Praktično svaki novi automobil na tržištu ima neku vrstu multimedijalnog sistema sa ekranom osetljivim na dodir. Ako ste pomislili da takvi ekrani postoje samo deceniju ili više, njihova istorija seže daleko u prošlost.
Prvi serijski automobil opremljen ekranom osetljivim na dodir bio je Buick Riviera iz 1986. godine. Bio je poznat kao grafički kontrolni centar ili CCC i sadržavao je niz važnih funkcija za podešavanje sistema vozila.
Naravno, to nije bilo baš poput ekrana osetljivih na dodir kakve danas poznajemo. Bjuikov grafički kontrolni centar bio je katodna cev i imao je jednostavan monohromatski crno-zeleni ekran. Takođe je bio veoma mali, dimenzija samo 3 × 4 inča.
Sadržavao je sve važne informacije vezane za vožnju i ponosno se hvalio sa 32.000 reči u memoriji. Ekran takođe sadrži funkcije za kontrolu klime, omogućavajući korisnicima da prilagode temperaturu i brzinu ventilatora. Sistem je bio toliko napredan za svoje vreme da se mali ventilator prikazan na ekranu brže okretao kada je klima uređaj bio u najvišoj brzini.
Sve komande AM/FM radija takođe su bile smeštene unutar ekrana. Jedna posebno zanimljiva karakteristika je to što je bilo moguće podesiti balans zvuka audio sistema, a čak ste mogli da podesite i ekvilajzer. Ono što je posebno impresivno u vezi sa sistemom je njegov odziv. Naime, osetljiviji je na dodir od mnogih današnjih multimedijalnih displeja.
Iako je Bjuikov grafički kontrolni centar bio ispred svog vremena, među kupcima nije bio posebno prihvaćen i na kraju je odbačen 1990. godine.
