Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj se prodaje Hyundai Venue. Bez obzira što je najmanji u gami krosovera, nudi obilje prostora i može da se pohvali sjajnim 1,6 atmosferskim benzincem.
Hyundai u B segmentu ima čak tri krosovera! Bayon je zvanično najmanji u gami korejskog proizvođača na evropskom tržištu i ne prodaje se na drugim kontinentima za razliku od veće (stare) „kone“. Međutim, domaći uvoznik vozila marke Hjundai uspeo je da obezbedi još jedan krosover Hjundaija – model Venue. Bukvalno na prste jedne ruke mogu da se izbroje evropske zemlje u kojima se ovaj auto prodaje. Zato smo se s pravom pitali kakav li je to auto koji niko drugi neće. Morali smo da ga preuzmemo na test i uverimo se o kakvom se to „čudu“ radi. Odmah da vam kažemo, auto je veliko iznenađenje i to u najpozitivnijem smislu!
Hyundai Venue je konstruisan kao globalni auto. Prodaje se širom sveta, uključujući i izuzetno zahtevno tržište SAD-a. Gotovo identični primerci, samo bez gabaritnih svetala i sa cajgerima u kilometrima a ne u miljama, prodaju se i kod nas. Pogotovo nas je iznenadila činjenica da Amerikanci prihvataju auto koji se smatra najmanjim u gami (izuzev u Koreji, gde postoji još manji krosover Hjundaija). Ispostavilo se da je Venue ne samo da ne izgleda kao mali auto, već ima i vrlo prostranu unutrašnjost ali i prtljažnik. Pri svemu tome, pokreće ga jedan od poslednjih atmosferskih benzinaca zapremine 1,6 litara.
Priča o dimenzijama naterala nas je da u Hjundai salonu odmerimo sva tri modela u B segmentu. Ispostavilo se da nam se najkomfornije pokazalo zadnje sedište u modelu Venue, pa tek onda u „bajonu“ i staroj „koni“. Preciznije, ima najviše mesta za glavu! Osoba prosečne visine ima bar čitavu pesnicu razmaka do „neba“, dok je kod ostalih taj prostor manji. Pritom, uopšte se ne sedi uspravno, a posebno iznenađuje činjenica da je sedište, zapravo, postavljeno visoko, tako da kolena uopšte nisu podignuta, već butine imaju optimalnu podršku celom dužinom. Kako su konstruktori sve ovo uspeli, i dalje nam nije jasno, pogotovo kada smo shvatili da ima 80 mm kraće međuosovinsko rastojanje od stare „kone“…
Bili smo radoznali i kakva je situacija u prtljažniku. Ni ovde nije bilo nikakvih kompromisa. Sa svojih 355 litara gepek je u proseku B segmenta. Ima policu duplog dna koja na sebi ima zakačaljke za mrežicu za sprečavanje kotrljanja stvari, ali i kukice u bočnim stranama za kačenje kesa i torbi.
Možda nije neki lepotan spolja, ali je dizajn zaista uspeo u smislu da auto ostavlja utisak mnogo većeg vozila nego što zapravo jeste. Sa druge strane, unutrašnjost ostavlja daleko bolji utisak. Možda će neko reći da je ovo generički stilski pristup, tipičan za „hjundaije“, ali se to definitivno ne može reći za zanimljive tonove boja. Dominira golubije plava sa belim detaljima, sa atraktivnim štofom na sedištima u kombinaciji sa delovima od eko-kože.
U istom tonu je i komandna tabla i volan. Već pogled na unutrašnjost nam sugeriše da nije reč o niskobudžetnom autu, mada se tragovi uštede vide na pojedinim komponentama. Na primer, itison je dosta grub, a plastika je svuda tvrda osim u predelu lakta u oblogama vrata. Zanimljivo je i da uopšte nema osvetljenja iznad vozača i suvozača, već je postavljeno samo centralno, između prednjih i zadnjih sedišta. Na kraju, tu je i starija konstrukcija metlica brisača, kojih gotovo da i nema na novim automobilima.
