Kompanija Robert Boš prijavila je patent za električnu sirenu 12. aprila 1914. godine. Kompanija je tokom razvoja želela da proizvod dobije veliki domet i prijatan zvuk. Trebalo je da sirena pouzdano emituje zvuk odmah po aktiviranju, a niska potrošnja energije i atraktivan dizajn bili su takođe važni preduslovi. Sirena koja se na tržištu pojavila 1921. godine ispunila je sve ove ciljeve. Sirena se zasnivala na principu „prekinutih cevi“ korišćenih u pravljenju orgulja. Ove cevi bliže su na gornjem kraju, te emituju zvuk niži od otvorenih cevi. U Boš sireni je rezultat ovog principa bio prijatan i veoma karakterističan ton.
Originalni princip dizajna ostao je nepromenjen u svakoj od Bošovih sirena koje su napravljene posle one koja je patentirana pre 100 godina. Zvuk stvara membrana koja se električki aktivira i emituje u svim pravcima. Asortiman proizvoda proširen je da bi se uključile i fanfare. Levak u zvučniku podešen je na preciznu visinu tona, a koristi i membranu da proizvede izuzetno prijatan i mek zvuk koji se, za razliku od zvuka koji proizvode sirene, emituje u jednom pravcu. Prepoznatljiv zvuk ovih sirena i fanfara sada se može čuti na putevima širom sveta.
Boš sirene dostupne su u širokom asortimanu modela i varijanti za originalnu opremu, pojedinačni dizajn i posebne zahteve za komercijalna vozila, automobile, terenska vozila i pikapove.
Za zaljubljenike u klasične automobile takođe postoje odgovarajući proizvodi. Boš odeljenje za automobilsku tradiciju (Automotive Tradition), obnovilo je 2006. godine proizvodnju originalnog modela sirene. Vodilo se računa o detaljima, pa su sačuvani prepoznatljivi elementi uključujući i šrafove sa prorezima i hromirane maske. Original je korišćen u mnogim markama i modelima vozila tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.
