Hyundai i40 Wagon 1,7 CRDi GL Style

Kontinuitet od preko tri decenije borbe sa konkurencijom je vredan poštovanja. Za to vreme Hjundai je ulagao napor da njegovi modeli postanu ravnopravni sa automobilima renomiranih evropskih i japanskih proizvođača a američke je čak i pretekao u većini slučajeva i to po svim parametrima.

Što se tiče Evrope, čini se kao da je odnos snaga sve vreme ostao isti – sećate li se smešnih modela “poni” koji se krajem osamdesetih pojavio u Jugoslaviji? Možda nije spadao u najlepše, ali je važio za model koji je imao kakav takav odnos cene i opreme.

Pa ipak, tržište je pokazalo da je naklonjenije evropskim modelima bez obzira na savremenu tehnologiju i dugačak spisak opreme. Danas je taj odnos daleko povoljniji u korist “korejanaca”, ali je i dalje veliki broj kupaca koji su rezervisani prema automobilima iz ove zemlje.

“Hjundai i40” koji je specijalno razvijen za tržište Ervope, ima težak zadatak da preokrene situaciju u svoju korist – ciljna grupa za “i40” su kupci “vw pasata”! Da li je “hjundai” tome dorastao?

“Hjundai i40” je naslednik “sonate”. Predstavljen je prošlog proleća na Salonu automobila u Ženevi i to samo u karavan verziji. U međuvremenu je dizajnirana i sedan varijanta čije se pojavljivanje očekuje tokom godine.

Razlog za ovakvu strategiju je činjenica da su Evropljani ljubitelji karavana D segmenta. Prvo što pada u oči je, naravno, dizajn. I to ne bilo kakav – “i40” je veoma specifičan po tom pitanju, kao i, uostalom, kompletna nova Hjundaijeva gama.

Većina se slaže da je  atraktivan, ali i da mu nedostaje određena doza evropske rafinisanosti, pa i konzervatizma. Ipak, mnogi nalaze sličnost dizajna karoserije “hjundaija i40” sa “avensisom”, komandna tabla podseća na onu u “akordu”, dok su instrumenti vrlo slični onima onima u “akordu” i “aurisu”. Zbog svega toga se može reći da su dizajnerima uzor ipak bili Japanci, i da ovde ima dosta “prepisivanja”.

Iako nova “elantra” i “i40” dele estetiku, pa čak i spoljašnje dimenzije, “elantra” je ipak automobil C segmenta. Sa razlogom je i jeftinija, “i40” ima duže međuosovinsko rastojanje, više mesta za noge na zadnjim sedištima, a kvalitetniji su i materijali u enterijeru.

Doduše, ne značajno, a razlika u luksuzu enterijera je evidentna tek kada oba modela stavite jedan uz drugi. Razlika u ceni je velika ali poređenja ne treba praviti i zbog toga što se “elantra” za sada prodaje samo sa jednim motorom – 1,6 benzincem.

Za “i40” je trenutno rezervisano tri motora, dva benzinca zapremine 1,6 i 2,0 litre i 1,7 dizelaš u varijantama sa 115 i 136 “konja”. Mi smo testirali slabiju verziju koja je od jače jeftinija 700 evra.
što se tiče snage motora, na granici je prihvatljivog.

Auto ima sasvim solidne performanse ako je vozač sam, a kada bismo povezli još dve odrasle osobe često smo papučicu gasa pritiskali do kraja kako bi smo postigli malo žustrija ubrzanja. Sve to je rezultovalo ne baš malom potrošnjom, pa čak i kada smo auto štedeli, po gradu se kretala između 7,5 i 8,0 l/100 km.

Vožnja na magistralnom i auto-putu takođe zahteva strpljenje. Turbo rupa nije prevelika, ali je izražena, tako da treba biti oprezan prilikom preticanja. Štaviše, visoki obrtaji prijaju ovom motoru. Kriva snage i obrtnog momenta su prilično linearne, tako da vas neće izneveriti do samog maksimuma od četiri hiljade obrtaja.

