Kijin model srednje klase “sid” nalazi se u prodaji već dve godine i svakim danom stiče sve više ljubitelja. Za razliku od pojedinih proizvođača koji bombastičnim dizajnom “bljesnu” prilikom prezentacije, pa zatim vrlo brzo prestare i odu u zaborav, novoj generaciji “kija” to ne može da se desi.
Naravno, vidljiv je veliki uticaj evropske škole dizajna koju je doneo Peter Šrajer.
Pokazalo se da je verzija sida sa troja vrata, “prosid” još atraktivniji i poželjniji za ljude koje žele da budu primećeni i da svojim automobilom ostave poruku.
Ako izuzmemo prednju masku i farove koji su glavni nosioci agresivne crte “prosida”, ostatak vozila deluje elegantno, čak i konzervativno. Sve je na svom mestu i ništa ne odskače. Slična situacija je i u unutrašnjosti.
Sve je svede i sa puno ukusa, bez suvišnih detalja, ali sa elementima koji imaju aspiracije ka onome što se naziva premijum segment.
Položaj za upravljačem je odličan. Kijini stručnjaci su očigledno uzeli u obzir da je prosečni Evropljanin nešto viši od Korejca, pa su raspored komandi prilagodili tome. To znači da kada vozač podesi sedište po dubini i visini, kada podesi nagib naslona kako mu odgovara, pa potom podesi upravljač po dubini i visini, ne mora da traži nožne komande, ručicu menjača ili najvažnije prekidače na neuobičajenim mestima.
Sve je na dohvat ruke, dobro osvetljeno i pristupačno. Ovde moramo da primetimo da su sedišta postavljena nešto više nego kod većine automobila iz klase, međutim to je i dalje mnogo prijatnije i bolje nego kod SUV automobila.
Prostor u kabini je nešto iznad proseka C segmenta. Na zadnju klupu mogu da se smeste dva odrasla putnika. Auto je dovoljno udoban da se sa njim krene i na ozbiljnije, što će reći duže putovanje. Tim pre što i prtljažnik ima solidnu zapreminu od 380 litara, što je dovoljno za četiri kofera i ručni prtljag putnika.
Zadnja klupa je podeljena na dve trećine i kao što je uobičajeno, može da se obori, čime auto postaje praktični teretnjak. Pristup zadnjoj klupi je dovoljno lak da ulazak i izlazak i nešto viših osoba ne predstavlja napor. Vrata su primetno duža nego kod verzije sa petora vrata, što može da bude nezgodno na uskim parkinzima.
Za razliku od većine konkurenata, Kija nudi veliki broj paketa opreme – čak šest. Automobil koji vam predstavljamo je imao četvrti po redu nivo opreme, “LX dinamik”. On sadrži automatske podizače prozora, manuelni klima uređaj, električne pokretače retrovizora, maglenke napred i pozadi, kao i odličan audio uređaj koji pored ostalog može da čita MP3 format muzike preko USB priključka.
Komande za “muziku” su pod prstima na točku upravljača. Tu su i tempomat, parking senzori pozadi i aluminijumski naplaci od 16 inča. Iako postoji i bogatija oprema, ovako opremljeni “sid” je sasvim dovoljan za vrlo komotnu svakodnevnu upotrebu.
Mi bi smo preporučili doplatu paketa “dinamik +” koji poseduje senzor za farove, automatski dvozonski klima uređaj i LED dnevna svetla. Sa njim je auto vrlo fino komletiran.
Osećaj u vožnji je još jedno iznenađenje. Automobil je vrlo “utegnut” i odlično komunicira sa vozačem, što je još jedna od karakteristika automobila koji pretenduju na vrh klase. To znači da vozač u svakom trenutku zna šta će automobil uraditi i nikada ne doživljava neprijatna iznenađenja.
Ogibljenje je prilično tvrdo i automobil se ne naginje previše u krivinama. “Prosid” je vrlo neutralan i sposoban je da proklizavanje preko prednjih točkova transformiše u kontrolisano zanošenje repa pomoću kratkog kočenja i korekcijom upravljača. Vožnja je udobna uprkos velikim aluminijumskim felnama od 16 inča. Nivo buke je odlično kontrolisan, čak i pri velikim putnim brzinama po grubom asfaltu.
