Kod nas još uvek nema restrikcija gde koji auto može da se vozi, ali u Zapadnoj Evropi itekako ima gradova u čijim centralnim zonama je zabranjena ili će tek biti zabranjena vožnja automobila sa SUS motorima.
„Zelene“ zone će se širiti, pa su plag-in hibridi sjajno prelazno rešenje. Oni imaju istovremeno tradicionalni pogon, sa klasičnim motorima, ali i čisto električni.
Tako vozači ne moraju da se odreknu zvuka i performansi vrhunske mašine (pa i slobode kretanja u smislu dopune rezervoara), a kada zatreba, ekološki su podobni.
Kod nas, na sreću ili nesreću, takve restrikcije nisu na vidiku, što ne znači da ne možemo da uživamo u ovako specifičnim tehnologijama.
Njihova prednost je, pre svega, u tome što dobar deo gradske vožnje možete da obavite na struju. U situacijama kada bi benzinac mnogo trošio, elektro-motor će vrlo efikasno odraditi posao, pa je ušteda u gorivu zaista velika.
Naravno, pričamo o Srbiji, uzimajući u obzir trenutne cene struje i činjenicu da je punjenje u tržnim centrima i dalje besplatno.
Sa druge strane, kombinacija sa elektro-motorom ozbiljno utiče i na poboljšanje performansi. Pravi primer za to je auto koji smo preuzeli na test od Delta Motorsa, BMW X5 xDrive 45e.
Snage benzinca i elektro-motora se ne sabiraju; ukupna snaga sistema je 394 KS i čak 600 Nm, što je dovoljno da veliki SUV do „stotke“ stiže za samo 5,6 sekundi!
Test primerak ima impozantnu opremu. U oči odmah upadaju ogromne felne boje zlata, prečnika 21 inč. Naravno, pozadi su šire gume.
Izuzev poklopca za strujnu utičnicu na levom krilu, nema drugih razlika u odnosu na standardne verzije.
Enterijer je vrlo luksuzan, a šta će sve od opreme imati, i koliko će na kraju koštati, zavisi samo od želje i mogućnosti kupca.
U svakom slučaju, jedno je sigurno – kvalitet završne obrade je na najvišem mogućem nivou, sa vrhunskim inženjeringom primenjenim na svakom detalju i za sva čula.
Ni u unutrašnjosti nema bitnih razlika u odnosu na standardne verzije. Jedino je grupa tastera oko ručice menjača drugačija, sa modovima vožnje na struju.
Kada startujete auto, standardni režim je čisto električni. Međutim, nije uvek tako. Kada se isprazni struja koju ste dopunili preko utičnice, tada auto postaje klasičan hibrid i taj mod postaje glavni. Ali, krenimo redom…
X5 smo preuzeli na test sa punom baterijom. Fabrika je deklarisala da samo na struju može da pređe 77 do 88 kilometara.
Ovo su vrednosti koje se odnose na idealnu temperaturu od dvadesetak stepeni. Međutim, kao i sve baterije, tako i ova u X5 gubi kapacitet na hladnoći.
Putni računar nam je pokazao da je preostala autonomija 63 kilometra, ali i da je napolju smrzavajućih -4 stepena.
Kada smo uključili grejanje, domet je pao na 49 kilometara. To je, generalno, neki prosek kod plag-in hibrida.
Dokle god god ima struje u baterijama, glavni mod će biti isključivo električni, pa smo rešili da testiramo ponašanje „iks-petice“ samo na struju.
Iako je deklarisana snaga elektro-motora 113 „konja“, iznenađujuće lako ubrzava auto težak skoro dve i po tone. I to ne samo iz stanja mirovanja, već i prilikom međuubrzanja.
Bez problema ubrzava prilikom prestrojavanja, tako da ni u jednom trenutku tokom vožnje beogradskim ulicama nismo osetili da nam nedostaje snage.
Interesantno je i to što se prilikom ubrzanja oseća i promena brzina i to samo ako isključite ozvučenje i skoncentrišete se na jedva čujno zujanje elektro-motora.
S obzirom na gužve, na trenutak smo uspeli da dostignemo maksimalnih 135 km/h na deonici auto-puta ka aerodromu.
Auto vrlo lepo ubrzava do te vrednosti, a odmah zatim postaje jasno da je reč o fabričkom ograničenju a ne o krajnjim mogućnostima sistema.
Shvatamo i zašto je BMW postavio granicu; baterija se već ozbiljno troši, pa je sasvim logično da se u čisto električnom modu vozi samo po gradu.
Međutim, šta ako nećemo da vozimo samo na struju, što zbog štednje baterije (ako bismo struju morali da sačuvamo za kasnije), što zbog boljih performansi?
