Upoznao sam Džoa sredinom osamdesetih godina, u zadimljenoj tehničkoj redakciji TV Novosti. Nisam ni pomišljao da će nas životni, i pre svega, profesionalni putevi zbližiti, da bismo desetak narednih godina svakodnevno sarađivali. Šarmantni gospodin bio je jedan od idejnih tvoraca i umetnički direktor mnogih izdanja koje smo u to vreme pripremali i izdavali, počev od Auto-moto revije, Automobila, do Auta, časopisa koji su obeležili jedno vreme.
Džo Ristić bio je, najviše i pre svega, naš prijatelj. Znanje i kreativnost koju nam je nesebično podario bili su samo druga strana ljubavi koje smo delili prema novinama i mirisu štamparije. Naučio je mene i mnoge druge mlade kolege u to vreme, ne samo tajnama grafičkog posla, već i nekim važnijim, životnim stvarima. Imao je dara da zapazi detalje, da novinare nauči kako da proniknu u suštinu, da budu istrajni i tačni. Perfekcionista kakav je bio, Džo nas je naučio mnogim stvarima koje se ne uče u školi. Drag i strpljiv, imao je uvek vremena da objasni svoje ideje, čak i kada je vreme nepovratno izmicalo, a mašina čekala na poslednje stranice za štampu.
Za Automobil, časopis koji je izlazio krajem osamdesetih godina, napravio je neprevaziđeni grafički koncept koji je osvajao i nagrade, u vreme kada od današnje tehnologije nije bilo ni najave. Njegova imaginacija bila je dovoljna, njegovo znanje presudno da u to vreme naše novine izgledaju kao moderna svetska štampa.
Gledali smo i učili od Džoa. Ne samo tajne zanata, već i posvećenost poslu. Tražio je da uvek razmišljamo unapred, obrazujemo se i ne dozvolimo da nas pretekne vreme. Sećam se davnog sastanka u njegovom toplom domu na Dorćolu, kada nam predstavio idejna rešenja za novi logotip časopisa Auto. Njegova objašnjenja, predlozi i argumenti ostavili su nas bez reči: toliko je znao o svom poslu da su naše primedbe bile suvišne.
Putevi su nam se kasnije pomalo razdvojili. Iako u retkom kontaktu, bilo je lepo povremeno porazgovarati sa njim. Džoa je zdravlje primoralo da posao u redakciji zameni čamcem na Savi i Dunavu, bežeći od novih vremena, verovatno i od nekih modernijih ljudi. Postao je i komodor jednog jahting kluba. Njegov rad, znanje, šarm, skromnost bile su vrednosti koje pamtimo i danas, a biće nam u mislima zauvek.
Đorđe Ristić, dragi prijatelj i cenjeni učitelj, otplovio je na put bez povratka krajem jula, Anno Domini 2015.
Dejan Danilović
