Avantura po Srbiji: Suzuki Vitara S 1,4 Boosterjet Allgrip AT

U okviru otvranja letnje sezone 2016. na Saroj planini, organizovan je pohod na Midžor, najviši vrh Stare planine i jedan od najviših vrhova Srbije, visok 2.169 metara. Uvoznik vozila marke Suzuki za našu zemlju, kompanija Eurosumar, obezbedila nam je “vitare” kojim smo se upustili u ofroud vožnju.

Suzuki je inače vrlo poznat kao proizvođač SUV automobila i terenaca, a jedan od modela sa najdužom tradicijom je “vitara”. Mi smo imali prilike da po Staroj planini provozamo najnoviju verziju, “vitaru S”, sa šestostepenim automatskim menjačem i pogonom na sva četiri točka.

“Vitara S” je premijerno predstavljena jesenas u Frankfurtu, a najveći novitet je novi 1,4 turbo-benzinac sa 140 “konja”. U odnosu na ostale “vitare”, “S” se prepoznaje po drugačijoj prednjoj masci, ali i zadnjem braniku sa aerodinamičkim žljebovima. Tu je i crveni štep na volanu, manžetni ručice menjača i sedištima presvučenim kombinacijom kože i alkantare.

Sve to asocira na sportske vozne karakteristike, pre svega na putu. I zaista, auto nije konstruisan za ekstremnu ofroud vožnju, već za uobičajene situacije u kojima je potreban pogon na sva četiri točka. Na primer, mnogo ljudi živi u planinsko-brdskim predelima i tamo je više nego dobrodošao kvalitetan 4×4 sistem. Sa druge strane, brza vožnja po krivinama takođe zahteva optimalno prijanjanje, koje najbolje obezbeđuje upravo ova vrsta pogona.

Ipak, mi smo rešili da “vitaru S” stavimo na najteži test, ekstremnu vožnju po bespuću, za koju definitivno nije konstruisana. Odstojanje od tla iznosi svega 185 mm i po tome je bliža putničkom automobilu nego pravom terencu. Odmah iza Hotela Stara planina, koji je u istom odličnom stanju kao i kada je bio nov, silazimo sa regularnih puteva na lokalne zemljane.

Polako se bližimo čuvenom vrhu “Babin zub” a putevi koji vode ka Midžoru postaju sve manje prijateljski za vozila. Useci koje su napravili točkovi rendžerskih vozila marke Uaz postaju sve dublji, a pa postajemo oprezni da ne zakačimo kardan i komponente diferencijala “vitare”. Pogon je podešen na automatski mod, sve do prvih ozbiljnih uspona sa vrlo rastresitom podlogom.

Kombinacija crvenice i usitenjenih stena uz veliki nagib nas teraju da aktiviramo blokadu diferencijala na preklopniku smeštenom iza ručice menjača. Na pravcu “vitara” bez razmišljanja savlađuje ovakve prepreke sa standardnim, letnjim pneumaticima. Međutim, ista podloga, isti nagib, ali na delu gde put zavija pod uglom od 120 stepeni predstavlja pravi izazov.

“Vitara S” nas ni ovaj put ne ostavlja na cedilu. U ovakvim slučajevima lepo može da se proprati rad 4×4 sistema, kome je potrebna oko sekunda da obradi podatke sa senzora svih točkova o prijanjanju svakog od njih pojedinačno. Čak i kada samo jedan točak ima prijanjanje, obrtni moment će biti prenet u potpunosti na njega, dok će ostali biti ukočeni.

Moramo da priznamo da nam je veliku pomoć u ovoj situaciji pružao automatski menjač, sa kojim je vožnja i po najgorim putevima pravo zadovoljstvo. Jedino smo povremeno morali da ga držimo u manuelnom modu, kako ne bi prebacivao u drugi stepen prenosa. Ispostavilo se da za “vitaru S” nema prepreka u pogledu vrste podloge i nagiba uspona, već da jedino ograničenje stvara odstojanje vozila od tla. Pažljivom vožnjom polako stižemo do Midžora.

Ništa manje zahtevna nije bila vožnja nazad, za koju nam se čini da je bila još sporija nego na gore, baš zbog visine prepreka koje smo morali lagano da prelazimo kako ne bi došlo do oštećenja automobila sa donje strane. U svemu tome ogromnu pomoć smo imali od strane sistema za pomoć pri spuštanju niz strmu i rastresitu, odnosno klizavu podlogu.