U ponudi su brojne opcije. „Adaptiv“, „hibrid“ i „sport“ se biraju pritiskom na tastere uz ručicu menjača.
Prva varijanta je poznata iz ostalih verzija i prilagođava se načinu vožnje, ali i kartografiji, odnosno prilikama na terenu.
Uglavnom, manje-više je bazirana na „hibridnom“ režimu, koji je takođe veoma tih, pa je onome ko prvi put sedne za volan teško da po sluhu prepozna da li radi skroz na struju ili se upalio i benzinac.
„Sport“ je čarobno dugme koje premošćuje struju, kao da je nikada nije ni bilo. Ovo je režim u kome je „X5“ stari dobri „BMW“ bez vidnog uticaja elektrifikacije.
Instrumenti menjaju grafiku, a umesto procentualnog raspolaganja snagom pojavljuje se obrtomer. Čista snaga dolazi do izražaja.
To što ne ide samo na struju, ne znači da elektro-motor ne pomaže, naprotiv. Auto se pretvara u pravu zver, počevši od fantastičnog zvuka rednog trolitarskog „šestaka“, fenomenalnih ubrzanja i osetljivosti papučice gasa, pa sve do ozbiljnog zatezanja volana i ogibljenja.
Upravljač postaje teži i dosta direktniji, dok se hod vazdušnog oslanjanja ozbiljno smanjuje.
Ako u potpunosti želite da eliminišete „plivanje“ SUV-a, tu je i taster za spuštanje visine, pa u krivinama „X5“ dobija sve karakteristike vrhunskih limuzina bavarskog brenda.
Slobodno možemo da kažemo da je verovatno najbolji u pogledu upravljivosti u klasi, baš kako se i očekuje.
Inače, nema više tastera za deaktivaciju start-stop sistema ni u jednom BMW-u, pa tako ni u ovom. Auto se gasi na semaforu čak i u sport režimu.
Na svu sreću, ozbiljni Bavarci su ostavili mogućnost da se ovaj sistem premosti kao i kod svih drugih modela ovog brenda – dovoljno je da se ručica menjača pomeri ulevo u sport režim i problem je rešen.
Na žalost, čim se klikne „P“ taster, ona se vraća udesno i motor se gasi. Inače, taj položaj ulevo je čarobni štapić za sve modove, pa čak i za čisto električni.
Tada radi samo benzinac i to uz dosta kasniju promenu brzina nego što je oubičajeno, kako bi se postigle maksimalne performanse.
S obzirom da menja karakter menjača, pojavljuje se i obrtomer. Dakle, vozite u čisto električnom ili hibridnom modu, poželite da poletite, drmnete ručicu menjača ulevo, i auto se transformiše u pravu zver!
Čim vratite ručicu u standardni, desni položaj, auto se vraća u mod u kom ste prethodno bili. Sve u svemu, bateriju smo uspeli da potrošimo posle svega 36 kilometara!
Da, to je više nego upola manje u odnosu na deklarisane vrednosti, ali moramo da priznamo da smo tih 36 kilometara prešli kroz nekoliko vožnji.
Svaki put smo startovali potpuno hladan auto, koji je morao da greje sistem iznova sa debelog minusa. Da je bila vožnja u „cugu“, sigurno bismo mogli da pređemo još električnih kilometara.
Pri svemu tome, prosečna brzina nam je bila svega 18,1 km/h a prosečna potrošnja struje 48,2 kW/h.
Ovim smo još jednom utvrdili da temperature ispod nule ne prijaju nijednom električnom automobilu, pa BMW X5 xDrive 45e nije izuzetak.
Ostatak testa nastavljamo u hibridnom modu, koji se automatski aktivira posle pražnjenja onog opsega baterije koji nam je omogućavao vožnju samo na struju.
Naravno, kao i svaki hibrid, u vožnji se procesom rekuperacije dopunjava tako da neko vreme i dalje može da ide samo na struju, par kilometara najviše.
Desni instrument, koji pokazuje procentualno koliko snage zahtevamo pritiskom na papučicu gasa, ima i promenljivi deo, na kome se prikazuje do koje mere možemo da je stisnemo a da se ne upali benzinac.
Taj trenutak zavisi od napunjenosti baterije, odnosno od toga koliko smo bili pažljivi i koristili rekuperaciju.
Sada dolazimo do momenta koji se zove prosečna potrošnja. Proizvođači je deklarišu tako što u tih 100 kilometara računaju i svu onu vožnju na struju.
