm, snaga 80 kW (109 KS) pri 4.000 o/min, obrtni moment 240 Nm pri 1.750 o/min, menjač manuelni 6 brzina
Dimenzije:
4580/1755/1470 mm, međuos. rastojanje 2.640, masa 1255 kg, rezervoar 55 l, prtljažnik 430 l
Performanse:
maks. brzina: 187 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 11 s, potrošnja 3,8/4,5/5,8
emisija CO2 119 g/km (Euro 5)
Oprema:
Standard:
ABS+EBD+EBA, DCS, TSC, vazdušni jastuci za vozača i suvozača, bočni vazdušni jastuci, daljinsko centralno zaključavanje sa preklopivim ključem, automatski dvozonski klima uređaj, električni podizači svih stakala, radio/CD/MP3/AUX sa 6 zvučnika, komande audio uređaja na upravljaču, putni računar, eletrični retrovizori
Opcija:
Aluminijumski naplaci od 16 inča