Ipak, pri velikim brzinama na auto-putu morate biti još strpljiviji sa ubrzanjima jer ovde dolazi do izražaja nedostatak snage. Ako niste impulsivan vozač, ovih 115 “konja” će biti sasvim dovoljno. Jača verzija ima čak 21 KS više, što je omogućilo i bolja ubrzanja do “stotke” – skoro dve i po sekunde razlike.

Međutim, razlika u ceni nije mala, a i potrošnja jačeg motora je mnogo veća. To je potpuno suprotno u odnosu na neke druge proizvođače kod kojih je jača verzija istog motora uglavnom štedljivija od slabije. Sve u svemu, ako bi smo tih 700 evra razlike preračunali u gorivo, to je oko 518 lčitara euro-dizela sa kojim bi ste mogli da se vozite oko 8.600 kilometara ako uzmemo da je realna prosečna potrošnja oko 6,0 l/100 km.

Osim prostranosti, jedna od boljih osobina “hjundaija i40” je udobnost. Ogibljenje je veoma mekano podešeno tako da lepo upija sitne, ali i duge neravnine. U kombinaciji sa dobro profilisanim sedištima u koja se sasvim fino utone, prava je uživancija za komformiste.

Čak su i nasloni sedišta dizajnirani tako da na prvi pogled deluju prilično ravno, ali kada se sedne, dobro obuhvataju telo. Sa druge strane, ima i propusta, tako da nam se desilo da iz zadnjeg desnog sedišta dolaze neprijatni zvuci. Kada auto krene, leđa izvše pritisak na naslon koji proizvodi zvuk slučan ispravljanju ulubljenog poslužavnika od tankog lima.

Za pohvalu je i odlična zvučna izolacija, tako da je u kabini vrlo tiho i pri velikim putnim brzinama. Nasuprot tome, izolacija od vibracija nije dobro rešena, tako da se u nekim momentima putnici na semaforu prilično tresu. Nije baš da izaziva cvokotanje zuba, ali trenuci kada vibracije uđu u unterferencu mogu da budu prilično neprijatni. Na svu sreću, to se ne dešava često već je uslovljeno radnom temperaturom motora, odnosno obrtajima.

Inače, ergonomija radnog mesta vozača je solidna, izuzimajući položaj tastera na komandnoj tabli. Dizajneri su želeli da njen izgled bude atraktivan pa su neki elementi trpeli, kao što su tasteri za podešavanje temperature i brzo odmagljivanje stakala.

Prilično su tanki i udaljeni od ostalih komandi “klime”, pa je potrebno navikavanje na njihovu poziciju i mali površinu. Ništa bolja situacija nije ni sa prekidačem sva četiri pokazivača pravca, što je vrlo nezgodno u kritičnim situacijama, recimo kada na auto-putu iznenada naiđete na kolonu koja stoji.

Plava boja pozadinskog osvetljenja komandne table je na prvi pogled vrlo atraktivna ali kada ste u situaciji da vozite noću, ovakva nijansa plave verlo brzo počne da zamara oči pa čak i ako ne gledate direktno u centralni displej ili dugmiće; dovoljno je što je u polju perifernog vida.

Na svu sreću, instrumenti imaju prijatno pozadinsko osvetljenje bele boje koje je i najprijatnije oku. Ne sumnjamo da je Folksvagen s razlogom napustio plavu boju koja je jedno vreme bila zaštitini znak ovog brenda.

“Hjundai i40” osim vrlo komforno podešenog oslanjanja pruža i udban položaj putnika, ne samo napred već i pozadi. Sedi se prilično zavaljeno; podešavanje volana ima velike hodove i po visini i dubini tako da svako može da pronađe svoj idealan položaj. Sve komande su vrlo mekane uključujući i pedalu kvačila.

Kada smo već kod toga, nema vibracija prilikom polaska, a promene brzina su vrlo uglađene zahvaljujući preciznoj ručici menjača. Auto je zaista prostran, na zadnjim sedištima je prostor za kolena nešto iznad proseka klase ali je i dalje manji nego u “škodi superb”. Prtljažnik je takođe prosečne zapremine, ima pravilan oblik i ispod ravnog poda se krije rezervni točak punih dimenzija.

