Uporedni test “kije rio” objavili smo u Auto magazinu broj 45, februara 2012. godine.
Podsetićemo vas da B segment u Srbiji čini čak 45 posto ukupne prodaje novih vozila. Na stranicama našeg magazina već ste se upoznali sa benzinskim motorom zapremine 1,2 litra koji se ugrađuje u „rio“, a na našem testu se vrlo brzo našao i savremeni dizelaš zapremine 1,4 litra.
Rešili smo da ih uporedimo, ali ne samo kroz performanse i utisak u vožnji, već i kroz troškove eksploatacije, jer je to ono što najviše zanima naše kupce.
Za moderni mali benzinac sa CVVT tehnologijom (tehnologija promenljivog vremena otvaranja ventila) već smo konstatovali da ima „živahnih“ 85 KS, da ga odlikuje vrlo miran i tih rad. Isto tako utvrdili smo i da na magistralnim i regionalnim putevima, kao i svaki drugi benzinac, za preticanje traži jedan ili možda dva stepena nižu brzinu, kako bi se motor zavrteo na većim obrtajima ne bi li sva snaga ovog motora došla do izražaja.
Sa druge strane, već pomenuta CVVT tehnologija pružila je dosta dobre rezultate u pogledu potrošnje goriva, koja se u gradu kretala oko 7 litara na 100 km, dok je u kombinaciji otvorenog puta i auto-puta (pri većoj brzini), potrošnja pala na 5,8 litara.
Svi ovi parametri su za pola litra ili litar veći od fabrički deklarisanih, ali sa našim kvalitetom goriva i malo oštrijom nogom na papučici gasa rekli bi smo da su i vrlo zadovoljavajući.
Retko kada smo na testu uspeli da dostignemo fabrički deklarisane brojke potrošnje.
Potom je u našu redakciju stigao i dizelaš sa istim paketom opreme, ali sa modernim komon-rejl turbodizel agregatom zapremine 1,4 litra sa 90 KS. Odmah smo se obratili ovlašćenom uvozniku i ponovo zatražili benzinsku varijantu ne bi smo li istovremeno mogli da uporedimo ova dva motora.
Igrom slučaja (ili marketinškim trikom) dobili smo beli „rio“ benzinac sa crnim sportskim linijama i crni „rio“ dizel sa belim sportskim linijama duž celog vozila.
Ovakva „jing-jang“ kombinacija vozila apsolutno nigde u gradu nije mogla proći a da ne izazove masovno okretanje prolaznika za njima ili zavidne poglede vozača iz drugih automobila, pogotovo što smo autmobile vozili u paru, kako bi podaci o potrošnji bili što uporediviji.
Sve u svemu, vizuelno je „rio“ položio test i to sa najvećom ocenom. O detaljima na karoseriji i agresivnom dizajnu koji potpisuje čuveni Peter Šrajer, već smo govorili i za to imamo samo reči hvale.
Dizel motor u hladnim jutarnjim časovima ne može da izbegne čuveno „zveckanje“ karakteristično za motore ove konstrukcije, ali smo prijatno bili iznenađeni dobrom zvučnom izolacijom kabine. Zvuci hladnog dizelaša gotovo uopšte ne dolaze do putnika u vozilu.
Kada se malo zagreje, motor se utiša i na nižim obrtajima tiho brunda, dok pri većim brzinama i naglim ubrzanjima čak stvara rezak, neki bi rekli čak i sportski zvuk, koji prija vozaču i uliva mu samopouzdanje.
Sa druge strane, benzinac ne gotovo ne čuje ni spolja ni iznutra, osim preko 4000 o/min, kada sistem promeni fazu bregastih osovina. Tada zvuk postaje puniji i izrađeniji, ali i dalje ne smeta boravku u “riju”.
Važna stvar u zimskim danima je i činjenica da benzinski motor mnogo ranije postigne radnu temperaturu, a to automatski znači da troši manje goriva pri hladnom startu i da će vam grejanje u kabini proraditi mnogo brže.
Dizel motoru treba mnogo više vremena da se zagreje, a u tom periodu zna i da potroši malo više goriva, tako da ako ujutru na primer putujete od kuće do posla na relaciji koja je manja od 3-4 km, vrlo lako je moguće da ćete potrošiti manje benzina nego dizela, a i stići ćete na posao zagrejani.
Prednost dizel motora se prvenstveno ogleda u skoro dvostruko većem obrtnom momentu (220 Nm naspram 121 Nm u benzincu), za šta je pre svega zaslužna turbina promenljive geometrije.