Iako je reč o pretposlednjem paketu opreme (samo je jedan bogatiji), nema ni sistema kao što su asistencija za održavanje saobraćajne trake, automatsko kočenje i slično. Ove bezbednosne komponente su ostavljene za najviši paket opreme. Nekima se ovo možda neće svideti, ali verujemo da ima i onih koji ne žele da im auto sam koči i da im otima volan. Sigurni smo da će im se dopasti i to što nema start-stop sistema.
Sa druge strane, ostala oprema je prilično bogata. Tu su ključ-kartica za beskontaktno otključavanje i startovanje motora, automatska „klima“ sa jednom zonom, navigacija, grejači sedišta, kamera za vožnju unazad, Android Auto povezivanje, pa čak i rezervni točak smanjenih dimenzija. Udobno smo se smestili za volanom. Vrlo visoke osobe neće imati nikakav problem jer sedište vozača može vrlo nisko da se podesi.
Sve komande su precizne i meke, a lakoća kojom se auto vozi je upravo ono što najviše oduševljava. Za to je, najvećim delom, zaslužan sjajni atmosferac zapremine 1,6 litara. Ne radi se ni o kakvoj staroj tehnologiji, naprotiv. Najnovija generacija ima DPFI (Dual Port Fuel Injector) tehnologiju sa dve dizne po cilindru. Za razliku od motora sa direktnim ubrizgavanjem (GDI), ovaj motor nešto više troši ali neuporedivo mirnije radi, lakše se vozi zahvaljujući boljoj elastičnosti i na kraju, tiši je. Što je najvažnije, trebalo bi da je pouzdaniji zbog daleko manje osetljivosti na loše gorivo, a nema pumpe visokog pritiska koja bi mogla da napravi eventualni problem.
Na leru radi na svega 700 obrtaja, nema baš nikakvih vibracija i u kabini se uopšte ne čuje. To ne znači da je zvučna izolacija idealna. Naprotiv, ovo je jedna od komponenti po kojoj „hjundai venju“ može da se poredi sa niskobudžetnim vozilima. Do nekih osamdesetak na sat auto je vrlo tih, a posle toga se izraženije pojačava buka u kabini, ne toliko od i dalje tihog motora, koliko od šuma vazduha.
Na 130 km/h je već osetno bučnije nego kod „bajona“ i „kone“, što i ne čudi s obzirom na kockasti oblik karoserije. Pri toj brzini troši oko osam litara i „vrti“ se na relativno niskih 3300 obrtaja. Međutim, auto se u vožnji ponaša izuzetno stabilno, pružajući veliko pouzdanje vozaču. Ostavlja utisak dosta većeg auta, bez potrebe za sitnim korekcijama volanom. Nema ni onog skakutanja, tipičnog za manje automobile, čak i prilikom prelaska preko češljeva. Motor je svakako jedna od stavki koja nam se najviše dopala. Toliko je elastičan da možete da ga ubacite u petu i da ne menjate brzine.
Njegovih 123 konjske snage u praksi deluju dosta snažnije nego na papiru, ne samo po gradu, već i na autuputu. Za snažnija međuubrzanja ne morate kao kod ostalih atmosferaca da vraćate dve ili tri brzine niže, već je dovoljno da iz šeste vratite u petu, bez ikakve potrebe da ga „zavrtite“. Ipak, pun gas i teranje kazaljke obrtomera do crvenog područja, koje počinje tek na 6500 obrtaja, čini ovaj motor daleko zanimljivijim od drugih. Jednostavno vas vuče da ga stisnete, sa zadovoljstvom kakvo može da pruži samo mašina sa linearnom isporukom snage i obrtnog momenta.
Možda preterujemo u priči kao da je u pitanju sportski auto, ali je istina da pruža mnogo užitka u vožnji. Ovo je, verovatno jedna od poslednjih prilika da se pod haubom automobila na domaćem tržištu nađe 1,6 atmosferac. U svakom slučaju, ogromna je razlika u sofisticiranosti ponašanja u vožnji u odnosu na aktuelne trocilindarske turbo-benzince od hiljadu kubika. Tačno je da u odnosu na njih nešto više troši. Prosek po Beogradu nam je bio 8,5 l/100 km, mada treba računati i na litar više u zimskim uslovima i ekstremnim gužvama. Svakako, ovakav auto je preporuka za sve one koji nemaju nameru da prelaze velike kilometraže, pogotovo ako voze na kraćim relacijama.