Da li “i40” i u kojoj meri može da se poredi sa evropskom i japanskom konkurencijom? Osim cene, mnogo je zajedničkih elemenata po kojima su slični. U stvari, situacija je vrlo slična onoj od pre više od dve decenije kada se Hjundai pojavio na našem tržištu.

Tada “poni” nije bio tehnički ništa manje napredan u odnosu na “golfa”, a estetika je više vukla na koreanski nego na evrpski stil, što je i danas slučaj. Recimo, kada stavite ili izvučete ključ iz kontakt brave, “i40” će vas pozdraviti prigodnom melodijom preuzetom sa neke od mini konzola za igrice.

Nekada je “poni” imao neuporedivo više opreme od cenovno ekvivalentnog evropskog modela, s tim što su kupci bili bogatiji a i patriotska svest je bila izraženija. Danas je isti slučaj sa “i40” ali je odnos snaga u materijalnom pogledu drugačiji.

Pogled na spisak opreme sve govori, a dovoljno je da naglasimo da je ovo drugi paket po redu počevši od najjeftinijih. Sa druge strane, iako je “i40” vrlo dobro konstruisan automobil, nedostaje mu evropska rafinisanost u pogledu upravljanja i ponašanja na putu, a najviše u kategoriji kvaliteta materijala i estetike.

Dakle, manje-više odnos “korejanaca” i “evropljana” je isti kao nekada, osim što smo danas daleko siromašniji nego pre dve decenije i svaki cent, odnosno poklon je dobrodošao.
Aleksandar Bursać

Test “hjundaija i40” objavili smo u Auto magazinu u februaru 2012. godine

Štednja široke ruke
Iako je spisak opreme zaista poduži i uključuje mnoge elemente koji se kod drugih proizvođača doplaćuju, iznenadila nas je ušteda na podizačima prozora. Automatski je samo taster vozačevog prozora i to samo kada se spušta prozor ali ne i kada se podiže.

Inteligentna “klima”
U Hjundaiju se ne hvale previše ovim tehničkim detaljem ali je vrlo koristan u svakodnevnoj vožnji. Radi se o senzoru zamagljenosti prozora koji automatski uključuje klima uređaj i sam ga isključuje nakon što se prozori odmagle. Naravno, potrebno je da “klimu” podesite da radi u automatskom modu.

Automatska kočnica
Električna parkirna kočnica je postala standard u većini modela D segementa. Kod neki se aktivira automatski po isključivanju motora, što, na žalost, kod “i40” nije slučaj. Ipak, Hjundai je uveo jednu novinu – radi se o proširenoj funkciji hil-holdera koji je aktivan ne samo prilikom polaska na uzbrdici već i na ravnom dok auto miruje. Dovoljno je da dva puta za redom pritisnete pedalu kočnice i auto će ostati zakočen uz uključena stop-svetla.

Hyundai i40 Wagon 1,7 CRDi GL Style
Motor: zapremina 1685 ccm, snaga 85 kW (115 KS) pri 4000 o/min, obrtni moment 260 Nm pri 1250-2750 o/min, menjač šestostepeni manuelni
Dimenzije: 4770/1815/1470 mm, međuos. rastojanje 2770 mm, rezervoar 70 l, prtljažnik 553/1719 l, pneumatici 205/60 R 16, masa 1485-1638 kg
Performanse: maks. brzina 190 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 12,9 s, potrošnja 4,4/5,0/6,0 l/100 km, emisija CO2 131 g/km

Oprema: ABS, ESP, BAS, HAC, VSM, prednji, prednji bočni i zadnji bočni vazdušni jastuci, vazdušne zavese, vazdušni jastuk za kolena vozača, automatski dvozonski klima uređaj, kožom obložen volan i ručica menjača, el. podizači sva četiri prozora, alarm, el. pokretani retrovizori sa grejačima, elektronska parkirna kočnica, radio CD/MP3 sa šest zvučnika, AUX i USB priključci, komande audio sistema na volanu, blutut konekcija za mobilni, tempomat sa limiterom brzine, putni kompjuter, signal niskog nivoa tečnosti za pranje stakla, automatsko odmagljivanje vetrobrana, senzor kiše, odleđivač metlica brisača, alu felne 16 inča, prednji i zadnji senzori za parkiranje