Mazda MX-5 1,8 MZR Roadster Coupe Challenge

Maleni roudster “mazda MX-5” je već dve decenije jedan od najzanimljivijih automobila za vožnju. To ne tvrdimo samo mi, već svi automobilski novinari, “eksperti” i obični korisnici koji su seli u njega.

Poslednja verzija pojavila se početkom godine i sa nestrpljenjem smo čekali da vidimo da li je Mazda slučajno napravila kardinalnu grešku i “pokvarila” svoju dobitnu kombinaciju. Ne želimo da vas držimo u neizvesnosti do kraja testa, pa već na početku sa olakšanjem konstatujemo – ne, nisu!

Šta je to što skromni auto od četiri metra bez krova čini tako privlačnim i to podjednako kod oba pola? Najjednostavni odgovor naći ćemo u narodnoj izreci koja kaže da sreću čine male stvari.

Da pojasnimo – “MX-5” ni u jednoj oblasti nije brilijantan, naprotiv, ali je ceo paket takav da, kad jednom sednete u “mazdu”, teško će vam biti da iz nje izađete izađete.

Roudster je dugačak oko četiri metra, što će reći da nije duži od “reno klija”, ili “fijat grande punta”. Hauba je vrlo dugačka, a dva sedišta su smeštena gotovo na zadnju osovinu, što daje poseban utisak u vožnji.

Kabina je prilično mala i nema mesta za odlaganje sitnica. Šta stane u kasetu ispred suvozača i pretinac između sedišta na zidu ka prtljažniku, stalo je, ostalo mora u, takođe mali, prtljažnik.

Plastika u kabini je prosečnog kvaliteta, tvrda i relativno gruba, na nivou “mazde 2”. Već srednji od tri ponuđena nivoa opreme, “čelendž”, ima kožne presvlake sedišta koje se na jakom suncu vrlo brzo zagreju i nisu prijatne.

U roudsteru se sedi vrlo nisko, imate utisak kao da ste direktno na asfaltu, sa nogama ispruženim duboko na pedalama. Pogled vam je u visini kvaka na vratima “običnih” automobila, što može da bude zabavno, ali i opasno. Za vreme testa, nekoliko puta su se drugi vozači prestrojili direktno u nas.

Auto je previše nizak, tako da lako može da se “zavuče” u mrtvi ugao retrovizora. Novost na “MX-5” je metalni sklopivi krov u “kupe-kabrio” stilu. Kada je podigut, krov vas štiti od hladnoće, nepogoda i buke kao da se nalazite u pravom kupeu.

Jedina nezgoda je što ljudi viši od metar i devedeset centimetara neće moći da sede normalno u kabini, pošto će glavom udarati u plafon. Kada je krov podignut, preglednost je vrlo loša, pošto se debeli limeni nosači nalaze tik iza vaše glave.

Takođe, vetrobransko staklo je malo, a stubovi su široki, pa je u krivinama potrebno da se nagnete u stranu kako bi ste videli kuda vozite. Naravno, sve ovo se ispravlja jednim pritiskom na dugme koje obara krov.

Ergonomija je odlična, mali uspravni volan vam gotovo sam upada u šake, kratka ručica menjača je precizna kao da je direktno pričvršćena za zupčanike, a papučice nisu pomerene ka sredini, kao kod većine hečbeka, zbog uzdužno postavljenog motora.

Na prvi pogled, motorizacija “mazde” nije ništa posebno. Beznzinac od 1,8 litara razvija 126 “konja” i snagu prenosi na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača.

Performanse su korektne, maksimalna brzina je oko 200 km/h, a za ubrzanje iz mirovanja do “stotke” potrebno mu je deset sekundi. Motor je elastičan, lako se vrti i ima otvoreni izduv koji se odlično uklapa sa karakterom auta, nije ni preglasan, ni preagresivan, već taman prija prilikom opuštajućih vožnji.

Dolazimo do glavne vrline “mazde MX-5”, a to je vožnja. Verovatno ste već shvatili filozofiju Japanaca koji su ga konstruisali, pa ne očekujete prevište tvrdo i agresivno ogibljenje.

Naprotiv, auto se čak prilično naginje u krivinama. Međutim, to mu ne smeta da vam pruži osećaj kao da su točkovi pričvršćeni direktno za vozačko sedište, a da prednje točkove zakrećete direktno rukama.

Pri svemu tome, osećate svaku promenu u podlozi, svaki kamenčić. Vrlo je lako i zahvalno naterati ovaj auto da vozi na limitu i bez previše napora voziti ga tako ceo dan.

Nije “MX-5” zamišljen za maltretiranje i proklizavanje uz kontru. On to može da izvede i to vrlo elegantno, ali jednostavno – nema potrebe za time.

Sa ovim autom poželećete da se sa voljenom osobom odvezete direktno u zalazak sunca, kao u nekom jeftinom holivudskom filmu, ili, još bolje, da sami pođete na serpentine u blizini vaše kuće, potpuno “isključite mozak” i prepustite se čarima direktnog kontakta sa automobilom koji vam ne mogu pružiti čak ni najbolji sportski hečbekovi.

Dakle, skup prosečnih delova i puno malih zadovoljstava, sakupljeno je u jedno veliko uživanje i doživljaj koji se zove “mazda MX-5”.

Ovaj auto možemo da preporučimo samo samcima, ili kao drugi automobil, nikako za porodicu. Na svu sreću, Mazda ne traži previše za roudster, tako da nije čudo što ipak može da se vidi na našim ulicama.
Ivan Katunac

Test “mazde mx-5” objavili smo u Auto magazinu jula 2010. godine.

Njeno mišljenje
Devojački san
Ultra kratka suknja definitivno nije garderoba koja je prikladna za ovaj auto jer je toliko nizak da ne postoji elegantan način da se u njega zakorači.

Ruka je opušteno naslonjana na prostor između vozača i suvozača, a brzine se menjaju samo pokretom šake, pa ni najsvežije nalakirani nokti neće biti “zakačeni”.

Moćićete da “prošetate” čitav spektar marama i ešarpi ukoliko ne želite “vetar u kosi”, a pošto ste terencima i SUV-ovima do kvake, gospoda će bukvalno ispadati kroz prozor za vama.

Kapa za svakoga
“Mazda MX-5” od početka svog postojanja ima platneni krov koji se jednim potezom ruke navlači nad glavu vozača i suvozača. Ako ste zimogrožljivi, ili živite na Alpima, možete da dokupite metalni krov koga lako skinete, ali morate da ga ostavite u garaži.

Najpraktičnije izgleda nova “kupe-kabrio” ponuda. Hidraulika metalni krov spakuje u prtljažnik za desetak sekundi. Problem je jedino što tada gubite mesto u prtljažniku, a morate i da doplatite gotovo hiljadu i po evra u odnosu na osnovnu verziju.