Za dobru upravljivost i minimalno naginjanje u krivinama zaslužno je i relativno malo odstojanje od tla za jedan krosover. Iznosi svega 170 cm, koje je više nego dovoljno da nemate problem sa visokim ivičnjacima, dok sa druge strane možete da se opustite i uđete brže u krivinu, bez straha da auto neće moći da isprati vaše želje. Inače, oslanjanje je relativno meko podešeno, uprkos „sedamnaesticama“ dimenzija 205/55 R17.
Ukoliko razmišljate o kupovini krosovera i imate budžet do 20.000 evra, svakako bi trebalo i Hyundai Venue da uvrstite na listu modela koje ćete testirati. Zanimljivo je da, iako ima najmanju dužinu, nema i najnižu cenu. Razlog za to je, pre svega, pomenuti 1,6 atmosferac najnovije generacije, koji je snažniji i od najsnažnijeg turbo-benzinca u „bajonu“. Dakle, snažniji je od „bajona“ i lepše se vozi, ali nema fensi dodatke poput digitalne instrument-table, LED svetala, bežičnog punjenja telefona i slično. Može da se doplati za automatski, odnosno CVT menjač, koji košta 1.000 evra.
Aleksandar Bursać
Zvuci prirode
Testirani paket opreme ima veliki multimedijalni displej dijagonale osam inča. Ima fabričku navigaciju, ali i Android Auto mogućnost povezivanja. Nije bežično, već kablom, ali je svakako bolje ovako, s obzirom da nema bežičnog punjenja telefona.
Dopalo nam se što su iz ostalih najnovijih Hjundai modela preuzeti zvuci prirode, kao što je atmosfera šume sa cvrkutom ptica, pucketanje vatre, šum talasa, koraka u snegu…
Dve dizne po cilindru
Hyundaijev DPFI (Dual Port Fuel Injection) sistem ubrizgavanja koristi dva injektora za svaki usisni otvor kako bi bolje održao stabilan odnos vazduh/gorivo u smeši, što takođe poboljšava odnos EGR (recirkulacija izduvnih gasova), uz korist uštede goriva. Pored toga, dalja atomizacija kapljica goriva ublažava isparavanje, što je smanjilo emisiju štetnih čestica (PM).
Brojne pregrade
Hyundai Venue je vrlo praktičan auto. Ima brojne pregrade za sitnice, veliku kasetu, solidan prostor u naslonu za ruke i vrlo korisnu policu ispred suvozača. Na žalost, nigde nema gumirane podloge, pa se predmeti lako klizaju.
Hyundai Venue 1,6 MPI
Motor: zapremina 1598 ccm, snaga 90 kW (123 KS) pri 6300 o/min, maks. o. moment 150,7 Nm pri 4850 o/min, menjač manuelni, 6 stepeni
Dimenzije: D/Š/V 4040/1770/1592 mm, međuos. rastojanje 2520 mm, klirens 170 mm, prtljažnik 355 l, rezervoar 45 l, masa 1202 kg, pneumatici 205/55 R17
Performanse: maks. brzina 181 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 11,2 s, potrošnja 8,9/5,2/6,5 l/100 km, emisija CO2 153 g/km (WLTP)
Oprema
Standard: navigacija, multimedija 8 inča, beskontaktno otključavanje i startovanje motora, grejači prednjih sedišta, kamera za vožnju unazad, zadnji parking senzori, automatska klima sa jednom zonom, naslon za ruke, dodatno zatamnjena zadnja stakla, krovni nosači, el. preklopivi retrovizori, rezervni točak, alu-felne 17 inča, tempomat, osvetljavanje krivine, senzor za svetla i kišu
