U martu 1980., kupei Renault 15 i Renault 17 su ustupili mesto novom modelu nazvanom Fuego: kupeu serijske proizvodnje koji se bazirao na platformi limuzine Renault 18
Namera je bila da osvoji najširu publiku, nezavisno od njene kupovne moći. Zbog toga je stvorena bogata ponuda; između osnovne verzije TL i najnaprednije verzije Turbo su se našle verzije GTL, TS, GTS, TX, GTX, pa čak i verzija sa turbodizel motorom.
Zapremina motora je iznosila od 1400 do 2000 cm³. Verzija GTS je bila referentni model i činila je većinu od 226.000 primeraka Renaulta Fuego proizvedenih tokom pet godina.
Zahvaljujući alijansi Renault-AMC, Fuego stiže na američko tržište 1982. godine
Ova verzija se isticala standardnim američkim odbojnicima, svetlima, pokazivačima smera i posebnom opremom: aluminijskim naplatcima i gumama Michelin TRX, električno sklopivim platnenim krovom, sistemom centralnog zaključavanja, klima-uređajem i specijalnim presvlakama.
Auto koji je ušao u istoriju po mnogim inovacijama
Renault Fuego iz 1982. je bio prvi Renault automobil sa sistemom za daljinsko zaključavanje. Takođe je prvi automobil koji je na upravljaču imao komande audio-sistema.
U turbo dizel verziji bio je najbrži serijski dizelaš na svetu 1982. godine, sa maksimalnom brzinom od 180 km/h.
Bio je i prvi serijski sportski četvorosed koji je dizajniran uz pomoć aerodinamičkog tunela. Zahvaljujući tome, koeficijent aerodinamike iznosio je 0,32 Cd.