Vozili smo “prosid” sa jačim od dve verzije turbo-dizel motora zapremine 1,6 litara. Na probi se našao auto koji ima jaču od dve varijante motora, koja raspolaže snagom od 128 “konja” i obrtnim momentom od 260 Nm. Sa njim je auto vrlo živahan – do “stotke” urbrzava za 10,5 sekundi.
Kao što se i očekuje, štedljivost mu je velika vrlina. Kako možete videti sa fotografija automobila, fabrika kaže da “prosid” ima potrošnju od samo 3,7 litara. U realnim uslovima vožnje u kojima nemamo ni vremena ni živaca da pazimo da stil vožnje, uspeli smo da postignemo prosečnu potrošnju od 6,1 litar i smatramo da je to vrlo dobar rezultat u realnim okolnostima.
Gradska vožnja, koja se u našem slučaju sastoji od otvorenih bulevara Novog Beograda i gužve u centru, prosečnu potrošnju povećavaza oko litar. Na otvorenom drumu, zahvaljujući šestostepenom menjaču potrošnja bez problema može da se spusti daleko ispod četiri litra.
Pre desetak godina, test neke od “kija” obično smo završavali rečima da je “to skoro tu, ali, eto cena je povoljna”. Odavno to više nije tako. “Kija prosid” ravnopravno stoji na čelu klase, a za to očekuje zasluženu cenu. Za nijansu nižu od većine, ali opravdanu. “Kiju prosid” trenutno možete nabaviti već za 10.990 evra. Ipak, za dobro opremljen i motorizovani primerak u kojem ćete uživati u svakom trenutku, poput automobila koji smo vam prikazali, moraćete da izdvojite 16.990 evra.
Ivan Katunac
Volan za svakoga
Električni servo upravljač najnovije generacije ima tri nivoa podešavanja, “komfor”, “normal” i “sport”. Mislimo da je jasno da u “komfort” modu dobijate “najmekši” odziv volana, dok sportski mod omogućuje bolji osećaj sa manje servo asistencije. Razlika je jasno vidljiva između sva tri podešavanja i može se, i treba upotrebiti u svakodnevnoj vožnji. Taster koji kontroliše rad sistema nalazi se na upravljaču, odmah pod palcem desne ruke.
Pojas pod rukom
Duga vrata sportske verzije znače da je B stub daleko od ramena vozača i suvozača. Da bi dohvatili pojas, morali bi da se bavite jogom. Kija je mislila na sitnice i ugradila je automatski nosač koji se aktivira prilikom otvaranja vrata i pojas približava ramenu, na dohvat ruke. Ovaj sistem je zaista koristan, ali je vaš reporter (koji je daleko van prosečnih gabarita) uspeo da dobro očeše bubrežni deo leža kada je izlazio sa zadnje klupe. Trebalo je samo sklopiti uređaj u položaj paralelno sa B stubom…
Razglednica
Debeli nosači krova, naročito oko zadnjeg stakla, kao i visoki bok automobila nikako ne doprinose dobroj preglednosti. Serijski ugrađeni senzori parkiranje pozadi svakako su dobrodošli kada u velikoj gužvi na brzinu morate da ugurate svoj auto na minimalni raspoloživi prostor. Da bi vam dodatno pomogla, Kija je ugradila i kameru koja snima situaciju iza vozila. Slika se reprodukuje na delu unutrašnjeg retrovizora.
Kia cee’d 1,6 CRDi
Motor: zapremina 1582 ccm, snaga 94 kW (128 KS) pri 4.000 o/min, 260 Nm pri 1.900-2.750 o/min, menjač manuelni 6 brzina
Dimenzije: 4310/1780/1430 mm, međuos. rastojanje 2.650 mm, prtljažnik 380/1.275 l, masa 1.225 kg, rezervoar 53 l, pneumatici 205/55 R 16
Performanse: maks. brzina 197 km/h, ubrzanje 0/100 km/h 10,9 s, potrošnja (fabrička): 3,7/4,1/4,9 l/100 km
Emisija CO2: 109 g/km
Oprema: ABS, ESC, HAC, 6 vaz. jastuka, ručni klima uređaj, blutut konekcija, zadnji parking senzori sa kamerom, tempomat i limitator brzine, “Fleks stir” sistem podešavanja “tvrdoće” upravljača, aluminujumski naplaci od 16 inča, automatski podizači prozora, električni retrovizori, daljinska centralna brava, svetla za maglu napred i pozadi, koža na volanu, menjaču i ručnoj kočnici, audio sistem sa 6 zvučnika, USB, Blutut, MP3
