Od prvog novembra na teritoriji Evropske Unije neće moći da se kupi novi automobil bez sistema elektronske stabilnosti (ESP).
Ovo je veliki korak u poboljšanju bezbednosti drumskog saobraćaja, budući da se pokazalo da ESP može da spreči čak do osamdeset odsto nesreća prouzrokovanih proklizavanjem – bilo da je do proklizavanja došlo zbog mokre podloge ili poledice, prevelike brzine prilikom ulaska u krivinu ili naglog manevra u cilju izbegavanja prepreke.
Kod nekih proizvođača, sistem se naziva ESC (electric stability control), kod drugih TCS ili, pak, VSC, ali se najčešće koristi termin electronic stability program (skraćeno ESP).
ESP zapravo objedinjuje delovanje ABS-a (sistema protiv blokiranja točkova pri kočenju) i sistema protiv proklizavanja pogonskih točkova tako što deluje na kočnice i sistem upravljanja motorom obezbeđujući stabilnost vozila i pomeranje u smeru koji želi vozač. Jednostavno rečeno, ESP sprečava zanošenje prednjeg ili zadnjeg dela vozila kočenjem pojedinih točkova i smanjenjem snage motora kako bi se automobil vratio na pravu putanju.
Ako, recimo, u krivini zadnji deo automobila počne bočno da proklizava prema spoljašnjoj ivici krivine (preupravljanje), pomoću ESP sistema se uključuje kočenje prednjeg spoljnog točka i tako deluje i na zadnji kraj vozila koje se odmah vraća na bezbednu putanju, dok se istovremeno, po potrebi koriguje i obrtni moment na pogonskim točkovima.
U slučaju podupravljanja (proklizavanje prednjih točkova automobila), kada auto beži “preko nosa” izvan krivine, ESP deluje kočenjem zadnjeg spoljnog točka, omogućujući zadnjem delu vozila dodatnu rotaciju u krivinu, čime se ispravlja do tada nesigurna putanja kretanja.
ESP uređaj je razvio nemački gigant Boš, u saradnji s BMW-om i Mercedesom. Razvoj je trajao sedam godina, od 1988. do 1995. godine, kada je ugrađen u prvi serijski automobil. Dok je prva verzija sistema težila 4,3 kg, osnovna verzija aktuelne devete generacije teži samo 1,6 kg.
ESP sistem je ranijih godina bio je rezervisan samo za luksuzne automobile. Pre samo pet godina nije bio standardna oprema ni u nižoj srednjoj klasi, već je dolazio samo u višim paketima opreme ili kao doplata.
Danas ga ima 78 odsto svih novoproizvedenih automobila u Evropi. A svi proizvođači koji ga nemaju u serijskoj opremi, nego kao doplatu, više neće moći da prodaju verzije bez ESP-a.
Doplata za ESP se kreće između 600 i 650 evra, pa će na EU tržištima za toliko poskupeti novi automobili koji nisu serijski posedovali ovaj sistem. Neki proizvođači, poput Fijata, iskoristiće ovu situaciju da sa zapadnoevropskog tržišta potpuno povuku iz prodaje ionako neuspešne modele, kao što je “linea”.
Svako ko je barem jednom u automobilu nekontrolisano proklizao, bilo prednjim ili zadnjim krajem, zna koliko je teško ispraviti automobil upravljačem i pritiskom kvačila. Ako se auto previše zarotira, vozač je nemoćan i može se samo nadati da će se zaustaviti bez posledica. ESP sistem sam detektuje proklizavanje i odmah reaguje, ispravljajući automobil na željenu putanju. Na vozaču je samo da upravljačem zada putanju kojom želi da prođe.
Mada Srbija nije članica EU, bilo bi više nego uputno da svojim propisima takođe osigura prodaju na domaćem tržištu isključivo novih automobila serijski opremljenih ESP uređajem. Ovo posebno imajući u vidu statističke podatke po kojima gro teških saobraćajnih nesreća uzrokuju neiskusni vozači.