To praktično znači da su međuubrzanja kod dizel motora znatno agresivnija i to na daleko nižim obrtajima, što vas može ponekad izvući iz kritičnih situacija prilikom preticanja.
Naravno, daleko od toga da je benzinac lenj; njega jednostavno morate da poterate u najviše obrtaje da bi pokazao šta može, a u tom slučaju je čak i hitriji od dizel “brata”.
Maksimalna brzina ova dva modela je identična i iznosi 172 km/h, a merenja pokazuju da je benzinac za jednu sekundu brži u sprintu do stotke, ali smatramo da to nije prvenstveni razlog zbog koga se kupuju automobili u ovom segmentu.
Dakle, za koji od ova dva motora se odlučiti? Za početak, morate biti svesni da razlika u ceni između ove dve verzije iznosi čak 2.600 evra. U pogledu troškova goriva prednost je nesporno na strani dizel motora, koji troši u proseku litar manje.
Sa druge strane, redovno održavanje dizel verzije je nekih 35 posto skuplje, a skuplji su i troškovi registracije, pa i to treba ubaciti u kalkulaciju prilikom odluke. Da bismo videli kakvo je činjenično stanje na tržištu, raspitali smo se kod prodavaca Kijinih vozila koji se motori više traže.
Rečeno nam je da se u apsolutnim brojkama svakako više prodaju benzinske verzije, pre svega zato što su cenovno mnogo bliži osiromašenom srpskom kupcu, ali i da oni koji uzimaju dizele ne čine to uvek samo zbog niže potrošnje, već najčešće zbog toga što im je i prethodni automobil pokretao dizel motor, te su navikli da voze dizelaše. Dakle, moć navike srpskih kupaca i dalje igra značajnu ulogu u kupovini automobila.
Naša generalna preporuka je da i vi napravite sličan obračun ukoliko imate dilemu između benzinskog i dizel agregata, ali da obavezno uzmete u obzir i svoje potrebe (pređenu kilometražu, vrstu puta koji najčešće prelazite, dužine svakodnevnih uobičajenih relacija…). A što se tiče novog Kijinog udarnog modela – smatramo da i mnogo „zvučnija“ konkurencija ima zbog čega da brine.
Armen Derbogosijan
Prednost ipak za benzinca!
Da bi vam olakšali izbor, napravili smo kalkulaciju svih troškova eksploatacije do 100.000 km, odnosno u narednih 7 godina koliko traje Kijina garancija.
Ukoliko prelazte 15 hiljada kilometara godišnje (što je prosečna kilometraža u Srbiji), kupovina modela sa dizel motorom ni posle 7 godina nije isplativa, odnosno razlika u ukupnim troškovima je i dalje skoro 2.000 evra. Ipak, treba imati u vidu da će i postprodajna cena dizelaša biti oko 1.000 evra veća, tako da se ta razlika smanjuje na ispod 1.000 evra, ali i dalje u korist benzinca!
Sa druge strane, ukoliko kupac prelazi 25.000 km godišnje, tu je matematika malo drugačija. Registracija i servis su vam oko 90 evra skuplji u odnosu na model sa benzinskim motorom, ali ušteda na gorivu iznosi oko 320 evra, tako sa dizel motorom svake godine štedite po 230 evra, ali razlika od 2.600 evra u startu i dalje ostaje nedostižna. Dakle, obračunski, prednost je uvek na benzincu, a po voznim karakteritikama i elastičnosti motora na savremenom turbdizelu.
Standardno bogata oprema
Pored brojnih bezbednosnih sistema, ni komfora u „riju“ ne manjka. Najniži paket opreme već u sebi sadrži: servo upravljač podesiv po dubini i visini, klima uređaj, radio/cd/mp3 sa USB i AUX ulazima i komandama na upravljaču, putni računar, centralno zaključavanje…
Tehnički podaci
Motor 1,2 CVVT / 1,4 CRDi
Zapremina (ccm) 1248 / 1396
Maksimalna snaga (KS pri o/min) 85 pri 6000 / 90 pri 4000
Maksimalni obrtni moment (Nm pri o/min) 121 pri 4000 / 220 pri 1750-2750
Maksimalna brzina (km/h) 172 / 172
Ubrzanje 0-100 km/h (s) 13,1 / 14,2
Menjač 5-stepeni / 6-stepeni
Potrošnja kombinovana (l/100 km) 5,0 / 4,1
Emisija CO2 (g/km) 114 / 109
