Propisi o emisiji Euro 7 trebalo bi da počnu da se primenjuju 2025. godine, ali postoji sve veće protivljenje striktnim merama zbog kojih bi mogli da budu odloženi ili revidirani. Ovoga puta ne izazivaju zabrinutost određene lobističke grupe ili proizvođači automobila, već značajan deo zemalja Evropske unije veruje da su ograničenja nerealna.
U ovom slučaju, značajan deo znači osam zemalja, što čini skoro trećinu od 27 članica EU. Rojters prenosi da su Francuska, Italija, Rumunija, Bugarska, Poljska, Mađarska, Slovačka i Češka potpisale zajednički dokument protiv „svakih novih pravila o emisiji izduvnih gasova“, kao i novih zahteva za testiranje automobila i kombija. Pismo je poslato i drugim zemljama EU i možda nije samo simboličan gest. Prema Rojtersu, ovih osam zemalja imalo bi dovoljno glasačke moći da blokiraju predlog.
Ovo nije prvi put da čujemo protivljenje predstojećim pravilima koja bi ionako stroge propise učinila još strožima. U februaru, izvršni direktor Stellantisa Karlos Tavares je otvoreno izjavio da misli da su propisi za motore sa unutrašnjim sagorevanjem “beskorisni” i da će imati negativan uticaj na industriju, a da pritom ne utiču na životnu sredinu. Njegov argument je dalje naveo da bi to bilo skupo za proizvođače automobila, preusmeravajući sredstva od razvoja bez emisija u nove motore koji će biti dostupni tek nekoliko godina. To bi dovelo do viših cena vozila sa SUS motorima, što bi dodatno opteretilo kupce.
Volkswagen je pre jedva dva meseca ponudio sličan argument protiv standarda Euro 7. Izvršni direktor VW putničkih automobila Tomas Šafer istakao je pomak ka elektrifikaciji, pri čemu bi velika većina nove VW proizvodnje trebalo da bude električna do 2030. To bi ostavilo samo nekoliko godina za koje bi bili potrebni redizajnirani motori. Ovo bi moglo da podigne cene malih automobila kao što su VV Polo ili Škoda Fabia do tačke u kojoj kupci ne mogu da ih priušte. U teoriji, naravno.
Sve ovo dovodi do potpune zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem u Evropu 2035. godine, što takođe nije bez kontroverzi. Nemačka je predvodila još jednu grupu zemalja – mnoge uključene u ovu najnoviju grupu – koje se protive zabrani. Taj potez je doveo do toga da EU dublje pogleda u oblast sintetičkih goriva, što bi verovatno omogućilo novim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem da žive i posle 2035. godine.
