Sredinom juna 2011. godine, vaš izveštač je imao ekskluzivnu priliku da kao jedini novinar iz Srbije prisustvuje predstavljanju Monro amortizera na čuvenoj češkoj stazi Brno. Iz Beograda je put Češke krenula velika ekspedicija koju su sačinjavali predstavnici Euroauta, ekskluzivnog uvoznika Monro amortizera u Srbiju i njihovi poslovni saradnici. Uz opuštenu atmosferu put je protekao neosetno, a sledeća dva dana smo bili VIP gosti u Monroovom štandu u boksu tokom WTCC trke. Tu smo imali prilike da se upoznamo sa čelnim ljudima firme, prisustvujemo treninzima i trci iz garaža Tjaga Monteira, kome je (u sezoni 2011.) Monro glavni sponzor i iz prve ruke se na poligonu uverimo u važnost amortizera za bezbednu vožnju. Takođe smo imali ekskluzivnu priliku da nas Tjago Monteiro provoza po pisti u trkačkom autu.
Vratimo se amortizerima, “glavnom junaku” prezentacije. Da li se sećate kada ste zadnji put naglo seli na kauč koji ima jake opruge. Koliko vam je vremena trebalo da prestanete da se ljuljate. Sekund, dva, tri? Isto to što se vama dogodilo, desilo bi se i točkovima na automobilu, da u sistemu oslanjanja ne postoje amortizeri. Glavna uloga ovih jednostavnih, ali krucijalnih uređaja je da što brže zaustavi oscilovanje točkova, jer svako skakutanje tokčova po asfaltu znači da ne postoji kontakt pneumatika i podloge, a to opet znači da automobil “lebdi” u vazduhu i podložniji je sletanju sa puta u odnosu na automobil kojem su amortizeri ispravni.
Za razliku od uobičajenog mišljenja, amortizeri ne otkažu u trenutku, već postepeno “stare”, odnosno gube svoja svojstva tokom eksploatacije vozila. Brojna istraživanja su pokazala da se vozači koji iz dana u dan koriste isto vozilo navikavaju na ponašanje amortizera i nisu u stanju da sami procene kada je ogibljenje postalo opasno.
Najbolji način za “trežnjenje” je da jedan za drugim vozite istu vrstu automobila, jedan sa dobrim, jedan sa lošim amortizerima. U tom slučaju, čak i neiskusni vozači sa lakoćom primećuju razliku. Upavo ovakvav test su nam i pripremili naši domaćini iz Monroa.
Na poligonu su nas čekala dva identična automobila, jedan sa potpuno novim i ispravnim amortizerima i jedan sa ispravnim amortizerima, potrošenim do 50 procenata. Pred nama su bila dva manevra, pomoću kojih smo se uverili u veliku razliku između novih i delimično potrošenih, ali još uvek ispravnih automobila. Najpre, tu je sam utisak u vožnji. Poligon se nalazio na šljunkovitoj podlozi koja je bila puna kratkih neravnina. Auotmobil sa novim automobizerima je poskakivao, ali smo jasno osećali kako su točkovi sve vreme čvrsto na podlozi. Tek kada smo seli u auto sa delimično potrošenim amortizerima, shvatili smo važnost ovih naizgled banalnih uređaja. Prilikom vožnje po neravninama, karoserija je imala mnogo više pokreta, laički rečeno, ljuljala se u svim pravcima, i vrlo lako smo mogli da primetimo kako točkovi odskaču od podloge i nemaju kontakt u svakom trenutku. Ovo je sve u vožnji u pravcu, a sada je došao trenutak za manevrisanje. Najpre naglo kočenje. Sa brzine od pedesetak kilometara na čas, dakle, kao u gradskoj vožnji, naglo smo pritisnuli pedalu kočnice i zaustavljali se uz puno dejstvno ABS sistema. Automobil sa novim amortizerima bi “čučnuo” na prednje točkove i zaustavio se bez izraženih potreba za korigovanjem pravca. U automobilu sa polovnim amortizerima ovaj naizgled banalni manevar je bio dosta problematičniji. Auto bi se prvo nagnuo u napred, ali bi se isto tako brzo vratio nazad, što je izazvalo naglu preraspodelu mase. Prednji točkovi bi u trenutku ostali bez prijanjanja i osećali smo kao da auto u trenutku nekontrolisano poleti u napred, kao da nešto nije uredu sa kočnicama. Takođe, zadnji deo je bio mnogo nemirniji, tako da smo morali nekoliko puta da korigujemo pravac upravljačem kako bi umirili auto. I kad smo se zaustavili, auto se još nekoliko puta “poklonio” pre nego što se konačno smirio. I to sa ispravnim, do pola potrošenim amortizerima. Zamislite samo kako bi ovo sve izgledalo u vozilu sa neispravnim amortizerima, a takvih je mnogo u Srbiji!
