Sa jedanaestom generacijom Civica, stigla je i neminovna elektrifikacija. Za nas je to ključna novina, mada moramo da priznamo da je evolucija u dizajnu itekako značajna. Zadržane su poznate proporcije i liftbek forma. Posebno je zanimljiv enterijer, koji je uz haj-tek dobio i retro note.
Upečatljiva je komandna tabla sa saćastom lajsnom i usmerivačima vazduha u vidu džojstika. Uz retro atmosferu savršeno se uklapaju i tri brušena aluminijumska dugmeta za podešavanje „klime“. Može se reći da je unutrašnjost Honde Civic jedna od najoriginalnijih u klasi.
Što se tiče izbora materijala i tapacirunga, Honda je ostala dosledna svom konceptu da po tom pitanju ne nudi raskoš, već da se pažnja usmeri na vozne karakteristike. Komandna tabla i tapacirunzi u vratima su od meke plastike, dok je na centralnoj konzoli tvrda. Test primerak ima najviši paket opreme. To znači da su ispred vozača digitalni instrumenti u vidu HD displeja dijagonale 10,2 inča.
Interfejs kretanja kroz njegov meni je jednostavniji nego ranije. Dominantni su brzinomer i pokazivač procentualne isporuke snage, koji je kod hibrida neka vrsta zamene za obrtomer. Unutar svakog od njih može da se menja sadržaj dodatnih informacija, od telefona, preko grafičkog prikaza rada hibridnog pogona, pa do putnog računara i navigacije.
Honda je predvidela jednu promenu grafičkog dizajna instrumenata, kada instrumenti postaju vertikalne skale. U varijanti klasičnog izgleda može još da se promeni boja i to samo ako aktivirate „sport“ mod, kada pozadina postaje crvena. Na žalost, obrtomera nema ni u tom slučaju. To nas je prilično iznenadilo, s obzirom na sportski karakter.
Tačno je da vozač ne može da utiče na obrtaje, pogotovo što nema ni mogućnosti za manuelnu promenu brzina. Ipak, nekako nam je draže da imamo informaciju o trenutnim obrtajima motora nego o procentualnoj isporuci snage. Ako ništa drugo, bar da je prisutan u „sport“ režimu, što je i rešenje koje preferiraju manje sportski konkurenti u svojim hibridnim modelima.
Honda kaže da je međuosovinsko rastojanje produženo za 35 mm u odnosu na prethodnika. To se zaista oseća, sa obiljem mesta za kolena. Međutim, za glavu je ostao svega jedan prst slobodnog prostora. Prtljažnik ima zapreminu od 409 litara, što je tek za nijansu manje nego u prethodnoj generaciji koja nije imala baterije.
Tu je uključen i dodatni prostor ispod poda, gde mogu da se odlože manji i tanji predmeti. Umesto klasične police, Honda preferira rolo varijantu koja se lako uvlači i izvlači.
Ipak, ono što je najvažnije od svega je činjenica da je Civic ubedljivo najsportskiji „standardni“ automobil u klasi, ne računajući visokoperformansne verzije konkurenata. Najniže se sedi i ima najdirektniji upravljač. Naviknuti na krosovere, pa i na klasične automobile kod kojih vozačevo sedište ne može previše da se spusti, Civic nam je stvorio atmosferu trkačkog automobila.
Za pohvalu je što je uvedeno i grejanje volana, koje će mnoge obradovati u hladnim zimskim danima. Dopalo nam se što su zadržani i fizički tasteri najvažnijih komandi „klime“, kao i klasični okrugli potenciometar za pojačavanje muzike. Na žalost, ručice menjača više nema. Umesto nje su tipični Hondini „P-R-N-D“ tasteri.
Sedišta su umereno sportska, sa dobrom bočnom podrškom i relativno kratkim donjim delom. Podešavanja su na struju, uključujući i veoma dobru lumbalnu podršku.
