Gledajući današnje mlazne automobile kako obaraju svetske rekorde u brzini i pri tome redovno probijaju zvučni zid, prosto neverovatno zvuči činjenica da je prvi automobil na mlazni pogon iskorišćen za obaranje svetskog rekorda pre tačno 80 godina.
Sve je počelo 1927. godine kada je Fric Fon Opel, unuk osnivača firme Opel, Adama Opela, na predlog pisca, astronoma i probnog pilota Maksa Valiera odlučio da angažuje kompaniju Opel na polju istraživanja raketnog pogona. Opelov centar u Riselshajmu je započeo obimna istraživanja, a raketni konstruktor Sander je Opelu isporučio za tadašnje vreme revolucionarnu raketu na čvrsto gorivo.
Prvo vozilo na raketni pogon nazvano je “RAK” (skraćenica od Rakettenwagen) i testirano je 11. aprila 1928. godine na probnoj stazi u Riselshajmu. Proba je bila uspešna i automobil je dostigao 100 kilometara na čas za samo osam sekundi. Javnost je bila oduševljena uspehom, a najveće nade za praktičnu upotrebu ovog pogona polagane su u avio saobraćaj i istraživanja svemira.
Posle velikog postignutog uspeha, Fon Opel je zaželeo da postigne mnogo veće brzine. Sledeći pokušaj je samim tim morao biti vožen na jedinoj stazi u Nemačkoj prilagođenoj ovakvoj vožnji – a to je Avus u Berlinu. Krajem maja iste godine, u prisustvu nekoliko hiljada zvanica iz sveta nauke, medija i šou biznisa, svetu je predstavljen “RAK 2”.
Dvadesetdevetogodišnji Fon Opel je seo za upravljač i polako aktivirao pogonske rakete. Vozilo je neverovatnom brzinom poletelo iz mesta i postizalo sve veću i veću brzinu sa aktiviranjem svake nove rakete. Pred sam kraj vožnje i pored prisustva ogromnog krila (koje je zbog očigledno premalog ugla stvaralo nedovoljnu potisnu silu) prednji deo vozila je izgubio kontakt sa podlogom. Samo je pravovremena reakcija uspela da spasi Fon Opela. Vožnja je konačno bila završena, a postignuti svetski rekord iznosio je čitavih 238 kilometara na čas.
Javnost je bila opčinjena, a tehnološki napredak očigledan – svim posmatračima se činilo da sa mlaznim motorima stupa nova era u istoriji čovečanstva. Fon Opel je postigao željeni efekat i drastično podigao renome svoje kompanije. Korist je bila očigledna, tako da su istraživanja nastavljena. Mesec dana nakon obaranja rekorda, novi bolid “RAK 3” bez vozača za volanom postiže novi svetski rekord, ovaj put vozeći po šinama. Posle eksplozije koja je ispratila neuspeh vozila “RAK 4” (u kome se nalazila i jedna nesrećna mačka kao putnik), Opel se okreće glavnoj premiji – raketnom avionu.
Usledilo je nekoliko neuspelih pokušaja poletanja ovog aviona, da bi 30. septembra 1929. godine Fon Opel ponovo sakupio medije. Prva dva pokušaja su bila neuspešna, ali nije bilo odustajanja. Treći pokušaj je ostao zabeležen u istoriji kao prvi uspešni let raketnog aviona. Pre deset godina, na sedamdesetogodišnjicu ovog podviga fabrika Opel je napravila repliku aviona koji je poleteo u znak sećanja na avanturistu i vizionara Frica fon Opela.
R.A.M.
Rubrika je objavljena u Auto magazinu broj 6, juna 2008. godine
Moć vizije
“RAK2” je bio opremljen sa 24 rakete ukupne mase 120 kilograma, čija je potisna sila iznosila 6000 kg. Aerodinamika auta je bila predviđena za postizanje brzina od preko 200 kilometara na čas. Ogromna krila sa obe strane automobila su postavljena zbog boljeg prijanjanja za podlogu. O naprednosti tadašnjih automobila, ali i “hrabrosti fon Opela” svedoči i to da je šasija bila pozajmljena sa standardnog modela “opel 10/40 PS”.
“Magično je leteti tako, pogonjen samo sagorelim gasovima koji izlaze iz motora sa 800 kilometara na čas. Kada ćemo moći da ukrotimo svu moć ovih gasova? Kada ćemo moći da putujemo oko sveta za pet časova. Znam da će ovo vreme doći i imam viziju budućeg putovanja po svetu koje će ujediniti sve ljude na Zemlji da žive kao jedan.” – deo je izjave koju je Fon Opel dao posle istorijskog leta. Bio je sjajan vizionar, zar ne?!