Drugi test je bio još komplikovaniji. U pitanju je bio klasičan test izbegavanja prepreke, naglom promenom pravca, prvo u jednu, pa onda u drugu stranu. Ovde do izražaja još više dolazi stanje amortizera, pošto oni moraju da kontrolišu pokrete i naginjanje karoserije prilikom manevra i što nežnije izvrše promenu mase sa leve na desnu stranu automobila i obrnuto prilikom manevra. Kod ovog manevra stanje amortizera je još uočljivije. Prilikom promena smera, auto sa lošim amortizerima je bio vrlo “trapav”, u sred manevra se ljuljao, što je rezultovalo nepreciznijim upravljanjem, što se manifestovalo potrebom za “volanisanjem”. Morali smo da “hvatamo” prvo prednji, a potom i zadnji kraj automobila koji su hteli da iskliznu. Sa druge strane, automobil sa novim amortizerima prolazio je prepreku bez problema, tek uz minimalan napor vozača. Da je izbegavanje prepreke sa potrošenim amortizerima teže i problematičnije, pokazala je i čista statistika. Od stotinak prolazaka, auto sa novim amortizerima je udario u prepreku tek nekoliko puta, dok je onaj sa polovnim amortizerima to radio čak svaki treći prolaz!
Nakon ovih eksperimenata nameće se jednostavan zaključak – neophodno je da vodite računa o stanju vašeg sistema oslanjanja, pošto je on ključan za vašu bezbednost. Ispravne kočnice, sistem upravljanja, ili motor ne znače ništa ako vam auto nema kontakt sa podlogom!
Objavljeno u Auto magazinu broj 39, jula 2011. godine
Master klas sa Tjagom Monteirom
Na poligonu gde smo ispitivali ponašanje automobila sa novim i polovnim amortizerima priključio nam se i čuveni trkač Tjago Monteiro. Podsećamo vas da je on bivši vozač formule 1 i da se trenutno vrlo uspešno takmiči u WTCC šampionatu u “seatu” sa Monroom.
Kao čoveku kojem pre svega život, pa onda i karijera zavisi od amortizera, rado smo saslušali njegova iskustva vezana za podešavanje ogibljenja i krucijalnu ulogu koju imaju amortizeri. Pravilno odabrani i podešeni amortizeri na trkama mogu da naprave razliku između prvog i poslednjeg mesta.
Ono što nas je takođe iznenadilo je da je i Monteiro priznao da se lako navikne na ponašanje putničkog automobila koji vozi svaki dan i da nije u stanju da proceni kvalitet amortizera dok ne napravi direktno poređenje, poput testa koji smo mi prošli.
Kako rade amortizeri?
Amortizer radi tako što kinetičku energiju koja nastaje pomeranjem centralne osovine pretvara u toplotnu fluida koji kruži u njemu. Ako pogledamo vrlo uprošćeno, najjednostavniji amortizer izgelda kao špric, koji na klipu ima specijalne ventile, koji odgvarajućom brzinom propuštaju radni fluid na jednu i na drugu stranu. Naravno, ovo je osnova, a onda preostaje fino podešavanje. Svaki automobil ima odgovarajući amortizer, koji je prilagođen masi i nameni vozila, sistemu oslanjanja i usklađen je sa pneumaticima i oprugama.
Obratite pažnju na opruge!
Suprotno rasprostranjenom mišljenju, nisu amortizeri, već opruge ti koji nose automobil. I opruge su podložne habanju. Tokom vremena one gube svoju elastičnost, sabijaju se i sklone su pucanju. Zato vam predlaženo da prilikom kontrole amortizera poslušate mehaničara i promenite i opruge ako ima potrebe za time. Pored mogućnosti da opruge puknu i naprave veliku štetu, amortizeri se habaju mnogo brže i neravnomernije sa lošim oprugama.
Kontrola amortizera
Monro preporučuje da amortizere kontrolišete svakih 20 hiljada kilometara i da ih zamenite svakih 80 hiljada kilometara. Amortizeri se uvek menjaju u paru, dakle oba na jednoj osovini. Kontrola amortizera se najpreciznije radi pomoću specijalnih mernih sistema koji postoje i u Srbiji.
Pravi test
Domaćini su nam ozbezbedili i pravu poslasticu. Da bi nas uverili koliko su amortizeri važni u najtežim uslovima, organizovali su nam vožnju sa Tjagom Monteirom u trkačkom “seat leonu” po stazi Brno.
Prva stvar koju treba da savladate je ulazak u “bolid”, pošto šuma cevi zaštitnog kaveza ne dozvoljava greške, naročito ako ste krupni kao vaš izveštač.
Nakon što vas ekipa zaveže u trkačko sedište kao sardinu u konzervi, Monteiro polako izlazi iz boksa i onda počinje spektakl. Ubrzanja su munjevita, ali na njih smo, uslovno rečeno navikli vozeći razne snažne “civilne” automobile. Međutim, ništa nije moglo da nas pripremi na kočenje. Pritisak pedale kočnice rezultuje udarcem, skoro kao da ste naletei na zid. Pojasevi oko ramena izbijaju vazduh iz pluća. Potom sledi niz brzih krivina sa bočnim ubrzanjem za koje ni karting ne može da vas spremi. I sve vreme, auto je miran, traži minimalne korekcije upravljačem i gasom, tek toliko da se rep malo zanese da bi se lakše skrenulo u oštrije krivine.