Na svu sreću, ekologija nam je donela povećanje zapremine motora. U ponudi nema više 1,0 i 1,5 turbo-benzinaca, bar ne u Evropi. Sada je u ponudi samo 2,0, ali u hibridnoj kombinaciji. Reč je o četvorocilindarskom atmosfercu sa Atkinsonovim ciklusom i direktnim ubrizgavanjem goriva, kome pomoć pruža elektro-motor.
Zanimljivo je da Honda ne navodi ukupnu snagu sistema, pa čak ni podatke o bateriji. Tako benzinski motor deklariše na 143 konjske snage i 186 njutn-metara, dok elektro-motor namenjen pogonu ima 184 konjske snage i 315 njutn-metara.
U vožnji se na prvi pogled ponaša kao klasičan hibrid. Po gradu standardno kreće samo na struju. Omogućava relativno snažna ubrzanja do nekih četrdesetak na sat kada se aktivira benzinac koji radi na ujednačenim obrtajima. Podići će obrtaje ako zahtevate veću snagu. Sve ovo je potpuno uobičajeno za hibride sve do trenutka dok ozbiljnije ne nagazite na papučicu gasa.
Tada Civic menja karakter u odnosu na konkurente! Konstruktori Honde su odlučili da unesu malo zabave u hibridni sklop tako što su reprogramirali rad menjača sa unapred definisanim, odnosno veštačkim stepenima prenosa. U vožnji imate osećaj kao da menjač menja brzine tako da otprilike sa 4500 obrtaja padnu na 4000. Promena ima dosta, pa se čini kao da auto trkački „slaže“ brzine jednu za drugom.
Usput je i zvuk četvorocilindarskog benzinca prilično zanimljiv; lepo reži i tera vas da zaboravite da ima bilo kakve veze sa strujom. Naravno, po gradu je izuzetno tih, baš kako se i očekuje od jednog hibrida. nema pokazivača koliko vremena smo proveli u „EV“ režimu, a nema ni „EV“ dugmeta kojim bismo ga naterali da ide isključivo na struju
Šta više, dopalo nam se što su stvari ovako pojednostavljene. Svakako možete nežnim pritiskanjem gasa da izazovete čisto električni mod i da ga održavate koliko to trenutna napunjenost baterija dozvoljava.
Mi smo auto vozili po hladnom vremenu i na kratkim relacijama, što znači da je benzinac radio više nego kad je sistem zagrejan. Postigli smo prosek od oko 6,3 l/100 km, što uopšte nije loše s obzirom na ukupnu snagu. Nema statistike o prosečnoj brzini, ali smo zato pri 130 km/h izmerili prosek između sedam i osam litara. Ovde nema neke uštede pre svega zbog toga što benzinac stalno radi.
Inače, međuubrzanja su sjajna pri velikim putnim brzinama, kao da je u pitanju turbo mašina. Voleli bismo da je malo tiše u kabini, pre svega od buke izazvane strujanjem vazduha. Međutim, to i ne primećujete kada shvatite koliko je auto stabilan, a tek kako skreće… Čak i najmanja promena pravca kod SUV modela izaziva ljuljanje karoserije, dok se Civic ponaša kao pegla.
Neverovatno je kako se brzo umiri, pogotovo u odnosu na činjenicu da je volan vrlo direktan. Ne krivimo vas ako ne možete da odolite a da ne prođete brže kroz krivinu, ili ako napravite oštriji manevar prestrojavanja. Toliko je oštar da su mu vozne karakteristike bukvalno na nivou visokoperformansnih verzija konkurenata, ako ne i bolje. Za to je zaslužna i progresivna letva volana, koja omogućava nelinearno veće zakretanje točkova što više okrećete upravljač.