Aktivira se tasterom sa leve strane volana. Kada se upali zeleni indikator na komandnoj tabli, sve što je potrebno je da se održava pravac kretanja. Noga sa kočnice se u potpunosti skida, a auto sam održava brzinu od oko šest kilometara na sat.

Kao i u slučaju penjanja, neprekidno čujemo rad ESP sistema, koji se trudi da auto održava na pravcu. Da nije njega, spuštanje niz rastresito kamenje ili sneg bi sigurno izazvalo zanošenje automobila i gubitak kontrole.

Ovako, “vitara” nas je bezbedno dovezla do hotela. Ni u jednom trenutku nismo osetili da joj nedostaje snage, naprotiv. Novi motor sa 140 “konja” uz pomoć turbine nema problem ni na velikim nadmorskim visinama od preko dve hiljade metara. Auto je uvek imao ogromnu rezervu snage i sa lakoćom je prolazio i najveće i najduže uspone.

Još jednom, naglašavamo da “vitara” nije konstruisana za ovakvu ekstremnu ofroud vožnju. Naš cilj je bio da isprobamo krajnje mogućnosti sjajnog motora, menjača i 4×4 sistema, koji će vam pružiti maksimalnu podršku u svakodnevnoj vožnji.
Aleksandar Bursać

Srbija u najlepšem izdanju
Stara planina, visokoplaninski masiv, spada u grupu venačnih planina. Glavni venac dugačak je oko 550 kilometara, i proteže se od Zaječara do Crnog mora. Deo ovog venca označava i prirodnu granicu izmedju Srbije i Bugarske. Stara planina nosi i drugo ime – Balkan, tako da je Balkansko poluostrvo dobilo naziv po ovoj planini.

Najviši vrh, duž granice na Staroj planini je Midžor, na nadmorskoj visini od 2.169 metara. Deo Stare planine, koji se proteže kroz Srbiju, pripada opštinama Zaječar, Knjaževac, Pirot i Dimitrovgrad. Površina masiva Stare planine je 1.802 kvadratna metra.

Jedan od najlepših krajolika je prirodni rezervat Babin zub, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1.758 metara, praktično u neposrednoj blizini hotelskog kompleksa. Strme padine, oštri usponi, čudesni vodopadi, polja šumskog voća, bogate šume, pružaju izuzetnu prirodnu atrakciju koja je na dohvat ruke turistima.

Biljni i životinjiski svet na Staroj planini je karakterističan, pa se u podnožju Babinog zuba nalazi stanište Subalpske bukve, a u potocima i rekama ima potočne pastrmke. Stara planina obiluje lekovitim biljem i pečurkama, a stanište je i mnogim vrstama retkih biljaka. Nedavno je zabeležen i povratak mrkog medveda, što je još jedan dokaz o tome koliko je priroda čista i netaknuta.

Ljubazni domaćini su nam pripremili specijalnu gozbu povodom otvaranje letnje sezone koja je izborom domaćih specijaliteta predstavljala pravu privilegiju za sve prisutne. Na trpezi su se našli gulaš od divljači, pastrmka na roštilju, belmuž (pastirsko jelo koje se pravi od ovčijeg sira i kukuruznog brašna), tradicionalni specijaliteti sa roštilja, kao i pite od heljde, bundeve i višanja.

Suzuki Vitara S 1,4 Boosterjet Allgrip AT
Motor: zapremina 1373 ccm, snaga 103 kW (140 KS) pri 5500 o/min, maks. obrtni moment 220 Nm pri 1500-4000 o/min, menjač automatski, 6 stepeni
Dimenzije: 4175/1775/1610, međuos. rastojanje 2500 mm, klirens 185 mm, prtljažnik 375/1120 l, rezervoar 47 l, pneumatici 215/55 R 17, masa 1160 kg
Performanse: maks. brzina 200 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 9,5 s, potrošnja 4,7/5,2/6,2 l/100 km, emisija CO2 122 g/km

Oprema
Standard: LED glavna svetla, dodatno zatamnjena zadnja stakla, senzor za kišu, el. preklopivi retrovizori, el. podizači prednjih i zadnjih prozora, beskontaktno otključavanje i startovanje motora, automatski klima-uređaj, multimedija sa 6 zvučnika, blutut konekcijom, kamerom za parkiranje i navigacijom, USB priključak, radarski tempomat, automatsko kočenje, grejanje prednjih sedišta sa kombinacijom prevrnute i glatke kože sa crvenim štepom, vazd. jastuk za kolena vozača, pomoć pri kretanju na uzbrdici, kontrola pritiska u pneumaticima, pomoć pri spuštanju nizbrdo, prednji i zadnji parking senzori, start-stop sistem