Otuda 1,7 l/100 km u katalogu. Jasno je da se radi o idealnim uslovima. U našem slučaju, kada smo prešli 36 uz pomoć baterija, ostalih 64 je bilo u hibridnom režimu, sa većinskim radom benzinca.
Tačno na pređenih 100 kilometara zabeležili smo prosek od 7,7 l/100 km i 23,8 km/h.
Napominjemo da auto uopšte nismo štedeli, već smo uživali u zvuku fenomenalnog šestaka i svim prednostima koje pruža.
Kada u obzir uzmemo i zimske uslove, može se reći da prosečna potrošnja uopšte nije loša. Bez struje, treba računati na bar 13 litara po gradu, dok je pri 130 km/h situacija dosta povoljnija.
Tada se „vrti“ na samo 2200 o/min i troši oko 10,0 l/100 km, što uopšte nije loše za veliki SUV. Sve u svemu, računica je vrlo jasna.
Ko ima gde da puni baterije, isplativost plag-in hibrida je više nego očigledna. Ne samo u pogledu troškova goriva, već i sjajnih performansi.
Aleksandar Bursać
Ima li subvencija?
Država određuje godišnji budžet za subvencionisanje ekoloških vozila, pa ako kvota nije premašena, možete da uštedite 3.500 evra, koliko se izdvaja za plag-in hibride.
Još važnija je činjenica da hibridna tehnologija drastično snižava cenu registracije, s obzirom da se ne plaća porez na upotrebu motornih vozila.
Koliko dugo traje punjenje?
Kada je u pitanju punjenje baterije, proizvođači automobila obično ne tretiraju plag-in hibride na isti način kao električne automobile.
Dok je za čisto električne dostupno DC punjenje, odnosno punjači jednosmerne struje sa brzim punjenjem, kod plag-in hibrida toga nema.
Pune se ili na AC zidnim punjačima ili na šuko utičnici. U oba slučaja, maksimalna snaga punjenja je 3,7 kW.
Mi smo zakačili auto sa potpuno ispražnjenom baterijom na AC punjač i bord kompjuter je pokazao da je do 100% kapaciteta potrebno nešto manje od sedam sati.
Čuvanje baterije
U situacijama kada morate da sačuvate struju za deonice gde je zabranjena vožnja vozila sa SUS motorom, na raspolaganju je Battery Control opcija koja se aktivira dugmetom pored menjača.
Na taj način auto će se ponašati kao da mu je ispražnjena baterija. Radiće uglavnom na benzin, a povremeno će čak i dopunjavati bateriju.
Podešavanje visine
BMW X5 xDrive 45e je veliki SUV sa ozbiljnim terenskim mogućnostima. Otuda i podešavanje visine vazdušnog ogibljenja.
Podiže se za savladavanje težih terena, a spušta za sportsku vožnju. Najniži nivo rezervisan je samo za lakši ulazak u auto ili utovar. Otuda i taster za spuštanje koji se nalazi u prtljažniku.
Promenljiva snaga na struju
Intenzitet ubrzanja samo na struju u hibridnom modu zavisi i od napunjenosti baterija.
Tako se u zavisnosti od korišćenja rekuperacije procentualno menja snaga koju baterije mogu da pruže elektro-motoru.
Ova vrednost se prikazuje na desnom instrumentu.
BMW X5 xDrive 45e
Benzinski motor: zapremina 2998 ccm, snaga 210 kW (286 KS) pri 5000-6000, maks. o. moment 450 Nm pri 1600-3500 o/min, menjač automatski, 8 stepeni
Elektro motor: sinhroni, integrisan u menjač, sa funkcijom generatora, snaga 83 kW (113 KS) pri 3170 o/min, maks. o moment 265 Nm pri 100-2500 o/min
Ukupna snaga sistema: 290 kW (394 KS), maks. o. moment 600 Nm
Baterije: litijum-jonska, ispod zadnjih sedišta, napon 354 V, kapacitet 24 kW bruto, 22,3 kW neto, vreme punjenja do 100% na kućnoj utičnici 16A/230V pri 3,7 kW 7,1 sat, domet 77-88 km (WLTP)
Dimenzije: D/Š/V 4922/2004/1745 mm, međuos. rastojanje 2975 mm, klirens 214 mm, napadni i izlazni ugao 25,2/22,3 stepeni, rampa 20,2 stepena, maks. dubina vode pri 7 km/h 500 mm, prtljažnik 500/1720 l, rezervoar 69 l, masa 2435 kg, pneumatici 275/40 R21 napred, 315/35 R21 nazad
Performanse: maks. brzina 235 km/h, na struju 135 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 5,6 s, prosečna potrošnja 1,7 l/100 km i 27,7 kWh/100 km, emisija CO2 39 g/km, (WLTP)