Vozne karakteristike su definitivno najveći plus Civica, koji je postao još štedljiviji i ekološki čistiji. Svakako nas je obradovala činjenica da nije bilo žrtvovanja snage, kao i da je povećana zapremina motora. Uz vrlo atraktivan dizajn, pogotovo unutrašnjosti, ne čudi nas što je veliki broj zainteresovanih domaćih kupaca, uprkos povećanoj ceni na konto elektrifikacije. Na kraju krajeva, i nema mnogo konkurenata…
Aleksandar Bursać
Nekoliko nivoa rekuperacije
Za razliku od ostalih klasičnih hibrida, Civic ima nekoliko nivoa rekuperacije. Vozač može da ih aktivira pritiskanjem tastera iza volana, koji inače služe za manuelnu promenu brzina na automobilima gde je to moguće. Ovde minus služi za povećanje stepena rekuperacije.
Zanimljivo je da nije problem ako ste zaboravili da kliknete na plus, kako biste sve vratili na nulti nivo. Auto će to uraditi za vas, posle nekoliko trenutaka bespotrebno aktivirane rekuperacije.
Bogata oprema
Elektrifikacija je neminovno dovela do povećanja cene, koja u Srbiji počinje od 35.490 evra, bez uračunate državne subvencije od 2.500 evra. Toliko košta prvi od ukupno tri paketa opreme. Tradicionalno, čak i osnovni ima izuzetnu opremu. Tu su zaista brojni sistemi bezbednosti, uključujući kontrolu mrtvog ugla sa praćenjem bočnog saobraćaja i adaptivni tempomat. Beskontaktno otključavanje i startovanje se podrazumeva, kao i grejači prednjih sedišta, elektro-preklapanje retrovizora, prednji i zadnji parking senzori, kamera za vožnju unazad, dvozonska „klima“…
Najviši paket opreme kao na test primerku košta 39.710evra. Ima ne samo kožni enterijer, elektro-podesiva prednja sedišta, grejanje volana, panoramski krov, bežični punjač i Bose ozvučenje, već sadrži i sjajne adaptivne farove čiji snop „preskače“ vozila ispred.
Unapređena multimedija
Nekako je kod Hondinih modela do sada slaba tačka bila multimedija. Ovde je donekle zadržan dizajn grafike, ali je funkcionalnost neuporedivo bolja. Dopalo nam se što su i zadržani fizički tasteri za „home“ dugme i povratak u prethodni meni. Grafika je visoke rezolucije, uključujući i prikaz HD kamere, izuzetno svetlog čipa, zahvaljujući kome se čak i u mraku jasno vide detalji.
Za sada je bežično povezivanje moguće samo za Apple Car Play, dok je za Android Auto neophodan kabl.
Honda Civic e:HEV Advance
Motor: zapremina 1993 ccm, snaga 105 kW (143 KS) pri 6000 o/min, maks. o. moment 186 Nm pri 4500 o/min, menjač automatski, eCVT
Elektro-motor: snaga 135 kW (184 KS), maks. o. moment 315 Nm
Dimenzije D/Š/V: 4551/1802/1408 mm, međuos. rastojanje 2734 mm, klirens 128 mm, prtljažnik 404/1187 l, masa 1533 kg, pneumatici 235/40 R18
Performanse: maks. brzina 180 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 8,1 s, potrošnja 4,2-6,2 l/100 km, emisija CO2 114 g/km (WLTP)
Oprema
Standard: koža napred, eko-koža pozadi, automatska klima sa dve zone, digitalni instrumenti 10,2 inča, el. podesiva prednja sedišta, grejač volana i prednjih sedišta, Bose ozvučenje, adaptivni LED farovi, panoramski krov sa otvaranjem, alu-felne 18 inča, sportske papučice, bežično punjenje telefona, automatsko kočenje, adaptivni tempomat, beskontaktno otključavanje i startovanje, el. preklapanje retrovizora, prednji i zadnji parking senzori, kamera za vožnju unazad, DAB prijemnik, bežični Apple Car Play, navigacija
