Još pre pet godina tiho smo se nadali i pisali: Možda će jednog dana tehnologija iz 3D štampača omogućiti da se jedan Švapski Vankel ponovo pokrene. Do tada, ljubitelji C 111 mogu da se oslone na slike i grafike motora.
One se ne nalaze samo u našoj galeriji slika, već su obimno predstavljene i u knjigama. U skladu sa godišnjicom, krajem oktobra 2019. godine objavljena je knjiga “Mercedes-Benz C 111” uz učešće Wolfganga Kalbhenn-a, koji je nekada radio na C 111. Knjiga na osnovu opsežnih originalnih dokumenata iz arhiva Mercedes-Benz Classic-a pripoveda priču o vozilu i razvoju Vankel motora u Mercedesu.
Sada je stvarno došlo vreme: Ne samo da postoji druga edicija C-111 Biblije, već će sredinom avgusta 2024. godine, u okviru Monterey Car Week-a, biti održan debi prerađenog Mercedes C 111-II iz 1970. sa originalnim Vankel motorom, koji je obnovljen u Mercedes-Benz Classic Centru.
„Sa Vankel motorom, visokotehnološkim materijalima, zapanjujućim performansama i futurističkim dizajnom, on je danas fascinantna vremenska mašina. Oživljava vizionarski duh 1970. godine. Prvi put nakon više od 50 godina dovodimo ovaj inovativni sportski automobil od 257 kW (350 KS) u Pebble Beach. Pravi supersportski automobil sa maksimalnom brzinom od 300 km/h – još 1970. godine!“, rekao je Marcus Breitschwerdt, CEO Mercedes-Benz Heritage GmbH.
Mercedes C 111 spada među najimpresivnija konceptna vozila u istoriji automobilizma. Pojavio se na horizontu sjajan kao zvezda, da bi kasnije, na žalost mnogih fanova, ostao bez serijske proizvodnje. Ipak, narandžasti klinasti automobil ostaje u sećanju cele generacije, naročito kod dece i mladih koji se dive C 111 kao automobilu-igrački, u kartama ili kao posteru na zidu.
Na svom debiju na Međunarodnom sajmu automobila u Frankfurtu na Majni (IAA) 1969. godine, C 111 je oduševio i stručnjake i javnost. Sportski automobil sa Vankel motorom nikada nije ušao u serijsku proizvodnju, ali je brzo postao ikona. Na njegovoj osnovi nastala su od 1975. godine uspešna vozila koja su obarala rekorde.
Ljudi su u septembru 1969. godine sa divljenjem posmatrali futuristički supersportski automobil koji je Mercedes predstavio svetskoj javnosti na IAA u Frankfurtu. Niko nije očekivao takvo vozilo, a posebno ne od Mercedesa. Da li je ovaj automobil sa krilnim vratima možda legitimni naslednik legendarnog 300 SL (W 198) iz 1954. godine?
To se ipak nije dogodilo, iako su najplatežniji kupci čak slali blanko čekove u Untertürkheim. Jer, C 111 je ostao čisto eksperimentalno vozilo i nikada nije ušao u serijsku proizvodnju. Ukupno je napravljeno samo dvanaest primeraka dve verzije iz 1969. i 1970. godine.
Štuttgartska marka je u ovom fascinantnom sportskom automobilu sa centralno postavljenim motorom uglavnom testirala pogon sa rotacionim motorom po principu koji je razvio Felix Wankel. U C 111 iz 1969. godine korišćen je trokomorni Vankel motor sa tri puta po 600 kubnih centimetara zapremine komora i snagom od 206 kW (280 KS).
Kod unapređenog C 111-II, koji je predstavljen već pola godine kasnije, na sajmu automobila u Ženevi u proleće 1970. godine, koristi se četvorokomorni motor sa četiri puta po 600 kubnih centimetara zapremine komora i snagom od 257 kW (350 KS). Ova verzija sada, 54 godine kasnije, ponovo vozi sa Vankel motorom.
Mercedes radi na Vankel motoru od 1961. godine sa NSU licencom, koji je u to vreme obećavao prava čuda. U ovom projektu glavni je bio Wolf-Dieter Bensinger, koji je poznavao Felixa Wankel-a još iz predratnih vremena. Paralelno sa tim nastaju dizajnerski projekti, kao što je SLX sportski automobil sa centralno postavljenim motorom iz 1964. godine, koji je dizajnirao Bruno Sacco, a oblikovao Mercedesov dizajner Giorgio Batistella.
Sa hrabrošću i istraživačkim duhom, inženjeri kompanije su nastavili da razvijaju Vankel motor uprkos velikim izazovima. Tako je 1967. godine šef razvoja, Prof. Dr. Hans Scherenberg, izvestio da je potrošnja Vankel motora bila oko 50 procenata veća nego kod jednako jakog klipnog motora u V formi. Na kraju, potrošnja i emisije su govorili protiv serijske proizvodnje snažnog i mirnog Vankel motora.
Pouzdanost je takođe mogla biti bolja, iako se razmatralo ugradnja Vankel motora u SL serije W107 i W123. Međutim, Vankel motor je imao lošu sreću: Šef razvoja putničkih automobila i promoter C 111, Rudolf Uhlenhaut, otišao je u penziju 1972. godine, prva naftna kriza usledila je 1973. godine, a Bensinger je preminuo 1974. godine. Mercedes je konačno prekinuo razvoj Vankel motora početkom 1976. godine.
Nakon prestanka razvoja Vankel motora 1976. godine, iste godine počinje druga karijera C 111 kao vozila koje obara rekorde sa klipnim motorima. Ukupno su napravljene dve verzije sa petocilindričnim turbodizel motorom (C 111-II D 1976. godine i C 111-III 1978. godine), kao i C 111-IV sa V8 benzinskim motorom 1979. godine.
Na stazi za velike brzine u italijanskom Nardu, C-111 vozila postavljaju brojne najbolje rezultate, uključujući i svetski rekord u brzini na kružnoj stazi od 403,978 km/h sa C111-IV 5. maja 1979. godine. Međutim, on više nema puno veze sa originalnim modelom.
Poslednje probne vožnje održane su 1989. godine, nakon čega su Vankel verzije C 111 stavljene u zapečaćene garaže kako bi se sačuvali preostali rotacioni motori za budućnost. Uz to, za mašine označene kao M 950 praktično ne postoje rezervni delovi. Kao kompromis, specijalisti iz Mercedes-Benz Classic-a su 2014. godine osposobili jedan od ovih sportskih automobila iz svoje kolekcije na drugačiji način.
Za to su koristili 3,5-litarski V8 motor iz serije M 116, kakav se koristio u hiljadama primeraka u S-klasi i SL-u. Taj motor je već 1970. godine ugrađen u jedan C 111 u svrhe poređenja i testiranja – upravo u vozilo koje je sada ponovo korišćeno za tu svrhu.
